3D snovi za početnike

Pre oko dve godine predstavili smo Asymetrix 3D/fx. Bio je to program skromnih renderskih mogućnosti i ne prevelike brzine, ali je imao nešto što ostali programi ove namene nikada nisu imali: korisnički interfejs u Windows maniru. Činilo se kao da je stari, dobri DOS program Banner prešao na Windows i dobio gomilu noviteta, uključujući i ray-trace algoritam senčenja. Zbog toga ovoga puta predstavljamo Asymetrix-ovog naslednika – Ray Dream.

Na višem nivou

Teško je reći šta se zaista dogodilo sa Asymetrix-om: posle relativno uspešnog starta, o njemu se nije čulo gotovo ništa, a onda se pojavio kao Ray Dream serijal u kalifornijskoj firmi MetaCreations, poznatoj po kvalitetnim dodacima za Photoshop, Bryce... Mada ne piše da je Ray Dream razvijen od Asymetrix 3D/fx-a, utisak se sasvim očigledno nameće. Korisnički interfejs, koji je bio i najkvalitetniji deo Asymetrix-a, bukvalno je „precrtan“, što se naročito videlo u prvim verzijama Ray Dream-a, koje nisu bile ništa više do prepakovan Asymetrix. Sada je sve na znatno višem nivou: Ray Dream je stigao do verzije 5.0.1, a puno pažnje je posvećeno izgledu i funkcionalnosti celog programa.

MetaCreations je ponudio Ray Dream u dve paralelne verzije: Ray Dream 3D Designer i Ray Dream Studio. Ray Dream Studio predstavlja punu i skuplju verziju programa, dok je 3D Designer u stvari Studio Lite. Ni Studio, a još manje Designer verzija Ray Dream-a, ne predstavljaju sam vrh „render planine“: LightWave, 3D Studio MAX 2 i SoftImage su ipak neprikosnoveni vladari. Međutim, Ray Dream ne zauzima inferiornu ili pasivnu poziciju: ovaj program ima svoju namenu i populaciju vernih korisnika. Upoređujući poslednje verzije Ray Dream-a sa Asymetrix-om, može se izvući samo jedan zaključak: MetaCreations vrlo dobro zna šta radi... ili su pročitali naš tekst o Asymetrix-u pre dve godine. Sve što smo tada zamerili ovom programu, u Ray Dream-u je ispravljeno.

Frizirani oldtajmer

Pre svega, Ray Dream je daleko stabilnija aplikacija od prethodnika, koja se vrlo lepo uklopila u Windows okruženje. Mada nije šampion brzine, lepo deli resurse sa ostalim aktivnim programima, što je veoma značajno kod intenzivnih računanja. Tokom rada sa ovim programom iskusili smo nekoliko puta i njegovu hirovitu stranu: u nekoliko navrata se „zaledio“, tako da je pomoglo samo „ubijanje“ taska, ali je indikativno da se to događalo samo kada smo mu „podmetali“ demo i beta verzije nekih shader-a.

Jedna od najvećih zamerki Asymetrix-u bila je i krajnje rudimentarni modeler. Ray Dream 3D, pored standardnih primitiva, poseduje alat za pravljenje 3D teksta sa odličnim i vrlo efektnim bevel sistemom, kao i dva specijalna modelerska alata. U pitanju su SuperMesh i Free Form, koji ne predstavljaju ništa revolucionarno, ali su unutar Ray Dream 3D-a vrlo upotrebljivi. SuperMesh omogućava da crtanjem silueta po ravnima projekcije definišete željeni oblik, što predstavlja odličan metod za stvaranje jednostavnijih 3D oblika. FreeForm služi za animiranje raznih oblika menjanjem položaja tačaka i ukrštanja u vremenu. Ovo je izuzetno zahvalan metod za animiranje organskih modela, ali i čvrstih objekata, koji u toku animacije treba da pretrpe neke deformacije.

Miš otežava stvari

Studio verzija Ray Dream-a je još bolje opremljena Mesh Form modelerom. U pitanju je vertex modeler sa svim klasičnim alatima: extrusion, lathing, lofting i sweeping. Njima je dodat i Boolean sistem, kao i čitav set novih primitiva: vatra, magla, oblaci i fontane; tako je omogućeno jednostavno stvaranje prirodnih oblika. Zamerka se može uputiti i načinu na koji se manipuliše objektima: perspektivni prikaz nije najpreglednije rešenje za tu vrstu posla, a virtual trackball alat otežava stvari. Mišem, naime, ne možete uvek uhvatiti onaj kraj rotacione sfere koji želite, iz prostog razloga što je miš 2D uređaj, pa se događa da obekat, pre nego što dođe na svoje mesto, prvo bude rotiran u svim drugim pravcima. Ako koristite neki od senčenih prikaza u editoru, to ne smeta (za svetla je čak i zgodno), ali ako imate neki komplikovan model, kojim morate manipulisati u žičanom režimu, ovakav način upravljanja postaje prava noćna mora. Kada već pominjemo senčene prikaze u editoru, na raspolaganju su: fast preview, Gouraud Ray Dream Z-buffer, Gouraud Direct3D Software, Gouraud Direct3D Hardware i Phong.

Do pre nekoliko godina Phong je bio najkvalitetniji render metod za mnoge programe, a sada je postao deo 3D editora. Međutim, to mu ne smeta da bude daleko najkvalitetniji preview prikaz, mada je još uvek pomalo spor, pa je na Pentium MMX – 225 MHz mašini i Diamond Stealth II kartici ovaj prikaz imao smisla samo za jednostavnije objekte (od 500 do 1000 tačaka); sve preko toga produžava čekanje do neupotrebljivosti. Zbog toga se kao daleko bolje rešenje za editorski prikaz nameće nešto grublji Gouraud Direct3D Hardware, koji je na ovoj kartici radio brzo i bez ikakvih problema. Slika je bila za nijansu bolja i življa od softverske verzije Gouraud-a, pa je bilo moguće raditi i komplikovane scene.

Jednostavne animacije

Animacija u Designer-u je i dalje krajnje uprošćena. Postoje predefinisane putanje koje se drag & drop metodom (u ovom programu se ovaj metod obilno eksploatiše) mogu dodeliti objektima... i to je sve. Sa druge strane, sam pokret i jeste najkomplikovaniji deo kompjuterskih animacija, pa se od ovakvog programa ne očekuje više na tom polju. Ray Dream Studio unekoliko popravlja situaciju, zahvaljujući opcijama poput Total Control Timeline-a i inverzne kinematike. Studio ima i mogućnost animacije po fizičkim zakonima dinamike, što postaje nezaobilazan deo svih ambicioznijih rendering programa.

Najveći pomak se oseća u domenu kvaliteta slike. Ray Dream je dobio pravi ray-trace algoritam, koji pored beskompromisnog kvaliteta slike donosi i sjajnu fleksibilnost, tako da ga možete konfigurisati po nahođenju. Možete da isključite senke, refleksiju, refrakciju, transparenciju, bump ili svetlo kroz transparentne površine. Anti-aliasing se izvodi tehnikom adaptivnog oversampling-a, ali je umesto precizne kontrole slajderom samo moguće odabrati: none, fast ili best. Pojava adaptive ray-trace algoritma, o kome smo pisali u prošlom broju, zaista nas je obradovala: ako se opredelite za ovaj način, možete da birate i kvalitet silueta.

Dok je u adaptaciji Cinema 4D programa ovaj algoritam stvarao čuda, u Ray Dream verziji je tek nešto brži u odnosu na standardni ray-trace. Inače, za oba ray-trace metoda se može podešavati i maksimalna ray (rekurzivna) dubina čime se štedi u vremenu „rendanja“. Ray Dream Studio ima i dodatne efekte poput vidljivih svetlosnih zraka, aure, depth-of-field ili lens flare-a.

Kao na suncu

Kvalitetu slike doprinosi i začuđujuće dobra kontrola nad svetlima. Prisutni su svi standardni izvori, a ako instalirate i RAYflect-ov dodatak, imaćete i prirodne izvore svetla kakvi su Sunce ili Mesec. Kontrola nad ovim alternativnim izvorima svetla omogućena je preko atmosfere. Sem parametara za renderer, rezoluciju, veličinu slike i aspect ratio, opcijom estimate možete dobiti okvirno vreme „rendanja“ po frejmu ili optimalnu rezoluciju slike.

Iako poseduje sasvim pristojnu biblioteku, materijali nikako nisu jača strana Ray Dream-a. Ovo kažemo pre svega zbog toga što ih je nemoguće kombinovati. Ako na pod stavite checker shader, a zatim pokušate da postavite i manji stepen refleksije, koju svi checker podovi bez izuzetka imaju, očekuje vas razočaranje; jedan broj shader-a u ovom programu neće dozvoliti promenu svih parametara. Druga mana ovih shader-a je znatan uticaj na brzinu rendera: usporenje je toliko da se već „od oka“ primećuje, ali se očekuje da će se pojaviti i kvalitetniji shader dodaci.

Slična situacija je i sa sistemom ekstenzija: iako već postoji nekoliko značajnih firmi koje razvijaju dodatke za Ray Dream, a neki od njih se i isporučuju sa samom instalacijom programa (recimo Super Mesh), čini se da ekstenzije još nisu dosegle punu zrelost. Ima i izuzetaka, kakvi su RAYflect 4 Elements (obezbeđuje prikaz zemlje, vode, vetra i vatre) i ThinkFish NaturalMedia renderer. Nažalost, punu snagu nekih dodataka nismo uspeli da vidimo na delu, jer su dati u demo verziji.

Za Web i za kuću...

Ko će upotrebljavati Ray Dream 3D/Studio? 3D Designer je program jasno orijentisan ka početnicima, ljudima bez prevelikih tehničkih zahteva, kojima su potrebna jednostavna, ali efektna grafička rešenja. Studio je namenjen korisnicima većih zahteva, koji imaju više iskustva ali malo vremena da to dobiju iz MAX-a ili LightWave-a.

Iako MetaCreations pokušava da ispred verzije Studio stavi predznak „profesionalna“, to bi ipak bilo pretenciozno. Iako ova verzija podržava MMX tehnologiju i multiprocesorske mašine, profesionalcima je potrebno znatno više sirove snage i fleksibilnosti u softveru. Ray Dream Studio je za takvu vrstu posla malo „pretesno skrojen“. Interesantno je da je MetaCreations skoro preuzeo i program Infini-D, pa je moguće da ćemo uskoro ugledati i mnogo ozbiljnijeg konkurenta najjačim programima iz ove oblasti.

Međutim, posao koji je dovoljan najvećem broju korisnika, Ray Dream će obavljati sasvim dobro. Svoj maksimum program će postići na still slikama i kraćim animacijama ne preterano visokih rezolucija. Sve što je komplikovanije i izlazi iz Web i kancelarijskih potreba, sa Ray Dream-om ne treba ni pokušavati. Uz pomoć postojećeg Help sistema, za nekoliko sati naučićete da kreirate vrlo interesantne slike i animacije. Ako je to sve što vam treba, onda lepo sanjajte sa Ray Dream-om...

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.