ISDN oprema

O tehničkim osnovama ISDN-a i prednostima koje on donosi, već smo pisali u „PC #32“, a sada je došlo vreme da testiramo uređaje koji se nude na domaćem tržištu. Da biste izabrali upravo onu opremu koja vam je potrebna, važno je da razumete osnovne komponente ISDN priključka i njihove međusobne veze.

Struktura ISDN priključka

Tipična ISDN konfiguracija, prikazana na crtežu, sastoji se od linije iz centrale, mrežnog završetka i jednog ili više ISDN uređaja. (1) Iz telefonske centrale stiže parica koja prenosi digitalne signale („U interfejs“). „Telekom“ će pre instalacije proveriti tehničke mogućnosti: postojanje ISDN priključaka u centrali, dužinu i kvalitet linije, eventualnog dvojnika ili FM/PCM uređaj koji se mora ukloniti... Postoji i mogućnost zamene analognog priključka ISDN-om, ali i tada dobijate novi broj telefona – u Beogradu ISDN brojevi počinju sa 30. Kada parica stigne do vas, sve je spremno za rad.

(2) Mrežni završetak (NT1) pretvara signal iz centrale u S magistralu u koju se uključuju ISDN uređaji. NT1 se uključuje u 220 V i obezbeđuje napajanje za tri ISDN uređaja; u slučaju nestanka struje, signal iz centrale je dovoljan za rad jednog uređaja. „Telekom“ treba da, uz uvođenje linije, isporuči i mrežni završetak, ali tih uređaja trenutno nema, pa ih morate sami nabaviti. U Americi je NT1 često integrisan u ISDN uređaje, ali se zbog razlike u signalizaciji takva oprema ne može koristiti kod nas.

(3) S magistrala je četvorožična veza (dve parice u jednom kablu) koja spaja mrežni završetak sa ISDN uređajima preko S/T interfejsa. S i T interfejsi su električno jednaki, a interno se malo razlikuju, pa se priključak označava S/T. Obično je dovoljno uključiti uređaj u RJ45 konektor (osmoiglični, kao za UTP mreže) na mrežnom završetku – tako obično mogu da se uključe dva uređaja. Na S magistralu se može vezati do osam ISDN uređaja, a ukupna dužina kablova može biti do 1000 m, doduše uz posebnu terminaciju.

(4) Možete da izaberete ISDN telefon ili da koristite stari analogni. Digitalni aparat omogućava korišćenje prednosti ISDN linije u komunikaciji glasom, dok analogni telefon mora da se uključi u konvertor, tzv. analogni interfejs ili „POTS port“. On je često ugrađen u neki ISDN uređaj ili mrežni završetak.

(5) Terminal adapter mnogi nazivaju „ISDN modem“, jer se smešta između ISDN linije i računara. S obzirom na to da je tehnologija digitalna, nema modulacije; vrši se enkapsulacija paketa (najčešće PPP protokolom) i eventualna asinhrono – sinhrona konverzija. Terminal adapter može biti samostalan ili ugrađen u uređaj za povezivanje cele računarske mreže, koji se naziva ruter.

Terminal adapteri

Eksterni terminal adapteri liče na modeme i najčešće se povezuju sa računarom preko serijskog interfejsa. Instalacija je laka jer ne zahteva otvaranje računara, novo mesto za karticu i softver – adapter prepoznaje AT komande, pa se koriste postojeći programi. Uređaj direktno podržava protokole za enkapsulaciju podataka i vezivanje oba B kanala u jedan 128 Kbps kanal, a protokoli za kompresiju podataka su podržani na nekim modelima.

Na većini današnjih računara brzina serijskog porta je ograničena na 115 Kbps, što nije dovoljno za punu brzinu oba B kanala, posebno zbog kompresije. Ovo usko grlo se može rešiti instalacijom posebne serijske kartice koja podržava veće brzine, a ima i proizvođača koji u TA ugrađuju paralelni interfejs. Očekuju se i USB modeli.

Interni adapter je najčešće ISA kartica, koja se suštinski razlikuje od eksternog. Računar ne upravlja adapterom AT komandama, već preko WinISDN i CAPI interfejsa. Nema ograničenja brzine prenosa, a izbegava se i asinhrono-sinhrona konverzija. Protokoli enkapsulacije i sve napredne funkcije (dodavanje B kanala, npr) pod kontrolom su operativnog sistema. Microsoft podržava ISDN TA kroz Dial-up Networking Update 1.2 b – kod nabavke internog TA važno je da su njegovi drajveri kompatibilni sa ovim standardom. Windows NT 4 i Windows 98 već sadrže podršku i za ISDN interne adaptere. Po instalaciji softvera dobijate dva ISDN uređaja, koji se koriste preko dial-up networking-a. Pri formiranju konekcije odredite da se ova dva uređaja povezuju u jedan multilink PPP kanal i dobijate ručnu kontrolu kada će se taj kanal aktivirati.

Mana ovog rešenja su komplikovana instalacija, a glavne prednosti su bolje performanse i veća funkcionalnost. Potencijalna mana je što, ako interni terminal adapter raspolaže interfejsom za analogni telefon, taj interfejs obično nije u funkciji kada je računar isključen, što može biti nezgodno za situacije gde se ISDN linija redovno koristi za glas ili telefaks.

ISDN ruteri

Ruter je uređaj koji spaja raznorodne mreže, odnosno povezuje lokalnu mrežu sa Internetom. ISDN linija i ruter mogu da zamene iznajmljenu liniju i ostvare stalnu vezu firme sa Internetom, uz manje troškove. Uobičajena mogućnost ovakvih uređaja je poziv na zahtev – ruter detektuje kada neki računar u mreži želi da pristupi Internetu i poziva provajdera, što korisnik, zahvaljujući brzom uspostavljanju ISDN veze, gotovo i ne oseti. Kada imate ovakav ruter u mreži, možete da zaboravite dial-up networking i radite kao da ste stalno na Internetu. Druga važna mogućnost je da se, u zavisnosti od opterećenja, aktivira ili deaktivira drugi kanal, što umanjuje troškove, ali samo ako vaš provajder podržava iste protokole.

Značajna funkcija je NAT (Network Address Translation, prevođenje mrežnih adresa). Računari u vašoj mreži, koristeći privatni IP adresni prostor, pristupaju Internetu preko jedne IP adrese koju dodeljuje provajder pri uspostavi veze. Na ovaj način izbegavate složenu proceduru dodeljivanja javnih IP adresa i troškove koje bi provajder naplatio.

Bolji ruteri poseduju i funkcije kao što su kompresija, DHCP server za dinamičku dodelu IP adresa, SNMP protokol za nadzor i upravljanje mrežnim uređajima itd. Ovakav uređaj može da se upotrebi ne samo za vezu sa Internetom, već i za povezivanje dve mreže u okviru iste organizacije. Tada može biti od značaja rutiranje IPX saobraćaja i bridge povezivanje nezavisno od protokola.Svi ruteri imaju mogućnost definisanja paketnih filtera, što je od značaja za stalnu vezu sa Internetom, posebno ako lokalnu mrežu povezujete rutirajući blok javnih IP adresa; kod NAT protokola je opasnost manja. Ipak, ovo su skupi i složeni uređaji, a njihovo konfigurisanje je posao za profesionalca. Za manje mreže ruter se može zameniti terminal adapterom i programom WinGate, mada se za ozbiljnije primene svakako treba opredeliti za posvećeni uređaj.

Analogni telefonski interfejs

Jedna od najvećih dilema je kako iskoristiti ISDN liniju za telefoniranje. ISDN aparati su skupi, a na većini uređaja se nalaze priključci za običan telefon. Na pitanje šta izabrati i kolika je upotrebljivost tog priključka ne postoji jednoznačan odgovor. Uređaj koji vrši konverziju za analogni port može da obezbedi različite servise. Dok na nekim analognim priključcima ne postoji mogućnost generisanja signala zvonjenja, dotle je na drugima omogućena i funkcija identifikacije broja koji vas poziva (uz analogni CallerID uređaj), kao i poziv na čekanju i konferencijska veza. Kvalitet veze na analognom portu obično je odličan, pošto se kodek za digitaliziaciju signala nalazi u ISDN uređaju, pa nema smetnji. Testovi sa K56flex modemima su doneli 50,000 bps veze, dok isti modem na istoj lokaciji postiže 44,000 bps preko telefonske centrale.

Neki ISDN uređaji imaju mogućnost da, ako tokom prenosa podataka na oba kanala podignete slušalicu na analognom telefonu, automatski deaktiviraju jedan kanal i prepuste ga analognom portu, a po završetku razgovora opet aktiviraju i drugi kanal. Ova mogućnost postoji i kada vas neko pozove na broj analognog porta i može biti značajna za upotrebu u kući ili maloj kancelariji, kada je ISDN linija jedina. Nažalost, ISDN standard ne predviđa direktnu komunikaciju dva uređaja na S magistrali, pa ova mogućnost postoji samo kada je analogni telefon vezan na TA što je glavna prednost analognog porta prema ISDN telefonu.

Analogni priključak može biti zgodan u situacijama kada u firmi nemate dovoljno kvalitetnu liniju za faks. Većina uređaja ima na sebi dva analogna porta što je i namenjeno za priključenje običnog telefaksa grupe 3 ili modema i jednog analognog telefona.

Mrežni završeci

Mrežni završetak Quante NT1 se pokazao besprekornim i pomoću njega je testirana ostala oprema. Spakovan je u omanju kutiju predviđenu za montažu na zid, u kojoj je i kompletno napajanje. Pored U interfejsa, na koji se vezuje linija iz centrale, postoje i dva S konektora (interno vezana u paralelu) na koje mogu da se vežu ISDN uređaji ili, uz odgovarajuću terminaciju, S magistrala.

Kućište Siemens-ovog Santis-AB mrežnog završetka je neuobičajeno veliko, ali sa razlogom – unutra je interfejs sa dva analogna telefona (otuda ime AB). Ove izlaze možete povezati na obične telefone ili analognu kućnu centralu; tako od ISDN linije dobijate kompletnu glasovnu i računarsku komunikaciju. Ovakva kombinacija može biti pogodna ako nemate analogni interfejs u terminal adapteru. I ovaj uređaj je predviđen za montažu na zid i ima modul za napajanje. Pored priključka za liniju iz centrale i dva analogna, tu su i dva S priključka.

Konfigurisanje uređaja (izbor načina rada i programiranje MSN brojeva na koje će se javljati analogni telefoni) vrši se preko signala tonskog biranja sa analognog telefona. Dok smo radili sa ovim mrežnim završetkom, dobijali smo povremeni network busy signal, koji je kada smo se vratili na Quante NT1 nestao. Nedostatak opreme za testiranje nam je onemogućio da utvrdimo da li je u pitanju neki problem primerka koji smo imali na testu, sistemska greška ili marginalna oscilacija kvaliteta linije na kojoj smo testirali.

Telefoni

Quante bISy telefon pleni izgledom i brojnim funkcijama. Aparat ima alfanumerički ekran sa dva reda po 20 karaktera i spikerfon, a podržava sve ISDN funkcije. Po uključenju se samokonfiguriše, prepoznaje dodeljene MSN brojeve i preuzima vreme od telefonske centrale, posle prvog obavljenog poziva. U memoriji ima mesta za 100 telefonskih brojeva sa imenima. Kada stigne poziv, aparat se javlja različitim zvonom u zavisnosti koje MSN brojeve pozivate i ispisuje broj pretplatnika koji vas zove, a ako je taj broj već u memoriji, ispisuje ime.

Izbor funkcija i konfigurisanje se obavljaju preko menija u kojima smo se lako snašli i pored uputstva koje dolazi na nemačkom jeziku (jezik menija može da se bira). Telefon se pokazao besprekornim, osim što smo cenu impulsa (trenutno 0.206 din) morali da zaokružimo na dva decimalna mesta i stalno da gledamo simbol DM. Jedina krupnija zamerka funkcionalnosti (važi i za konkurentski Siemens-ov proizvod) je što za funkciju ponovnog pozivanja broja morate da pritisnete četiri tastera. Zato imate listu 10 prethodno pozvanih brojeva.

Siemens-ov telefon Profiset 70 ISDN već na prvi pogled deluje kao profesionalni uređaj i zauzima odgovarajuću površinu na stolu. U aparat je integrisano sve što se od ovakvog telefona očekuje, pa i više od toga – digitalna sekretarica koja može da snimi 12 minuta glasa i da se različito predstavlja u zavisnosti od pozvanog MSN-a. U odnosu na Quante, telefon donosi neka poboljšanja (125 memorija koje se pretražuju po imenu, 20 brojeva za ponovno pozivanje, ekran sa dva reda po 24 znaka). Svi funkcijski tasteri su potpuno konfigurabilni.

I pored brojnih naprednih funkcija, pri rukovanju ovakvim telefonom teško je oteti se utisku da to još nije potpuno potrošački uređaj – ima mesta za poboljšanja. Pored pomenutog redial problema, nedostaje mogućnost da pogledate podatke o razgovorima koje ste obavili. Ako se ne javite, telefon će zapamtiti ko vas je zvao, ali ako se javite, na kraju razgovora gubite taj podatak.

Prilikom prvog uključivanja aparata susreli smo se sa problemom podešavanja MSN brojeva - na osnovu unetih brojeva aparat nije hteo da se javi. Proradio je tek kada smo uneli poslednje četiri cifre broja, jer naša centrala šalje samo toliko.

Chase Research NetChaser

Prikaz eksternih terminal adaptera počinjemo modelom NetChaser, proizvodom engleske firme Chase Research. Adapter je upakovan u plastičnu kutiju klasičnog modemskog izgleda sa dva analogna porta i ultrabrzim serijskim priključkom. Uz njega dolazi glomazno napajanje i pregledno uputstvo u dve knjižice.

Većina opcija se bira uobičajenim AT komandama, a postoji i poseban konfiguracioni komandni režim u koji se ulazi sa AT&Q4. Uređaj ima flash memoriju, pa je omogućeno unapređenje softvera novim verzijama.

Uređaj se u radu pokazao dobrim – instalacija je laka, zahvaljujući grafičkom konfiguracionom programu. Izbor se svodi na tip veze – sa jednim, ili dva kanala. NetChaser nema ugrađene protokole za dinamičku dodelu opsega, pa zato brzinu veze morate da izaberete pre početka rada, AT komandom ili izborom drajvera preko koga uspostavljate komunikaciju.

Ascend Pipeline 15

Pipeline 15 je novi model američke firme Ascend, vodećeg proizvođača ISDN računarske opreme. To je njihov prvi ne-mrežni uređaj i jedini adapter na testu koji podržava Ascend-ov napredni MP+ protokol za dinamičko aktiviranje drugog kanala prema opterećenju veze.

Uz uređaj dolazi CD Pipeline companion i kratko uputstvo sa pregledom AT komandi. Konfigurisanje se vrši kroz AT komande ili grafički konfiguracioni program, koji daje i mogućnost testiranja ISDN veze. Uređaj podržava mogućnost da automatski smanji vezu za prenos podataka sa dva kanala na jedan za vreme trajanja razgovora na analognom priključku.

U radu ovog uređaja u režimu sa dinamičkom dodelom kanala postoji problem da, ako ne uspe dodavanje drugog kanala (zauzet kanal ili pozvani broj), on prekida već uspostavljenu vezu. Pošto je u pitanju nov model, pretpostavljamo da će uskoro izaći verzija softvera sa otklonjenim bagom. Zato ovaj adapter pre svega preporučujemo onima koji već koriste Ascend opremu.

Multitech iWay MTA128ST

Multitech iWay je najmanji eksterni terminal adapter na testu, proizvod je američke firme Multitech. U neobično maloj kutiji je spakovan kompletan funkcionalan terminal adapter sa jednim analognim priključkom. Konfigurisanje se vrši preko AT komandi ili kroz režim menija u koji se ulazi komandom AT@CONFIG. Postoji i poseban konfiguracioni program za Windows 95/NT.

Uputstvo je detaljno i pregledno i uključuje rečnik ISDN pojmova. U radu terminal adaptera nije bilo nikavih problema, tako da možemo reći da je funkcionalno potpuno ravnopravan sa većim uređajima.

Zyxel omni.net plus

Zyxel omni.net plus je terminal adapter modernog izgleda, sa čak četrnaest signalnih lampica. Dokumentacija je kvalitetna i sastoji se od kratke Quick start kartice i pregledne knjige sa komandama, koja je puna korisnih informacija. Modem se konfiguriše AT komandama ili preko grafičkog ISDN konfiguratora, u koji je ugrađen editor vrednosti S registara i monitor za nadzor komunikacije. Maksimalna brzina komunikacije na serijskom priključku je čak 920 Kbps.

Terminal adapter donosi mogućnosti koje nismo sretali kod drugih modela na testu. Prva je implementacija BACP i „opseg na zahtev“ protokola, druga podrška za CAPI protokol, a treća analizator ISDN protokola koji u interni bafer od 8 kilobajta može da smesti podatke o analiziranim protokolima i događajima na ISDN kanalima. Podrška za CAPI 2.0 je omogućila korišćenje naprednih funkcija ISDN-a, pa se uz terminal adapter isporučuje i CD sa RVS COM Lite softverom.

U radu se adapter dobro pokazao, a jedina sitna zamerka je što prilikom povezivanja Windows NT ispisuje brzinu 2000 bps umesto realnih 115 Kbps; to će svakako biti ispravljeno sledećom revizijom INF fajla. Sve u svemu, kvalitetan proizvod poznate firme zaslužuje preporuku.

Multitech MTA128ISA

Prelazimo na interne terminal adaptere. Od američke firme Multitech smo dobili dve varijante: sa i bez analognog porta. Radi se o sličnim karticama koje dolaze sa istim softverom. Instalacija je prošla bez problema, iako se radi o multifunkcionalnom uređaju, pa se u Device Manager sekciji Windows-a 95 pojavilo sedam (!) novih uređaja. Uputstvo precizno opisuje sve korake potrebne za instalaciju, a priložene su diskete sa drajverima za najpopularnije operativne sisteme.

Posle instalacije dial-up networking update-a (verzija 1.2 b za Windows 95) dobili smo dva virtuelna COM porta, dva virtuelna modema i dva mrežna uređaja sa NDIS miniport drajverima. Drugi kanal se postavlja kao dodatni uređaj za prvi – po uspostavljanju veze je moguće ručno kontrolisati kada sistem poziva i deaktivira drugi kanal. Pri PPP vezi kompresiju podataka obezbeđuje sam Windows 95, a u ovaj adapter je ugrađena hardverska V42bis kompresija za V120 protokol. Adapter ima flash memoriju tako da su moguća i softverska unapređenja.

Na disketi sa drajverom je i koristan program koji pomaže u deinstalaciji adaptera, tako što proverava sve datoteke na disku i sadržaj registry baze. Priložen je Windows program za dijagnostiku ISDN veze i analizu protokola, koji prikazuje signalizaciju između terminal adaptera i centrale. Dobijate i RVS COM Lite komunikacioni paket namenjen ISDN TA, koji uključuje emulaciju analognog telefaksa i telefona (sa zvučnom karticom) i naprednu telefonsku sekretaricu. Omogućeni su i terminal emulacija sa host režimom, e-mail klijent i prenos datoteka, pa čak i kontrola udaljenog računara i deljenje komunikacionih uređaja na mreži. Softver nudi razne mogućnosti, ali je funkcionalnost nekih samo delimična, jer se postiže emulacijom. Tako tokom telefoniranja postoji kašnjenje od skoro cele sekunde, a emulacija analognog modema na računaru sa Pentium procesorom je moguća do brzine od 2400 bps.

U radu se TA pokazao veoma dobrim, pa ga preporučujemo kao rešenje za vezu pojedinačnog računara. Verzija sa analognim portom je praktičnija kada ISDN linija ne predstavlja osnovnu govornu vezu, pa se povremeno koristi i za telefoniranje.

HK Robotics

Od firme neobičnog naziva stiže kartica na kojoj se nalazi set Siemens-ovih čipova za EuroISDN (četiri čipa), pa je čak i naziv kartice Siemens reference board, što ukazuje da je u pitanju generički proizvod. Uz karticu stiže spartansko uputstvo i jedna disketa sa drajverom.

Pokazalo se da je funkcionalnost kartice delimična, jer smo postigli samo rad sa jednim kanalom. Pretpostavljamo da bismo uz noviju verziju drajvera mogli da očekujemo i rad na oba kanala. Zahvaljujući ugrađenoj kompletnoj podršci u Windows-u verujemo da će ovakvi generički proizvodi značajno smanjiti cenu internih terminal adaptera i doprineti popularizaciji ISDN-a.

Ascend Pipeline 75

I tako dođosmo do rutera. Ovaj proizvod smo testirali sa posebnim interesovanjem, jer se radi o najprodavanijem ISDN ruteru na svetu, a firma Ascend je proizvođač i pristupne opreme na SezamuPro, na kome smo vršili većinu ISDN proba. Uz uređaj stižu tri knjige, CD sa dokumentacijom za Pipeline i MAX serije i Pipeline companion CD sa dosta korisnog softvera; posebno je značajan Pipeline konfigurator-monitor.

Uređaj smo konfigurisali bez problema, dobrim delom zahvaljujući iskustvu sa srodnom opremom na Sezamu. Svi parametri se podešavaju iz sistema menija gde se može izabrati neka od predefinisanih vrednosti ili uneti parametar; ovakav način je pogodniji za početnike, jer se u menijima nalazi spisak svih opcija i parametara. Pipeline konfigurator radi preko SNMP protokola i omogućava kompletnu konfiguraciju, kao i nadzor iz grafičkog okruženja. Iako su u uputstvu opisani osnovni mrežni i ISDN pojmovi, ukjučivanje ovakvog uređaja u mrežu zahteva poznavanje TCP/IP protokola i pažljivo planiranje.

Obezbeđeni su svi uobičajeni protokoli (NAT, DHCP, SNMP, BOOTP, bridge, IPX routing), kao i sigurnosni paketni filteri, tako da ruter podržava praktično sve funkcije koje smo sretali kod ovog tipa opreme. Funkcije automatskog uspostavljanja veze po potrebi i dinamičkog uključivanja drugog B kanala su funkcionisale bez problema. Kao što je i uobičajeno za mrežne uređaje, postoji mogućnost unapređenja softvera u flash memoriji rutera što se radi preko konzolnog porta, ili posebnim TFTP protokolom. Dva analogna porta su lepo funkcionisala, a na njima su omogućene i napredne funkcije kao što su poziv na čekanju, konferencijska veza i prikaz pozivajućeg broja uz analogni CallerID uređaj. Ruter može automatski da pređe na vezu preko jednog kanala za vreme razgovora na analognom priključku.

Serija Pipeline pokriva više rutera, od modela za povezivanje jednog računara, do rutera koji ima i brzi sinhroni priključak za iznajmljenu liniju i ISDN priključak namenjen uspostavljanju rezervne veze ako dođe do otkaza osnovne linije. Model 50 je isto što i 75, ali nema dva analogna telefonska interfejsa, a model 85 ima sve što ima 75, uz dodatak internog četvoroportnog UTP hub-a, pa može biti dobar izbor za male mreže. Radi se o kvalitetnom proizvodu, kakav se i očekuje od vodećeg proizvođača na tržištu. Mala mana je nedostatak informacije o zauzetosti pojedinih B kanala – lampica svetli kada je veza uspostavljena, ali se (bez softvera) ne može utvrditi da li je veza 64 Kbps ili 128 Kbps.

Develcon Orbiter 500 / Chase Research IOLINK SOHO

Ruteri firmi Chase i Develcon su praktično isti proizvod sa različitom oznakom proizvođača, pa ćemo ih zajednički prikazati. Smešteni su u neobično malu plastičnu kutiju koja ne odaje utisak solidnosti, ali se pokazalo da prvi utisak vara i da se radi o veoma kompletnom proizvodu. Sitni problem je predstavljao nestandardni konektor na serijskom kablu za konfiguraciju – sa jedne strane RJ45 koji se uključuje u ruter, a sa druge strane se nalazio muški, a ne za PC računare potrebni ženski konektor. Uz adapter, uspeli smo da priključimo uređaj i tako stignemo do menija za konfigurisanje.

Uputstvo je kratka, ali pregledna knjižica, a dodatne informacije se nalaze u PDF datoteci na disketi. Vezu smo uspeli da uspostavimo tek po uključivanju multilink protokola, što je sitna nekompatibilnost sa opremom kod provajdera koja je uredno dokumentovana. Uz ruter dolazi i poseban softver za konfiguraciju koji se startuje kao ActiveX kontrola iz browser-a, ali na našoj mreži on nije uspevao da pronađe ruter. Međutim, bez problema smo uspostavili punu funkcionalnost uključujući NAT i dinamičku dodelu opsega. Iako ima samo četiri lampice, one su dvobojne i pregledno označavaju status oba B kanala i veze ka mreži.

Ruter se proizvodi u četiri verzije, koje se razlikuju po mogućnostima ugrađenog softvera (samo IP za do 10 korisnika ili puno IP/IPX rutiranje) i postojanju analognog telefonskog interfejsa. Radi se o jako zanimljivom uređajima koji bi, uz odgovarajuću cenu, mogli da budu odlična alternativa skupljim ruterima za primenu u manjim mrežama.

Cisco 775

Cisco je najveće ime u proizvodnji rutera i firma čiji proizvodi upućuju saobraćaj kroz većinu Internet linkova, pa i serija rutera 700 već na prvi pogled odaje utisak solidnosti. Suprotno očekivanjima, konfigurisanje rutera je bilo složeno, jer se komandni jezik rutera značajno razlikuje od Cisco IOS softvera koji koriste veći modeli. Konfigurisanje komandama je složeno za početnike (posebno kada uređaj ima više režima i profila), a više odgovara profesionalcima.

Uputstvo je veoma kvalitetno i pregledno, a detaljnija dokumentacija se nalazi na pratećem CD-u. Da bismo sve podesili, bila nam je potrebna pomoć dodatnih primera sa Cisco Web strane. Kao pomoć početnicima predviđen je Faststep wizard za konfiguraciju rutera. Ukazujemo i na Click start http Web server ugrađen u ruter, kojim možete da podesite osnovne parametre. Ovo je korak u dobrom pravcu, ali bi kroz Web interfejs trebalo obezbediti sve mogućnosti konfigurisanja i olakšati pun uvid u trenutno stanje veze.

Serija 700 se proizvodi u nekoliko varijanti. Postoje modeli sa i bez analognih portova kao i model sa ugrađenim četvoroportnim UTP habom koji smo i imali na testu. Nezavisno od modela, postoje dve verzije softvera i to SOHO (b) verzija, koja prepoznaje do četiri računara u lokalnoj mreži i puna (r) verzija, koja prepoznaje do 1500 računara, podržava IPX rutiranje i kompresiju podataka.

Veliki broj signalnih lampica pokazuje status svakog porta (uključujući interni hab) dok za svaki B kanal postoje tri signala. Ovo je, sve u svemu, kvalitetan proizvod koji možemo preporučiti, posebno onima koji koriste Cisco rutere, uz napomenu da konfigurisanje zahteva detaljno upoznavanje sa uređajem.

Zyxel Prestige 100, 128 i 2864I

Zyxel-ovi Prestige 100 i 128 izgledaju isto, ali se razlikuju po softverskim mogućnostima. U Prestige 2864I je ugrađen analogni V34 modem, koji zauzima jedan od dva analogna interfejsa, a sam ruter funkcionalno odgovara naprednijem modelu 128. Model 100 je osnova za pristup Internetu i podržava sve neophodne protokole, uključujući kompresiju i BACP za dinamičku dodelu opsega, NAT za pristup mreže Internetu preko jedne IP adrese i DHCP server za olakšano konfigurisanje lokalne IP mreže.

Modeli 128 i 2864I imaju kompletnu rutersku podršku (uobičajeni RIP protokol nedostaje najslabijem modelu) uz mogućnost bridge povezivanja mreža i rutiranja IPX saobraćaja pri povezivanju dve Novell mreže. Neuobičajeno za ovu klasu rutera, podržavaju i Radius protokol za autorizaciju, što može da bude značajna prednost za mreže sa većim brojem udaljenih korisnika.

Uputstvo je pregledno, mada smo od poznate firme očekivali više. Ruteri se konfigurišu iz sistema menija, kojima nedostaje grafički konfigurator namenjen početnicima. U svakom slučaju, radi se o solidnim proizvodima koje su se u praksi dobro pokazali: kada ruter treba da komunicira i sa analognim modemima, 2864I može biti optimalno rešenje, jer u jednoj kutiji objedinjuje punu funkcionalnost.

Isplati li se?

Domaća ponuda ISDN opreme je u ovom trenutku ograničena, pošto se radi o novoj tehnologiji koja će narednih meseci sticati popularnost. Iskustvo prodavaca opreme, pa čak i administratora sistema, takođe se tek zaokružuje, pa kod izbora treba biti oprezan, dobro proučiti specifikacije i konsultovati se sa Internet provajderom. Prvenstveni cilj ovog teksta bio je pregled postojeće ponude i tipova opreme – o detaljima pojedinih uređaja svakako ćemo opširnije pisati u sledećim brojevima „PC“-ja.

I na kraju uobičajeno pitanje: koliko sve to košta? Zavisi od tipa i kvaliteta opreme koju izaberete, ali da pokušamo da napravimo neku osnovnu računicu. Telekomu plaćate 14,968 dinara ako uvodite ISDN u firmu, ili 9,115 dinara ako ga uvodite u stan. Doplata sa postojećeg priključka je ista u oba slučaja i iznosi 4,234 dinara. Mrežni završetak košta oko 350 DEM, interni terminal adapter („modem“) sledećih 450 DEM, dok za „luksuz“ zvani ISDN telefon treba izdvojiti još oko 500 DEM. Ukupna suma je, dakle, u okolini 3200 DEM. Mnogo za telefoniranje nove generacije? Zavisi od posla kojim se bavite – ako on zahteva brzu i kvalitetnu komunikaciju, na troškove ćete zaboraviti čim se nađete u novom, digitalnom ISDN svetu.

Telekom Srbija

Zahvaljujemo se kolegama iz Telekoma Srbije, a posebno g. Milomiru Jevtiću, na stručnoj pomoći pri realizaciji testa.

Zahtevi za uvođenje ISDN priključaka se podnose na adresu: Telekom Srbija, Sektor za TT saobraćaj, TP Beograd, Bulevar umetnosti 16.

Korisne adrese

HK Robotics: ComputerDream, Đorđa Jovanovića 9/III, Beograd, tel. 011/3226-303

Develcon: Develcon Predstavništvo, Skerlićeva 24/II, tel. 011/444-7924

Zyxel: IBISsys, Pariske komune 22, Beograd, tel. 011/609-650

Ascend, Mutitech Systems: Jugodata, Bulevar revolucije 326, Beograd, tel. 011/ 340-7040, Podgorica: 081/624-833

Cisco Systems: MDS, Bul. Arsenija Čarnojevića 170, Beograd, tel. 011/670-225

Chase Research: RB General Ekonomik, 29. novembra 59a, Beograd, tel. 011/334-0591

Quante, Siemens: Telefant, Bulevar revolucije 265, Beograd, tel. 011/418-999

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.