GSMania '98

Od našeg prethodnog testa mobilnih telefona („PC #30“) tržište je poraslo, ali se i umirilo: dok su u prvim danima GSM-a korisnici, oduševljeni mogućnošću da sami biraju svoj mobilni telefon (prethodna, analogna mreža se svodila na to da svi koriste isti uređaj), nabavljali razne egzotične modele, danas velika većina kupaca uzima jedan od nekoliko proverenih telefona. Razlozi su sasvim jasni: sigurniji rad, bolja podrška i servis, uputstvo na našem jeziku i slične pogodnosti lako „izleče“ kupce od želje za egzotikom. Standardizacija te vrste može da „zasmeta“ samo pri pripremi ovakvih testova: očekivali smo da će do nas stići desetine modela, a na kraju se pokazalo da smo prikupili otprilike onoliko telefona koliko i prošle godine. Naravno, mnogi telefoni koje smo testirali pre godinu dana su aktuelni i danas, pa verujemo da će i najprobirljiviji čitalac u ovom izboru naći nešto za sebe.

Domaće tržište

Već smo navikli da naše tržište ima razne specifičnosti, pa se nismo iznenadili neobičnostima u ponudi mobilnih telefona. Na raspolaganju su, pre svega, legalni modeli firmi koje imaju jugoslovenske distributere: to su telefoni u originalnim pakovanjima, često sa hologramom koji potvrđuje da su namenjeni našem tržištu, a prati ih prevedena dokumentacija, dobro organizovan servis i garancija da će korektno raditi u YU mreži. Ovakvi telefoni predstavljaju najlogičniji izbor i najsigurniju kupovinu.

Drugi segment ponude čine mobilni telefoni firmi koje ovde nemaju distributera, već ih (legalno, ali „na komad“) uvoze distributeri računarske i komunikacione opreme. Ovim kanalima stižu egzotični i neretko skupi modeli, koje ćete prepoznati po originalnom pakovanju, uputstvu na stranom jeziku (nažalost, često to nije engleski) i servisu koji je obično poveren ovlašćenom serviseru. Ovi telefoni rade u našoj mreži i nema razloga da ih izbegavate, ako se odlučite za proizvođača koji nema zvaničnog distributera.

Ostatak tržišta zauzimaju telefoni koji su stigli neobičnim putevima i koje karakteriše nerealno niska cena. U boljem slučaju, takvi telefoni su bili „vezani“ za neku od stranih mreža. Naime, veliki GSM operateri daju pretplatnicima telefon besplatno (podrazumeva se da se radi o jeftinijem modelu), s tim da oni u dužem periodu koriste usluge tog operatera. Takvi telefoni odbijaju da rade sa karticama drugih operatera, ali su se kod nas našli ljudi koji ih „reprogramiraju“ i tako, u nekoj meri, osposobljavaju za rad u YU mreži. Na sivom tržištu ima i kradenih telefona, tako da nerealno jeftine ponude treba obići u širokom luku: nikada niste sigurni da li će „sivi“ telefon pouzdano raditi, a može se dogoditi da imate i neprijatnosti sa zakonom.

Alkatel

Iako bez zvaničnog prodavca mobilnih telefona, Alkatel modeli su se probili na naše tržište zahvaljujući odnosu cene i mogućnosti. Za prikaz smo obezbedili samo dva najpopularnija modela: One Touch Easy i Club, iako Alkatel proizvodi i naprednije telefone.

Mnogi će, kada prvi put vide neki od ovih telefona, pomisliti da se radi o igrački – jeftino plastično kućište (u Club varijanti prednji panel je nešto luksuzniji), mali ekran sa dva reda teksta, antena sa krupnom glavom i zadebljanje na zadnjem delu tastature, koje telefonu daje zdepast izgled. Dodatno se može koristiti i plastični poklopac tastature, ali se on suviše lako skida.

Ako odustanete od ideje da nosite mobilni u džepu, primetićete da je ovakav dizajn učinio da telefon odlično leži u ruci. Druga korisna posledica je što baterijska leđa, uz malu izmenu položaja graničnika koja se lako može obaviti bez alata, omogućavaju da u telefon stavite obične AA baterije od 1.5 V. Ako često putujete i telefonirate, ovakva mogućnost pruža sigurnost da nećete ostati bez telefona zato što ste loše procenili kapacitet baterije.

Telefon je lak za upotrebu, koliko je to moguće sa skromnim ekranom. Postoje posebni tasteri za pregled poruka i telefonski imenik, taster za aktiviranje menija, dva tastera za podizanje i spuštanje slušalice (Yes i No) i taster sa simbolom koji podseća na smajli, koji omogućava povratak na osnovni ekran iz dubina menija. Sa desne strane su gore/dole tasteri, kojima se krećete po menijima, dok za brže kretanje možete da otkucate broj opcije, što ne važi kada stignete do izbora vrednosti parametra – tada je kretanje gore/dole obavezno. Alkatel se ipak pobrinuo da opravda One Touch iz imena: umesto da istežete srednji prst kako biste dohvatili bočne tastere, možete koristiti tastere 2 i 8 koji ih zamenjuju.

Softver telefona je klasičan – od podešavanja osnovnih parametara (skroman izbor tipa zvona), preko pristupa funkcijama operatera, do alarma. U praksi se pokazalo da telefon zaista radi dobro i da za cenu koja je među najnižima (za nove uređaje) pruža dosta. Jeste neobičan i sigurno nećete moći da se pohvalite njegovim izgledom, ali će odlično obavljati posao.

Ericsson

Firma Ericsson je ušla na naše tržište na velika vrata, zajedno sa uvođenjem mobilne telefonije, i danas svakako zahvata veoma značajan, a verovatno i najveći segment GSM tržišta. Tome doprinosi kako kvalitet telefona, tako i dobra podrška, pošto svi modeli stižu sa atraktivno opremljenim uputstvom na našem jeziku i hologramom koji potvrđuje autentičnost i daje garanciju.

Ovoga puta smo dobili dva telefona, koja našim čitaocima nisu nepoznata: Ericsson SH888 smo predstavili pre nekoliko meseci („PC #39“), ističući njegovu integraciju sa PC računarom, dok Ericsson 688, iako smo ga predstavili pre godinu dana, i dalje predstavlja model koji se dobro prodaje. Tome treba dodati i model 788, koji pleni malim dimenzijama i činjenicom da ga preporučuje Džejms Bond, ali koga „muči“ tekstualni ekran od jednog reda i ponešto osiromašen softver.

Ovde ćemo ponoviti samo najvažnije karakteristike modela SH888: u pitanju je prvi Ericsson dual band telefon koji, uz atraktivan dizajn, donosi ekran na kome mogu da se ispišu tri reda sa po 12 znakova teksta i IrDA port za vezu sa PC-jem. U paketu dobijate i serijski kabl (nemaju svi računari IR port), CD i diskete sa softverom. Meniji su pregledni, uz ispravke nelogičnosti primećenih kod modela 788, a časovnik je dopunjen datumom.

Saradnja sa računarom zahteva da instalirate Mobile Office Suite i konfigurišete IR port na PC-ju. Mobile Office Suite je umanjeni Outlook – adresar sa imenima, pri čemu su za svako ime vezane maske sa ličnim i poslovnim podacima. Neki od brojeva telefona mogu da se označe sa In Mobile, čime nalažemo njihovo prepisivanje na SIM karticu pri sledećoj sinhronizaciji.

Posebno je atraktivno što je u telefon ugrađen GSM modem: za povezivanje na Internet nije potrebna PCMCIA kartica. U Windows listi modema pojavljuje se Ericsson SH888, na koji može da se „nasloni“ DUN konekcija. Ograničenja su brzina od samo 9600 bps, potreba da svakog meseca plaćate Mobtelu dodatnu pretplatu za prenos podataka i, naravno, cena minuta razgovora.

Ericsson SH888 zaslužuje preporuku već kao mobilni telefon, a dodatak IR porta i serijskog kabla ga čini savršenim izborom za vlasnika personalnog računara. U nekoj od budućih verzija rado bismo videli grafički ekran, uz smanjenje dimenzija uređaja.

Mitsubishi

Mitsubishi kod nas nije poznat kao proizvođač mobilnih telefona, ali se na testu našao njihov model MT-36. U pitanju je rani pokušaj osvajanja tehnologije i tržišta, pa pred njega ne treba postavljati prevelike zahteve.

Reč je o klasičnom, dugačkom i teškom telefonu. Tasteri sa brojevima su zaštićeni poklopcem, iznad koga se vide dva tastera sa slušalicama, Ok, C i multifunkcijski taster koji se pomera na četiri strane.

Ekran je tekstualni, solidnih dimenzija: ispod oznake mreže stalno pokazuje vreme i datum. Pored kalendara, telefon nudi scratchpad za brojeve koje treba zapamtiti i rokovnik. Sve deluje nekako „antički“, čak i oblik slova – malo g, p i q izlaze iznad osnovnog reda teksta, kao na starim štampačima poput Seikoshe GP-100A.

Organizacija menija nije uvek logična, a u raznim situacijama se dešava da aktivirate opciju za unos teksta i da ne znate kako biste odatle izašli (tajna je u dužem pritisku tastera za brisanje). Najveća zamerka se svodi na pretraživanje imenika, podeljeno na SIM modul i memoriju. Ponešto nas je i prijatno iznenadilo, recimo mod za unos teksta koji po pritisku na slovo u dnu ekrana ispisuje sve znake koji se mogu dobiti višestrukim pritiscima na taj taster. Dopao nam se i izbor melodija, pošto telefon ispisuje njihova imena, što je zgodno za one koji nisu mnogo muzički obrazovani.

Kada se sve sabere, MT-36 se ističe jedino cenom – ljubitelji tehnološkog savršenstva će svakako potražiti moderniji telefon.

Motorola

Iako je Startac i dalje najatraktivniji model ove firme (postoji i nova verzija manje težine, koju nismo uspeli da nabavimo za ovaj test), Motorola stalno proizvodi nove telefone. U maju je promovisan model D520 koji nastavlja tradiciju ranijih „krupnijih“ modela. Motorolin glavni marketinški adut je jednostavnost rukovanja, ali tekstualni ekran u dva reda, standardni broj tastera i njihovih funkcija i opcije koje se koriste i kod drugih proizvođača (skraćeno biranje, lak unos u imenik, brzi pristup najčešće korišćenim opcijama iz menija itd) ne izdvajaju ovaj telefon od konkurencije. Pored poslovične pouzdanosti i kvaliteta, dodatni adut ovog modela je mogućnost da se stave četiri alkalne 1.5 V baterije koje će, prema specifikaciji, omogućiti 60-120 minuta razgovora i čak 120 sati rada u režimu čekanja.

Motorola CD920 je neobičan telefon – na prvi pogled vam se možda neće dopasti, ali ćete promeniti mišljenje čim ga uzmete u ruku. Potpuno zaobljene linije, bez oštrih ivica, čine da ovaj telefon izvanredno leži u ruci. Ekran je takođe neobičan: pozadina je fluorescentna, tako da ako se u okolini nalazi bilo kakav izvor svetlosti, malim pomeranjem telefona možete pronaći ugao pod kojim će ekran svetleti kao da je aktivirano pozadinsko svetlo. Telefon se oslanja na poklopac – dok ga ne otvorite, čak ni tasteri za poziv imenika ili podešavanje jačine zvuka ne funkcionišu. Poklopac je potpuno uklopljen u dimenzije uređaja i dopunjen snažnom oprugom, pa je za odgovor na poziv jednom rukom potrebno malo vežbe.

Softver telefona ne krije nikakva iznenađenja – tu je osnovni meni, ali i poseban taster za poziv skraćenog menija. Telefon ima i ređe sretanu opciju za snimanje zvuka – u stanju je da zapamti ukupno tri minuta govora organizovanog u više poruka. Umesto da na brzinu kucate nečiji broj, pritisnete poseban taster sa desne strane i snimite glas; kasnije poruku možete preslušati, obrisati itd. Druga osobina može biti važna onima koji putuju u inostranstvo – telefon je takozvani dual-band, što znači da može da radi i u 900 i 1800 MHz mrežama. Ukratko, CD920, iako nije ni mali, niti ima neke posebne opcije, predstavlja jedan od retkih telefona koji imaju „identitet“, po kome se lako prepoznaju.

Nokia

Ako je prošle godine bilo više modela telefona koji su izazivali posebnu pažnju, ove godine se jedino Nokia pobrinula za iznenađenja. Kažu da je model 8810 najmanji i najlakši telefon na svetu. Izdvaja ga pre svega dizajn: čiste linije, naglašeno veliki ekran i sjajno metalno kućište vas prosto teraju da ovaj telefon držite i zadržite u ruci. Model je zadržao i poklopac koji pokriva samo numerički deo tastature, karakterističan za Nokia modele: osnovni tasteri, dovoljni za obavljanje važnih funkcija, stalno su dostupni, a poklopac ne predstavlja samo mehaničku zaštitu, već telefon prepoznaje otvoreno/zatvoreno stanje pa omogućava da se na taj način počne ili prekine razgovor. Tastatura je mala, ali su tasteri dostupni, sa izuzetkom donjeg reda kome pomalo smeta poklopac. Antena je skrivena negde u kućištu, tako da nema delova koji bi narušili kompaktan izgled.

Ekran telefona je (naravno) grafički i neobično velik za ukupne dimenzije uređaja. Ne samo svojom veličinom već i načinom prikaza, Nokia je postigla izuzetnu preglednost. Na primer, kucate broj koji pozivate i cifre se prikazuju krupno – tek kada više ne mogu da stanu u jedan red ekrana, font se smanjuje. I opcije osnovnog menija su prikazane podjednako pregledno, uz naglašeno velike ikone, tako da je i letimičan pogled na ekran dovoljan da tačno znate gde se nalazite i šta radite.

„Malu Nokiu“ izdvaja i softver: kada pogledate korisnički interfejs i filozofiju koja stoji iza operativnih sistema većine telefona, primetićete da se radi o „ne-računarski“ orijentisanom razmišljanju – sve je nekako upakovano i zatvoreno, uz pokušaj da se učini što operativnijim na osnovnom nivou korišćenja telefona. Korisnički interfejs i mogućnosti podešavanja Nokia telefona znatno više podsećaju na filozofiju personalnih računara – puno mogućnosti i puno konfigurisanja.

Nokia sa pravom smatra da korisnik koji svoj telefon koristi čitav dan, na poslu i kod kuće, od njega u različitim okruženjima očekuje drugačije ponašanje. U nekoj situaciji biste najradije isključili telefon, da nije poziva vašeg deteta koji nestrpljivo očekujete, ili ne želite da vas prekidaju na poslovnom sastanku, ali je ipak važno da se javite ako vas zove neko iz firme. U nekim situacijama želite da telefon ipak ostane uključen, ali bez zvučnih signala, tek toliko da registruje pozive na koje ćete kasnije odgovoriti. Verujemo da svako ko duže koristi mobilni telefon može da nabroji nekoliko za njega sličnih, specifičnih situacija.

Nokia je zato uvela grupe i profile – profil sadrži parametre koje ste inače navikli da globalno podešavate za svoj telefon – tip zvona (izbor od 35 melodija), jačina zvona, vibrator, klik tastature, tip upozorenja na pristigle kratke poruke ili upozorenja samog telefona itd. Profil prilagođavate situaciji u kojoj želite da ga primenite pa zato inicijalno imaju imena „Sastanak“, „Tišina“, „Opšti profil“ itd (nazive možete promeniti). Ako kod vašeg operatera imate i uslugu prepoznavanja broja sa koga vas zovu, u priču se mogu uključiti i grupe – brojeve u imeniku možete svrstati u grupe, a zatim za svaku od grupa u određenom profilu birate da li želite signal da vas zove ili ne. Grupe incijalno imaju imena poput „Važne ličnosti“, „Porodica“ i slično, ali i te nazive možete da promenite (broj grupa je, kao i broj profila, fiksiran). Najbolji detalj je način aktiviranja profila – iako to možete učiniti opcijom iz menija, češće ćete koristiti kratak pritisak na dugme za isključivanje telefona – na ekranu se pojavljuje meni sa listom profila odakle birate željeni, ili isključujete telefon dužim pritiskom.

Ni slanje SMS-a nije uvek lako: najčešće želite da poruke idu preko vašeg SMS centra, da u poruci piše reply path, da im je važnost nekoliko sati ili jedan dan i slično – podešavanja koja inače možete postaviti na svakom telefonu. Nokia je uvela tri seta parametara, a pri slanju SMS-a birate koji od njih želite da primenite. Ukratko, kada upoznate mogućnosti vaše Nokie 8810, potrošićete više sati na njeno konfigurisanje, a ako smemo da proričemo budućnost, očekujemo da će se u nekoj sledećoj verziji pojaviti Nokia Configuration Wizard koji će vam pomoći da u Windows okruženju upišete sve telefone u imenik, podesite profile i setove i zatim sve to jednom komandom, preko IR veze koju ovaj model ima, prenesete u svoj telefon. Nikoga neće iznenaditi ni mogućnost da sa Interneta preuzme najnoviju verziju softvera i upload-uje je u memoriju telefona.

Ako niste raspoloženi da na dizajn telefona trošite novac, možete izabrati model Nokia 6110. Ovaj telefon ima gotovo identičan softver (nema jedino Nokia Service granu) i ugrađen IrD port, ali je „pakovanje“ znatno klasičnije, u poznatom „Nokia maniru“. Prednji panel modela koji je bio na testu je urađen u neobičnoj prelivajućoj svetlucavoj boji, koja se kreće između plave i zelene u zavisnosti od osvetljenja okoline. Ovakav panel ostavlja utisak luksuznog telefona što ovaj model, kada se uzmu u obzir sve njegove karakteristike, zaista i jeste.

Ako vam je i ovo mnogo, Nokia nudi osiromašenu verziju 5110, iz čijeg izgleda je uklonjen luksuz, uz neobičnu osobinu da se prednji panel može zameniti. Softver telefona je i dalje onaj iz modela 8810 i 5110, ali je osiromašen utoliko što je izbačena grana sa podešavanjima profila. Meni je reorganizovan tako što je PhoneBook postavljen kao prva stavka, pa i dalje ima ukupno devet grana osnovnog menija. Tri igre (memorija, zmija i logika) i dalje su tu, ali s obzirom na to da telefon nema IR port, možete igrati samo sami.

Nortel 922 / AEG 9080

Da na GSM tržištu postoji mnogo više od onoga što se najviše reklamira dokazuje i neobičan telefon AEG 9080; zapravo se radi o telefonu firme Nortel, koji se prodaje i pod tim imenom (Nortel 922), koji ima i opciju poziva broja glasom. Samo na osnovu izgleda teško da će vam ovaj telefon privući pažnju, ali se iza pomalo zastarelog dizajna krije uređaj koji je na testu pokazao odlične karakteristike prijema i predaje i koji poseduje neobičnu mogućnost da se koristi bez držanja u ruci. Osnovu izgleda čini naglašeno velika gornja polovina telefona, na kojoj je krupan grafički ekran. Upravljanje je povereno tasterima za podizanje i spuštanje slušalice, tasteru za poziv imenika i tasteru za brisanje (C), dok su uz sam ekran smeštena dva tastera opšte namene čije su trenutne funkcije prikazane u dnu ekrana. Levi taster poziva meni, dok je desni slobodan za dodelu funkcije koju sami definišete – to može biti poziv nekog broja ili zalazak u dubinu menija direktno do opcije koja vam često treba. Možete sami napisati i reč koja će se pojaviti na ekranu iznad tastera.

Lista opcija u meniju je uobičajena – od rada sa imenikom, preko podešavanja opcija telefona, do rada sa kratkim porukama. Neobičnost je u tome što je trenutno aktivna opcija prikazana u vrhu ekrana, uz broj opcije koji treperi – ako ste navikli na inverzno prikazanu stavku, biće potrebno malo vremena da steknete sigurnost. Za izbor stavki iz menija najverovatnije ćete koristiti odlično rešenu mogućnost direktnog unosa broja opcije. Upravljanje na ovaj način je lako, nezavisno od toga da li telefon držite levom ili desnom rukom: kretanje gore/dole zahteva tastere sa leve strane telefona ili desni opšti taster za kretanje naniže.

Ako su opcije u meniju skromne (mali izbor melodija za zvono mada sa druge strane ide bogat izbor mogućnosti podešavanja prema tipu poziva), nekoliko opcija prijatno iznenađuju. Koliko vam se puta desilo da vam neko izdiktira broj koji želite da zapišete, a da se kucanjem imena bavite kasnije? Čim otkucate neku cifru, na ekranu AEG-a se pojavljuje nova funkcija desnog opšteg tastera – NOTES. Ako je pritisnete, broj će otići u nešto što se zove NOTEPAD, ali je zapravo istovremeno i lista brojeva koje ste pozvali. Kasnije možete izabrati broj iz liste i pritisnuti taster za imenik – broj je tu, a vama ostaje da dopišete ime i lokaciju u koju želite da ga snimite. Broj memorijske ćelije može da se koristi i za brzi poziv broja: kuca se NN#, gde je NN broj lokacije, otprilike kao na Ericsson telefonima.

Telefon izdvaja ugrađeni zvučnik i optički senzor. Nalazite se, recimo, u kolima i telefon zvoni. Dovoljno je da pritisnete zeleni taster i spustite aparat – sagovornik se jasno čuje, tako da možete razgovarati kao da imate car kit uređaj. Ako razgovor postane suviše privatan i ne želite da ga čuju ostali u kolima, dovoljno je da telefon prislonite uz uvo – senzor između slušalice i ekrana će detektovati ovu promenu i automatski prebaciti telefon u klasičan režim rada!

Ukratko, AEG je odličan telefon koji je u nekim elementima napravljen spartanski, ali sa nekoliko izuzetnih osobina. Proverite i trenutnu cenu – prema informacijama koje su nama bile dostupne, ona bi mogla da učini ovaj model posebno atraktivnim.

Panasonic

Na testu su se našla dva Panasonic-ova telefona, EB-G450 i EB-G600, različita kako po izgledu, tako i po performansama. Panasonic EB-G450 je telefon crne boje, klasičnog dizajna i prilično velike težine. Već na prvi pogled se izdvaja po jednoj sitnici: u donjem desnom uglu ekrana nacrtan je pravougaonik koji je vidljiv čak i kada je telefon isključen. Taj pravougaonik zaokružuje prostor u kome se ispisuje funkcija desnog višefunkcijskog tastera – to će, recimo, biti reč Menu. Na sličan način funkcionišu mnogi telefoni, ali niko drugi nije našao za shodno da taj tekst fiksno „zaokruži“.

Ekran je tekstualni, klasičnih dimenzija: dva reda za tekst i još dva za simbole, ili tri reda za tekst kod unosa SMS poruka. Tastatura nema poklopac, ali se zgodno zaključava trostrukim pritiskom na Menu. U centru komandnog dela tastature je „klackalica“ koja omogućava kretanje kurzora u sva četiri smera (zgodno iskorišćeno kao ekranski editor pri unosu poruka i adresa), a levo i desno su telefonski imenik i multifunkcijski taster. Pritisak na podignutu slušalicu obezbeđuje redial prethodno pozivanih brojeva. Jedino je neobično što kurzorski tasteri nemaju funkciju u osnovnom modu, već samo u menijima – pomoću njih se mogao dobiti lakši pristup do nekih čestih funkcija, koje se na drugim telefonima pozivaju tasterima sa leve strane kućišta, koje ovaj model nema.

Pretraživanje telefonske knjige je suviše spartanski organizovano (na raspolaganju je samo pregled sadržaja), ali softver povremeno daje neočekivano zgodne dodatne informacije. Recimo, kada pozivate nekoga u inostranstvu, pojavi se lista država sa pozivnim brojevima, među kojima je i naš. I spisak raspoloživih jezika je veoma dug – čak 17 mogućnosti, među kojima je slovenački, ali ne i srpski jezik. Sve u svemu, sasvim klasičan i upotrebljiv mobilni telefon prihvatljive cene.

Panasonic EB-G600 je već druga priča: tanak i lak telefon sa crnom pozadinom, prednjom stranom presvučenom metalik „košuljicom“ i velikim ekranom – onima koji su pogledali telefon dizajn se ili veoma sviđao, ili veoma nije sviđao. O ukusima je uvek teško raspravljati, ali telefon je u svakom slučaju prepoznatljiv. Izdvojila ga je još jedna sitnica: na početku testa nije davao ni glasa od sebe, čak ni kada smo priključili punjač. Trebalo je da prođe gotovo pola sata punjenja pre nego što je proradio – dakle, traži se strpljenje.

„Korisnički interfejs“ je sličan modelu EB-G450: veliki taster koji pomera kurzor u četiri smera, telefonski imenik, multifunkcijski taster (ovoga puta njegov opis na ekranu nije „zaokružen“), zelena slušalica kojom se uspostavlja veza (ili pregleda lista pozvanih brojeva, propuštenih i primljenih poziva) i crvena slušalica koja prekida vezu. Sa strane je samo Memo taster.

Ekran je grafički (kod uključivanja iscrta animirani globus), ali u standardnom modu prilično prazan – telefon nema sat niti kalendar, što je neobično za jedan noviji model. Uopšte, softver je prilično sličan prethodnom modelu, pa je nasledio njegove dobre strane, ali i nedostatke. U njih ubrajamo nepostojanje pretraživanja telefonskog imenika i mali broj melodija, koje se doduše mogu precizno određivati za svaki od tipova poziva (data, fax, voice), uz zgodno rešenu komandu za trenutno isključenje svih zvukova ili prelazak na „vibrator“ (dovoljan je duži pritisak na taster #). Od zanimljivosti, ističemo rešenje inteligentnog unosa velikih i malih slova: kada jednom pređete na mala slova (tako što, recimo, pritiskate slovo A četiri puta, dok se ne pojavi malo a), telefon ostaje u tom modu dok ponovo ne pređete na velika slova ili ne završite unos imena odnosno SMS poruke.

Telefon je na testu održavanja veze u lošim uslovima postigao najbolji rezultat, što je u našem okruženju samo po sebi dovoljan razlog za preporuku. Ipak, voleli bismo da softver ovog telefona u budućnosti bude modernizovan i preuređen, što bi ga svakako učinilo još atraktivnijim.

Philips Genie

Ovaj telefon je predstavljao jedan od najzapaženijih modela na prethodnom testu: mala težina i dimenzije, pregledan grafički ekran, odlične karakteristike u prijemu/predaji i tada jedinstvena opcija biranja brojeva glasom, izdvajali su ga od konkurencije.

U međuvremenu, Philips je napravio sitne izmene u softveru (prijem SMS-a odmah daje mogućnost čitanja – ranije je za to trebalo otići u meni), naučio da prepoznaje i ime našeg GSM operatera, ali je glavna izmena mehanička – izbačen je pokretni deo sa donje strane na kome se nalazio mikrofon. Time je telefon izgubio jednu važnu osobinu – mogućnost da se javite na poziv ili da poziv prekinete jednostavnim pritiskom telefona uz neku površinu ili telo – na poziv ste mogli da odgovorite ili da prekinete vezu čak i u najdebljim rukavicama. Kažu da je ova izmena napravljena kao ustupak azijskom tržištu gde izgled ovog dela nije dobro prihvaćen.

Bilo kako bilo, telefon je postao lakši, a cena je bukvalno prepolovljena u odnosu na prošlu godinu, pa je još u nju uračunata dodatna litijum-jonska baterija većeg kapaciteta. Sve to je učinilo da ovaj telefon i dalje predstavlja odličan izbor.

Samsung

Samsung nam se ovoga puta predstavio sa dva modela: klasičnim SGH-250 i novim, hit modelom SGH-600, koji upravo ulazi u prodaju. Prikaz počinjemo upravo njim, pošto se već izgledom uvrstio u malobrojne minijaturne telefone koji uvek izazivaju najveće interesovanje.

SGH-600 je mali telefon, koji izgleda čak i minijaturnije nego što govori masa od 121 g. Tastatura je smeštena ispod zaštitnog poklopca koji je funkcionalan – otvaranje poklopca je ekvivalent „podizanja slušalice“, što recimo nije slučaj kod modela Ericsson 788 sličnih dimenzija. Ekran je grafički, sa tri reda teksta uz jedan red za kontrolne simbole; pri uključivanju se pojavljuje animirana Zemljina kugla po kojoj telefon „lupom“ traži mrežu, a pri isključivanju vam simpatično animirano lice tri puta namigne.

Sa leve strane telefona je „klackalica“ i pokriveni otvor za opcione slušalice. Rešenje komandnog interfejsa je zanimljivo, ali telefonu u suštini nedostaje jedan taster. Naime, levi multifunkcijski taster se obično koristi za izbor opcije iz menija, a desni multifunkcijski taster za kretanje nadole kroz meni. Za kretanje nagore mora da se koristi taster sa strane, što je zgodno kada treba nešto brzo uraditi, ali je neprirodno dok se unose podaci u imenik ili obavljaju neke dugotrajnije operacije. Naročito je nezgodno što se kod ispravljanja unetog broja kurzor može pomerati samo ulevo; ako želite da ga sa tastature pomerite udesno, moraćete da napravite čitav „krug“, do prve cifre. Tu je i uobičajeni taster C za poništavanje unosa i povratak u prethodni meni, kao i zelena i crvena slušalica za uspostavljanje i prekid veze. Zelena slušalica omogućava i pristup listi prethodno biranih brojeva ili brzi redial.

Softver telefona je veoma lepo urađen, sa pravim obiljem opcija – trebaće vam vremena da ih sve upoznate. Na raznim mestima smo primetili neke veoma zgodne sitnice, kao što je paste bilo kog broja u bilo koju masku, mogućnost definisanja pet standardnih SMS poruka koje ćete slati prostim izborom iz menija, precizan izbor tonova (čak 17 zvukova i pesmica) kojim će se telefon javljati u raznim situacijama, časovnik i kalendar koji se prikazuju na osnovnom ekranu, alarm, budilnik sa mogućnošću zadavanja dnevnih i periodičnih obaveza, postavljanje časovne zone posle dolaska u neku stranu zemlju... Kada se tome doda logična organizacija menija i opširno (115 strana), dobro organizovano uputstvo, jasno je da bi SGH-250 zaslužio najvišu ocenu za softver, čak i da nije njegove sledeće, jedinstvene mogućnosti: komandovanje glasom.

Komandovanje glasom rešeno je na nivou koji je još pre godinu dana ponudio Philips Genie – ništa od voice komandi kojima bi se birale opcije iz menija, ali se brojevi iz imenika mogu pozivati izgovaranjem opisa. Kod unosa broja nekoliko puta izgovorite reč kojom ćete ga kasnije pozivati. Vaš glas se memoriše, pa kasnije izgovor iste reči automatski uspostavlja vezu sa željenim sagovornikom. Važno je da brojeve poziva onaj ko ih je memorisao (male su šanse da će telefon prepoznati tuđi glas), ali sistem u praksi funkcioniše dobro – čak ni buka u sobi ne sprečava prepoznavanje glasa. Isti mehanizam je primenjen i za voice memo opciju, koja omogućava da ostavite sebi četiri glasovne poruke po 35 s; duže poruke se mogu „rastegnuti“ u nekoliko „ćelija“, pa telefon može da snimi preko 2 minuta govora.

Voice komandovanju se ipak moraju uputiti dve zamerke. Prva, manje bitna, je to što brojevi koji se mogu pozivati glasom moraju da se nalaze u memoriji telefona – nema mogućnosti da priključite glasovni poziv broju koji je upisan na SIM kartici, što u praksi znači da važne telefone morate unositi po dva puta. Veći problem je što se do izbora broja glasom teško dolazi: treba preći u telefonski imenik, pa izabrati Voice, pa onda Voice Dial – tri tastera, što je dovoljno da se broj pozove i iz imenika. Pošto komandovanje glasom ima smisla pre svega kada čovek neće mnogo da prebira po tastaturi, ostaje da aktivirate opciju Active Flip u jednom od menija (pravo je čudo šta se sve na ovom telefonu može podesiti) i tako zatražite da telefon pokuša da prepozna vaš glas kad god otvorite poklopac, bez ikakve dodatne komande. To lepo funkcioniše, ali zahteva da po otvaranju poklopca posle koga ne želite da komandujete glasom pritisnete dva tastera. Dobro bi bilo da postoji neki mod „između“ ova dva, kojim bi se Voice komande pozivale pritiskom na taster sa strane.

I pored sitnih nedostataka, SGH-600 zaslužuje toplu preporuku, kao jedan od tehnološki najnaprednijih modela na testu. Ako vam treba mali, moćan i ne previše skup mobilni telefon, Samsung je veoma dobar izbor.

Model SGH-250 je nekako u senci opisanog „mališe“: u pitanju je sasvim klasičan, prilično veliki telefon sa poklopcem za tastaturu, čiji dizajn (naročito kada se radi o tasterima) neodoljivo podseća na neke starije modele firme Motorola. Ekran je tekstualni, sa tri reda za tekst i dva dodatna reda za simbole. U gornjem redu su tasteri kojima se poziva telefonski imenik i meniji (kasnije služi i za kretanje nagore i nadole), ispod su C i tasteri za uspostavljanje i prekid veze. „Klackalica“ sa leve strane telefona omogućava pojačavanje i utišavanje zvuka, ali se ne može koristiti za navigaciju u menijima.

Softver telefona je sasvim klasičan – solidan i jednostavan za upotrebu, ali bez posebnih prijatnih ili neprijatnih iznenađenja. Jedina specifičnost su razvijene security opcije, koje omogućavaju da se lozinkama zabrani ili ograniči pristup memoriji telefona: može se zabraniti izmena, ali i sam pregled brojeva u imeniku. Sve u svemu, ako vam treba klasičan mobilni telefon prihvatljive cene, razmotrite SGH-250.

Šta izabrati?

Svaki od modela koje smo testirali predstavlja dobar izbor za neku kategoriju korisnika. Ovogodišnji hit, Nokia 8810, interesantna je za one koji vole tehnološko savršenstvo, kombinovano sa atraktivnim izgledom i spremni su da za to plate, moramo reći, nerealno visoku cenu. Da bi izbor bio komplikovaniji, telefon je pokazao slabije rezultate na testu prijema signala u otežanim uslovima, što nije neobično kada se primeti da nema antenu van kućišta. Zato je za one koji vole male telefone dobra alternativa Samsung SGH600 ili Philips Genie: oba uređaja omogućavaju delimično upravljanje glasom i poseduju odlične opcije za podešavanje i dobro osmišljen softver. Nedostaje im superiorni izgled modela Nokia 8810 i njegov sistem profila, ali je zato cena mnogo pristupačnija.

Za one koji stavljaju akcenat na vezu sa računarom prirodan izbor je Ericsson SH888 – opsežan prateći softver i mogućnost da sa svog notebook računara pristupate Internetu sa svakog mesta čini ovaj kvalitetni mobilni telefon racionalnim izborom. Za ljubitelje tehnološki interesantnih rešenja, koji su spremni na nedostatak zvaničnog predstavnika, AEG će biti veliko iskušenje.Ukoliko vam je potreban uređaj klasičnih dimenzija čija će cena biti prihvatljiva, ostaje da pregledate ostale telefone i opredelite se za neki od modela firmi Nokia, Panasonic ili Alcatel. Panasonic EB-G600 je postigao najbolje rezultate na testu prijema u otežanim uslovima, Nokia 6110 donosi veoma kvalitetan softver i IR port, a Alcatel modeli se izdvajaju niskom cenom, konkurišući takođe popularnom modelu Ericsson 688.

Časopis „PC“ se zahvaljuje firmi Mobtel, Beograd, na pomoći pri realizaciji ovog testa.

Kako smo testirali

Za testiranje mobilnih telefona koristili smo kartice koje nam je Mobtel ljubazno stavio na raspolaganje. Naravno, test telefona se ne svodi na telefoniranje: uvek je zanimljivo uporediti rešenja do kojih su razni konstruktori došli. Pošto proučimo „korisnički interfejs“ i upotrebu, trudili smo se da ocenimo koliko se telefon lako koristi, da li se njim može operisati u raznim uslovima (jednom rukom, u rukavicama i slično) kao i da li telefon nudi neke dodatne mogućnosti.

Procenjivali smo, naravno, i fizičke karakteristike: dimenzije i masa telefona su za mnoge korisnike izuzetno važni. Podaci dati u tabeli odnose se na telefone koje smo dobili na test – listajući dokumentaciju ili lutajući Internetom naići ćete i na drugačije podatke, pošto se svaki proizvođač trudi da istakne karakteristike koje mu idu u prilog. Zato smo sve telefone izmerili preciznim mernim instrumentom i vagom, sa baterijom koja je isporučena, ali bez dodataka kao što su zaštitne navlake, štipaljke i slično.

Vreme pražnjenja baterije je preuzeto iz specifikacija proizvođača. Kao što je i uobičajeno, navodimo dva podatka: vreme pražnjenja u pasivnom režimu (standby time) i u režimu razgovora (talk time). U praksi će vreme između dva punjenja biti negde „u sredini“: telefon je verovatno stalno uključen, ali ga za razgovor koristite relativno kratko.

Poseban komentar zahteva ocena kvaliteta prijema/predaje, koja se odnosi isključivo na granične zone, jer se samo u takvim zonama pojavljivala primetna razlika među telefonima. Test smo obavili tako što smo pronašli zatvoren prostor u kome smo mogli kontrolisano zalaziti u zone gde je signal postajao sve slabiji, do trenutka kada se potpuno gubio kontakt sa mrežom. Da naglasimo: kada se nalazite na mestima gde je prijem signala dobar, razlike u kvalitetu kod pojedinih modela su zanemarljive. Ocena u tabeli se odnosi samo na granične zone.

GSM operateri

U Jugoslaviji trenutno rade tri GSM operatera. Najveći i najstariji je Mobtel, koji je doneo mobilnu telefoniju u Jugoslaviju – pokriva veliki deo Srbije, ima ugovore o roaming-u sa mnogim stranim zemljama i predstavlja logičan izbor za najveći broj pretplatnika. Promonte je dobro pokrio prostor i tržište Crne Gore, a treći operater je tek počeo sa radom – MTS („Telekom Srbija“) za sada pokriva samo Beograd i nema roaming ugovore sa stranim kompanijama, pa predstavlja dobar izbor samo za korisnike kojima odgovaraju unapred plaćene kartice i za one kojima se žuri – u Mobtel-u se često čeka na karticu.

Teško je porediti cene koje nude GSM operateri, jer su se oni opredelili za različit sistem naplate. Mobtel je usvojio klasični sistem pretplate: plaćate fiksni mesečni iznos osnovne pretplate, eventualnu pretplatu za dodatne usluge i impulse koje ste utrošili u prethodnom mesecu. MTS prodaje karticu koju prati početni kredit i mesečno ne traži nikakav dodatni iznos. Telefonirate dok ne potrošite impulse, a čak i posle toga telefon je aktivan i omogućava da primate pozive. Da biste obnovili kredit, kupićete poseban kupon, pročitati šifru na njemu, pozvati određeni broj telefona i uneti tu šifru, dopunjavajući tako svoj račun. Ovakav način rada odgovara onima koji malo telefoniraju, ali otežava korišćenje specijalnih usluga – identifikacija poziva i slanje kratkih poruka (SMS) je omogućeno svim pretplatnicima, ali ako vam je recimo potreban prenos podataka, MTS jednostavno ne nudi tu uslugu.

Mobtel je najavio pre-paid kartice, a MTS uvođenje pristupa zasnovanog na pretplati – kada obećanja budu ispunjena, moći ćemo da poredimo cene, ali su stvari jasne: cena uključenja u mrežu je drastično pala i postala sasvim pristupačna, ali je minut razgovora i dalje izuzetno skup. GSM operateri ne nalaze interes da pojeftine telefoniranje, jer broj zainteresovanih korisnika raste brže nego što se mreža širi, pa se povremeno javljaju preopterećenja koja umanjuju performanse i otežavaju telefoniranje. Nadamo se da će konkurencija navesti operatere da cenu minuta razgovora približe cenama u razvijenijim zemljama. Osnova za to kod Mobtel-a i Promonte-a već postoji, a i MTS, čija je mreža realno tek u začetku, će je ubrzo razviti.

Kućni GSM repetitori

Pokrivenost GSM mreže kod nas vremenom se poboljšava, ali još ima mesta na kojima vaš mobilni telefon nije dostupan. Oprema kompanije Remotek, koju nam je na test dostavilo preduzeće Logo, omogućava da se izborite sa tim problemom. Sistem GSM repetitora i pojačivača za automobil, ne može da obezbedi rad mobilnog telefona van dometa GSM ćelije, ali može da napravi razliku između uspešnog i nemogućeg razgovora u graničnim područjima.

Remotek RM6 je repetitorski sistem predviđen za montažu unutar zgrade. Spoljna antena se montira na lokaciju na kojoj vaš mobilni telefon ima dobar prijem (preporučuje se barem signal „trojka“ i proba od tri uspešna poziva sa te lokacije). Unutar zgrade se montira kutija sa elektronikom (veličine 15×13×4 cm), na koju se direktno priključuje unutrašnja antena i spoljni adapter za napajanje. Razmak među antenama treba da bude barem 15 metara (minimalno pet, ako je između metalni zid) da bi se izbegle smetnje.

Ovako postavljen sistem obezbeđuje rad mobilnim telefonima unutar zgrade (restorana, poslovnog prostora, magacina, parkinga), u krugu 10-20 metara. Repetitor interno ima pet kanala, što znači da preko njega istovremeno može da radi do pet GSM telefona. Izlazna snaga repetitora je 3 W, što je više od maksimuma za GSM telefone (2 W). Za potrebe testa koristili smo i kvalitetan antenski kabl, koji se nabavlja odvojeno od uređaja.

U našim probama se repetitor pokazao dobro i potpuno je pokrio poslovni prostor u betonskoj stambenoj zgradi u kome je dostupnost mobilnih telefona uvek problematična. Iako spoljnu antenu nismo postavili dovoljno visoko, uočen je značajan porast kvaliteta ostvarenih veza. Kada smo u području pokrivenosti probali da aktiviramo više od pet aparata, sledeći telefon nije imao slobodan interni kanal u repetitoru, pa se ponašao kao da repetitor ne postoji.

Remotek RM6 je dvosmerni GSM antenski pojačavač za kola, koji dobija puni smisao tek u kombinaciji sa kompletom za korišćenje mobilnog telefona u automobilu (hands free card kit). Uz pojačavač dolazi kabl za napajanje i dva antenska kabla sa FME ili TMC konektorima, dužine 1.5 m i 3.5 m. Instalacija u automobil je prilično jednostavna, a efekat sličan prethodnom sistemu: uređaj omogućava kvalitetniji prijem, zahvaljujući spoljnoj anteni i dodatnom pojačanju signala. Izlazna snaga pojačavača je 3 W, a pojačanje signala i do 20 dB. Zahvaljujući korišćenju spoljne antene, smanjena je mogućnost interferencije između mobilnog telefona i drugih elektronskih uređaja u vozilu.

Cena ovakvih dodatnih uređaja je u rangu cene mobilnog telefona, što je značajan trošak, ali u situaciji kada je dostupnost i kvalitet veze faktor od velike važnosti, njihova nabavka je itekako opravdana investicija. Repetitor za zgrade može biti izvanredno rešenje, ali ograničenje od pet mobilnih telefona u prostoru ukazuje da je oprema namenjena pre svega manjim firmama. Za korisnike većih potreba Logo nudi i složenije GSM repetitorske sisteme.Danko Jevtović

Korisne adrese

Ericsson: ComTrade, Vladimira Popovića 6, Novi Beograd, tel. 011/3112-060

Samsung: ERC Commerce, Nikole Đurkovića 44, Beograd, tel. 011/3975-504

Repetitori: Logo, Dimitrija Tucovića 13, Beograd, tel. 011/3440-090

Motorola: PC Plus, Budimska 10a, Beograd, tel. 011/3237-120

Mitsubishi: Rebel Soft, Zeleni venac 4, Beograd, tel. 011/634-071

Motorola: Sky servis, Kumodraška 257, Beograd, tel. 011/3975-057

Philips: Talaris, Velike stepenice 3, Beograd, tel. 063/247-047

Panasonic, Nokia: Telephant, Bulevar revolucije 265, Beograd, tel. 011/418-999

AEG: YU Mobi, Risanska 10, 063/217-156

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.