|
Naši redovni čitaoci svakako će se setiti da ovim brojem „PC“ ulazi u petu godinu izlaženja. Za prethodne četiri godine samo dva puta se ukazala potreba da već završeni uvodnik ponovo pišem – povod su bili prijatni događaji koji su menjali tokove razvoja računarske industrije. Ovoga puta povod su, nažalost, događaji koji menjaju tokove naših života: agresija država NATO pakta na Jugoslaviju pretvorila nas je u mete na koje se svakoga časa mogu sručiti bombe i projektili. Iz noći u noć svedoci smo jezive deformacije tehnologije koju dobro poznajemo i volimo: umesto da se mikroprocesori i programi koriste da bismo produktivnije radili, oni pomažu efikasnijem ubijanju ljudi i razaranju kuća i mostova. Oduvek smo, naravno, čitali o vojnim primenama računara, ali su takve priče na papiru mnogima zvučale kao intelektualna razonoda; tek kada su počele da se događaju nad našim glavama, shvatili smo o kakvom se užasu radi. Ipak, čitav svet vidi da se „tehnološkim ratom“ ne mogu postići nikakvi ciljevi. Možda će taj zaključak pomoći da se ovo što preživljavamo od 24. marta do danas više ne dogodi nikome.
Četrdeset peti broj našeg časopisa pripreman je pre napada na Jugoslaviju, ali zbog vanrednih okolnosti na kioske stiže kasnije nego što je uobičajeno i u nešto smanjenom obimu. Bojim se da će ga mnogi čitati u neuobičajenom okruženju: dok sedimo u skloništu, verovatno nas muče problemi daleko ozbiljniji od pitanja da li je bolje nabaviti ATI Rage 128 ili Riva TNT karticu. Ipak, nemojte ono o čemu pišemo posmatrati samo kao bekstvo u neki lepši, virtuelni svet – u struci kojom se bavimo stvari se događaju toliko brzo da čak ni rat nije dovoljan „izgovor“ da ne budete u toku sa stvarima: svaki zaostatak kasnije se skupo plaća. Ako je uopšte potrebna ilustracija te dinamičnosti, pogledajte procesor koji u ovom broju predstavljamo: prvi IBM PC radio je na 4.77 MHz, a Pentium III računari rade na 500 MHz – preko sto puta brže! U međuvremenu je standardna memorija porasla 2000 puta (sa 64 KB na 128 MB), diskovi sa 5 MB na 20 GB, a CGA adaptere i današnje 3D kartice nema smisla ni porediti.
Nadajmo se da će i stvari u našim životima barem jednom napredovati brzinom na koju nas je kompjuterska industrija navikla, da ćemo se brzo vratiti normalnom životu i svakodnevnim poslovima, te da će sledeći broj „PC“-ja izaći u srećnijim uslovima. Vidimo se 5. maja!
|
