|
Oporavlja li se YU računarsko tržište? Startna pozicija je dobra – za razliku od drugih grana industrije, za proizvodnju informacionih sistema nisu potrebne velike fabrike ni komplikovane mašine; možda su nas zato, kada smo počinjali, nazivali „šrafciger industrijom“. Sada je svakome jasno da šrafciger nije dovoljan – u računarskom svetu odlučuje znanje, a njega bombe nisu mogle da oštete. Zahvaljujući tome, velike računarske firme uveliko rade, uspostavljajući veze sa ranijim i novim partnerima iz sveta. Manje firme još uvek pokušavaju da se (re)organizuju, ali sam siguran da će i većina njih u septembru ili oktobru biti u punom pogonu.
Sve je, dakle, krenulo, ali visoka startna pozicija ne garantuje uspešnu trku (pitajte Šumahera). Za osvajanje tržišta potreban je novac, a njega nema; tokom aprila i maja svi smo „uspešno“ trošili svoj obrtni kapital, pa nije lako ponovo pokrenuti zamajac. Muči nas i embargo na izvoz informatičke opreme u Jugoslaviju koji su prihvatile mnoge zapadne države, a ni problem transporta nije mali – kako mi reče direktor jedne velike računarske firme, „za mene je rat gotov tek kada na Surčin sleti Lufthansa Cargo“. Ipak, roba nekako stiže – listajući ovaj broj „PC“-ja upoznaćete izdanke vrhunske tehnologije čijeg se spiska ne bismo stideli ni u najboljim danima. Pentium III nam, tako, nije bio dovoljan – pred nama se već našao računar sa dva Pentium III/550 procesora.
Svakako očekujete neki lični komentar posle prvog kontakta sa procesorom nove generacije? Kada sam, februara 1994. prvi put seo ispred Pentium računara (60 MHz, 32 MB RAM-a, disk od 420 MB i ATI mach32 grafika), imao sam utisak neverovatne brzine. Juna 1996. ispred mene se našao prvi Pentium Pro PC na 200 MHz, sa 128 MB RAM-a i diskom od 2 GB – shvatio sam da je Pentium bio tragično spor i uživao u „pravoj brzini“. Ovoga puta nemam utisak da je Pentium III na 550 MHz sa 512 MB RAM-a, diskom od 20 GB i TNT2 karticom toliko brži od prethodnika – izgleda da su računari već dovoljno brzi za posao kojim se bavim. Za moje kolege, preokupirane grafikom, animacijom i (ponekad) igrama, Pentium III je procesor snova i to će ostati dok, za najviše godinu dana, svi ne budemo koristili Pentium III računare i sanjali o Merced-u.
Naš časopis će očito sledećih meseci imati o čemu da piše, a radimo i na novim projektima – zanimljivim CD-ROM izdanjima i knjizi posvećenoj Office-u 2000. Više o svemu tome u narednom broju „PC“-ja... Vidimo se 5. septembra!
|
