PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Razglednice Razglednice
PC #62 : Decembar 2000

 Naslovna  Sadržaj 
Esad Jakupović  

Fuzija filma, čipa i Interneta

Bienalni sajam Photokina u Kelnu je na svoju pedesetogodišnjicu zabeležio rekordan broj izlagača, posetilaca i noviteta. Nije bilo nekih spektakularnih promocija, ali smo zapazili zanimljive (klasične i digitalne) foto-aparate, kamkordere, plazma ekrane...

Photokina 2000, ovogodišnji „Svetski sajam oslikavanja“, kako bi se mogao prevesti „podnaslov“ World’s Fair For Imaging, prikazao je najnovija dostignuća s područja konvencionalne i digitalne fotografije, profesionalnih rešenja za snimanje, generisanje i prezentaciju slika, novine s područja proizvodnih tehnika filma, videa i televizije, kao i najnovije trendove u profesionalnim audio-vizuelnim komunikacijama. Uprkos ovom „zvučnom“ opisu, izložba je ove godine bila manja od prethodne.

Iako su 1663 izlagača iz 45 država prikazali mnoštvo noviteta, među kojima je i tridesetak novih digitalnih foto-aparata, nije bilo prodora koji bi nosili epitet „revolucionarni“. S ovom ocenom se verovatno ne bi složio predsednik (na sajmu veoma aktivnog) nemačkog Udruženja fotografske industrije Friedrich Hujer, koji kaže da Photokina 2000 predstavlja „uspešan početak nove ere fotografije, s mnoštvom tehničkih rešenja za potpuno novu tržišnu dinamiku“. Bilo kako bilo, svaki od oko 162,000 posetilaca iz 144 zemlje sveta je na oko 200,000 kvadratnih metara izložbenog prostora mogao da nađe barem nekoliko novina kojima bi se zadivio: moćne digitalne foto-aparate, bolje CCD senzore, kvalitetnije objektive, savršeniju video opremu, bolji softver, osetljivije filmove, kvalitetnije materijale...

Sajam je pratio čitav niz kongresa i simpozijuma o razvoju medicinske i naučne fotografije, digitalnoj tehnici, štampanju velikih formata, tehnologijama foto-dorade i mini-laboratorijama, prezentacionim tehnologijama itd. Održano je i preko 100 izložbi, medijskih događaja i video i multimedijskih prezentacija na sajmištu i raznim mestima u gradu.

U četiri celine

Sajam je organizovan u dvanaest dvorana odnosno nešto manje hala, pošto dve hale imaju dve odnosno tri dvorane. Izložba je bila podeljena u četiri tematske celine, od kojih je najveća posvećena potrošačkoj opremi (Consumer Photo – Video – Imaging), dok su segmenti koji su se bavili profesionalnom opremom (Professional Photo & Imaging), foto-doradom (Photofinishing) i medijima (Professional Media) bili približno jednaki.

Potrošačkim segmentom sajma dominirali su digitalni foto-aparati, digitalne periferije, inovacije na području analogne fotografije u vidu SLR (Single Lens Reflex) aparata s autofokusnim sistemom visokih performansi, APS aparata s filmovima visoke rezolucije, a zanimljivi su bili i hibridni sistemi poput APS aparata s digitalnim displejom i kamkorderi. Profesionalni segment sajma „zaposeli“ su aparati za panoramsko snimanje, izvanredni foto-štampači, štampači za velike formate, novi ploteri, senzori (Kodak i američka firma Faveon su, nezavisno jedni od drugog, predstavili čip s čak 16 megapiksela), te razne kombinacije čipova i filmova.

U Picture Park korisničkom centru bio je prikazan radni tok (workflow) od snimanja do štampanja, u teoriji i praksi. U segmentu foto-dorade dominirala su digitalna rešenja za mini-laboratorije, dok su segment profesionalnih medija ispunjavali DDP projektori velikih formata, plazma ekrani, projekcioni zidovi i novi sistemi za video editovanje.

Digitalna Lajka

„Tvrđava“ klasične foto-tehnike Leica prikazala je svoj prvi digitalni foto-aparat Digilux 4.3, za koji bi se moglo reći da je „preobučeni“ Fujifilm 4700Z s poboljšanim objektivom. Olympus je, nakon svetske promocije u Parizu o kojoj smo pisali pre dva meseca, prikazao trenutno najjači digitalni foto-aparat iz potrošačke klase Camedia E-10, s četiri megapiksela i rezolucijom 2240×1680 tačaka, kao i aparat Camedia E-100RS, koji omogućuje snimanje 15 fotografija u sekundi, s tim što svaka fotografija ima po 1.5 Mp. Ricoh je predstavio digitalni foto-aparat RDC-i 700 s organizatorom, modemom i pristupom Internetu zasnovanom na 3.5“ ekranu osetljivom na dodir.

Fujifilm je prikazao foto-aparat FinePix 40i sa MP3 plejerom, novi FinePix 4900 Zoom sa 2.4 Mp CCD, koji snima i video sekvence duge do 160 sekundi, kao i novi profesionalni S1 Pro čiji CCD senzor sadrži 6.1 Mp što je postignuto inovativnim rasporedom u obliku saća. Canon je predstavio dugo čekani PowerShot G1 (3.34 Mp) opremljen obrtnim ekranom kao i novi model EOS-D30 opremljen jeftinijim CMOS čipom s 3.25 Mp. Kyocera je izložila Contax N Digital s odličnim Carl Zeiss objektivom, a najavila je i CCD senzor sa šest miliona piksela. HP je predstavio digitalni aparat C-912 s ogledalsko-refleksnim tražilom i Pentax-ovim objektivima. HP i Pentax su prikazali i zajednički razvijeni EI-2000, a najavili su CCD senzor sa 6 Mp, koji bi omogućio „digitalcima“ da budu isplativiji od profesionalnih aparata zasnovanih na filmu.

Na štandovima najvećih

Kodak, koji je imao najveći izložbeni prostor, predstavio je između ostalog model EZ 200 s rezolucijom od svega 640×480 piksela, internom karticom od 4 MB, USB priključkom i brzinom od pet slika u sekundi, koji ujedno predstavlja i Web kameru, a košta samo 299 DEM. Nikon je prikazao novi Coolpix 800 od 2.1 megapiksela – rezolucija je 1760×1680 tačaka, a uz kameru dobijate CompactFlash karticu od 6.5 MB. Sony se pohvalio inovativnim foto-aparatom Mavica MVC-CD1000 koji, za razliku od dosadašnjih Mavica aparata, umesto 1.44 disketa koristi CD-R prečnika 8 cm. Tu se može upisati do 160 slika rezolucije 1600×1200 tačaka. Na Sony-jevom štandu mogao je da se vidi i novi DSC-P1, s elektronikom i CCD senzorom kao kod S70.

Najveću pažnju posetilaca ipak su privukli novi Olympus-ovi modeli Camedia E-10 i E-100RS, prvi zbog CCD senzora od četiri megapiksela, a drugi zbog izvanredne brzine od petnaest slika u sekundi, dragocene kod snimanja događaja poput ulaska fudbalske lopte u mrežu.

Predstavljeno je i mnogo inovacija na području klasične foto-tehnike. Minolta je predstavila klasični foto-aparat Dynax 7 sa dosad najbržim autofokusom. Canon foto-aparat EOS 30 namenjen početnicima, kao i profesionalne objektive sa sistemima za odstranjivanje posledica drmanja (Image Stabilyzer).

Plazma ekrani kao standard

Na Photokini je prikazano više video-kamera zasnovanih na raznim digitalnim tehnologijama. Predstavljene su i (prilično skupe) CompactFlash kartice kapaciteta od 256 MB i SmartMedia od 64 MB, kao i njihova „konkurencija“ – IBM-ova disk jedinica MicroDrive od 1 GB i SanDisk-ov PC Card dodatak od 1.2 GB. Na štandovima vodećih proizvođača bila je izložena paleta ink-jet i dye sublimation štampača, kao što je najnoviji Epson-ov model rezolucije 2880 dpi. NEC i Sharp su nastupili sa prvim projektorima zasnovanim na DLP tehnologiji firme Texas Instruments.

Plus je prikazao projektor jedva veći od notebook-a i težak dva kilograma, koji obezbeđuje 1000 ANSI lumena. Eiki, Sanyo i druge firme predstavili su rešenja prenosnih modela sa 1500 do 5000 lumena zasnovana na dominantnim tehnologijama LCD i D-ILA. Prikazani su i projektori sa preko 10,000 lumena, pogodni za velike konferencije. Dok plazma-ekrani dijagonale 50 inča postaju standard, pojavili su se i displeji od 60 inča (152 cm), na kojima se slika može posmatrati i na dnevnoj svetlosti, pa čak i na suncu.

A za dve godine?

Dve godine do sledećeg Photokina sajma predstavljaju prilično dugo vreme za dinamični digitalni svet, pa bismo do tada mogli biti svedoci postepenog odumiranja klasičnih foto-aparata koji koriste film. Teško je, ipak, biti siguran u tako nešto, ako se zna da je, prema relevantnim procenama, u periodu od 1997. do 1999. godine u svetu prodato čak 72.5 miliona foto-aparata, od čega svega 5.5 miliona digitalnih. Ne treba zaboraviti ni to da je u istom periodu prodato 3.3 milijarde filmova, kao i 300 miliona foto-aparata za jednokratnu upotrebu. Zato mnogi vide blisku budućnost fotografije u spoju srebra i silicijuma, odnosno konvergenciji klasičnog filma, čipa i Interneta.