|
MP3 je zaslužan za revoluciju u muzičkoj industriji na sličan način na koji je početkom osamdesetih tu revoluciju izazvao kompakt disk. CD-ovi su doneli diskografskoj industriji odgroman profit, prodajući ljubiteljima muzike istu stvar po nekoliko puta, dok je nagla popularnost razmene muzike preko Interneta, za šta najviše možemo da zahvalimo MP3 formatu, izazvala pravu paniku u muzičkom svetu. MP3, naime, ne podržava nikakve mehanizme za kontrolu kopiranja, pa je razumljivo zašto diskografska industrija želi da ovaj format zameni "nečim sigurnijim". I dok kompanije Microsoft, Real Networks i Apple već imaju svoje predloge rešenja, audiofili i ljubitelji novih tehnologija takođe su se upustili u istraživanje alternativa, nezadovoljni ograničenjima MP3 formata.
MP3 i njegova ograničenja
MP3 je prilično stara tehnologija - standard je finalizovan 1994. godine, ali istraživanja psihoakustičnih efekata na kojima se bazira MPEG kompresija zvuka, kao i algoritmi koji su iz tih istraživanja proizašli, potiču iz sredine osamdesetih. U međuvremenu su i teorija i praksa prilično napredovale, te su razvijene tehnike koje omogućavaju viši kvalitet zvuka uz isti ili veći stepen kompresije. Te tehnike se ne mogu uključiti u postojeći MP3 standard, a da se pri tom ne naruši njegova specifikacija.
 |
Da bi stvari bile još gore, primećeno je da psihoakustični model koji koristi MP3 pokazuje tendenciju da vremenom "gubi na kvalitetu". To ne znači da MP3 ima "vek trajanja" posle koga počinje zastareva, ali nakon puno eksperimentisanja sa raznim načinima i stepenima kompresije uvo i mozak vremenom "uče" da prepoznaju artefakte kompresije, pa vam se može desiti da MP3 fajl koji ste pre tri godine smatrali "savršenim" danas zvuči kao hrom-dioksid kaseta. Mnogi ljudi o tome ne razmišljaju, ali audiofili "čuju" razliku.
MP3 nije jedinstven standard - postoje ogromne razlike u kvalitetu između raznih implementacija. Tako je Xing ujedno najpopularniji i najgori MP3 enkoder. Nekada je ovaj enkoder, koji se najčešće sreće u programu AudioCatalyst, bio najbrži, ali to odavno nije. Ostao je, ipak, učinilo najpopularnijim. Sa stanovišta kvaliteta, Xing je uglavnom katastrofalan, osim kada se koristi VBR100 mod.
 |
Referentni MP3 enkoderi su potpisivani od strane tvorca, nemačkog Fraunhofer instituta iz Erlangera. Ovi enkoderi, poznati pod imenima l3enc, mp3enc i aktuelni fastenc, uvek su nudili solidan kvalitet na vrednostima bitrate-a od 128 kpbs naviše. Fraunhofer-ov kodek ugrađen je u razne programe za obradu i montažu zvuka, kao što su Sound Forge i CoolEdit. MP3 šampion je, ipak, projekat LAME (LAME Ain't MP3 Encoder), nastao kao set zakrpa za demonstracioni ISO izvorni kod. Ovaj program se danas, zbog licencnih prava, zvanično vodi kao edukativni projekat koji "demonstrira kako bi se mogao napraviti MP3 enkoder" ali je za pretvaranje "edukativnog koda" u upotrebljiv program dovoljan C kompajler.
Zahvaljujući naporima LAME tima koji čine kako vrhunski programeri tako i posvećeni audiofili, LAME u verziji 3.90 i većim postavlja potpuno nove standarde za kvalitet MP3 zvuka. Ove verzije su donele takozvane alt-preset opcije pomoću kojih se postiže do sada najbolji kvalitet zvuka na prihvatljivim vrednostima bitrate-a.
LAME je produžio audiofilski život MP3 formata za još neko vreme, ali i to vreme polako ističe. MP3 "drži u životu" ogromna rasprostranjenost, naslednici Napster-a i činjenica da ga podržavaju prenosni uređaji. Nijedna od ovih stavki ipak ne garantuje opstanak MP3 formata: korisnici se lako mogu okrenuti nečem drugom, razni servisi tipa Kazaa pre ili kasnije će izgubiti bitku sa diskografskom industrijom, a većina prenosnih uređaja ima izmenljivi firmware kojim se može dodati podrška za druge formate.
Pogledajte aprilaski broj časopisa "PC" za opis i analizu mogućnosti potencijalnih MP3 alternativa i naslednika: WMA8, RA8, Musepack (nekada MPEGPlus), MPEG-2/4 Advanced Audio Coding (AAC) i open-souc
|
