|
Do Novog Sada ne treba puno vremena – kojim god putem krenuli, za sat ste tamo. Ovaj, drugi po veličini grad u našoj zemlji, slovi i kao jedan od velikih centara informatičkog biznisa kojim gravitira između milion i dva miliona stanovnika iz, po nekim statističkim izveštajima, najbogatijeg dela zemlje.
Poslednje dve godine dosta se priča i piše o novoj strategiji države u kojoj je informatika dobila značajno mesto. Predstavnici vlasti kažu da je to jedna od poluga budućeg prosperiteta. Debatu o tome smo vodili tokom našeg puta ka Novom Sadu, a neki od važnih aktera na novosadskoj IT sceni, dali su nam preciznije odgovore na naša pitanja i dileme.
„Za sada nema nekih značajnijih pomaka, mi idemo dalje i razvojni trend firme je manje-više nepromenjen“, kaže Peđa Ilić iz firme Pin Computers i dodaje: „To ne znači da nema manjih pomaka, primećujemo ih, ali teško bi bilo da generalizujemo priču. Za sada je većina velikih poslova vezana za sredstva koja stižu iz donacija, dok nabavke novcem koji su firme zaradile nema više nego ranije.“ U Pin Computers-u naši sagovornici, a pored Ilića tu su bili još Petar Ostojić i Ašli Đuričin, kažu da poslednjih meseci rade na još aktivnijem pozicioniranju svojih distributerskih programa.
„U poslednje vreme notebook računari su veoma tražena roba“, tvrdi Peđa Ilić: „Naša sreća je što radimo sa IBM-om čija se ThinkPad serija dugo nalazi u samom vrhu. Osećamo i jak pritisak kupaca na polju digitalnih fotoaparata, ali tu još nismo sa Canon-om postigli definitivni dogovor o distribuciji, pošto ova oprema, po nomenklaturi japanske fabrike, ne spada u informatičku opremu, već u segment foto-opreme.“
Što se tiče tendera i „velikih poslova“ u Pin-u kažu da trenutno nisu zainteresovani da se intenzivnije uključe u celu stvar. Ipak, prezentacija poslovnog softvera koji je u završnoj fazi razvoja uverila nas je da ova kompanija razmišlja o proširenju usluga koje će u dogledno vreme ponuditi korisnicima informacionih tehnologija.
„Softver je nezahvalna roba a njegovo prerano puštanje u promet, pre nego što završite testiranje, može da bude kontraproduktivno. Dobra stvar je da smo razvoj završili i da je sistem pušten u rad unutar naše firme. Do jeseni situacija će biti mnogo jasnija i tada ćemo odlučiti kako ćemo ovaj proizvod plasirati na tržište“, kaže naš domaćin.
Telekom kao kočnica
Tema uvođenja modernih tehnologija u preduzeća bila nam je dobar šlagvort za sledeću stanicu. Ilija Ambo je eminentna figura domaće IT scene kada su u pitanju mrežna rešenja, a Amber Software je bio i ostao jedan od lidera u primeni najsavremenijih tehnologija. „Dok situacija sa telekomunikacijama u zemlji bude ovakva, nećemo stići od široke primene najmodernijih rešenja. Trenutno smo par generacija iza svetskih trendova“, tvrdi Ambo i dodaje: „Telekom ima monopol, a ne oseća se neka želja da ponudi nove servise, bežično umrežavanje je atraktivna solucija, ali ni tu zakon nije jasan pa postoji realna prepreka za širu primenu ove tehnologije.“
Složili smo se da je cela stvar u drugim rukama koje treba da razmrse telekomunikacioni Gordijev čvor, a na nama je da iskoristimo mogućnosti koje su nam na raspolaganju. Zato smo upitali da li se kod naših firmi oseća neki pomak u razmišljanjima i projektovanju informatičke budućnosti.
„Nažalost ne. Sve dok se ne stvore pretpostavke da elektronsko poslovanje, bilo B2B ili B2C uđe na velika vrata u firme, nerealno je očekivati da će se krenuti korak dalje. Vidite, trenutna situacija je da firma, u opštem slučaju, ne može na kvalitetan način da bude prisutna na Internetu. Takva situacija ne pogoduje razvoju jer su tehnologije skupe i niko ne želi u njih da ulaže ako na njima ne može da zaradi. U Americi, problem je ako Web server ne odgovori na vaš zahtev za manje od jedne sekunde, a mi smo još uvek srećni ako nam telefonska veza ne puca prečesto“, tvrdi Ilija Ambo.
Da li je ovo vreme teško za kompanije koje se uvek trude da održe tehnološki korak sa svetom? Ambo kaže da je domaća regulativa jedan od razloga zašto su proširili svoje delatnosti van naših granica, ka sredinama u kojima postoje mogućnosti da se realizuju atraktivne instalacije.
Made in YU
Doskora je kompanija Acord bila nepoznata za prosečnog domaćeg IT konzumenta, iako je već dugo prisutna na ovdašnjem tržištu. „Decembra 2000. godine osnovana je firma Acord YU koja je sastavni deo Acord International Group, multinacionalne kompanije sa desetogodišnjim iskustvom“, upoznaje nas direktor Strahinja Cvejić. „Kompanija je dugo prisutna u Austriji, Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a do otvaranja ovdašnje firme robom iz našeg distributerskog programa snabdevale su se mnoge domaće informatičke kuće.“
Lista svetskih kompanija sa kojima Acord YU sarađuje je impresivna, a za Ilyama, 3COM, US Robotics i Alcatel Cabling Systems ova kompanija je ekskluzivni distributer. Našu pažnju, ipak, privukli su PC Plus stoni i notebook računari. „To je originalni Acord-ov brend koji se proizvodi u Sloveniji i distribuira svuda gde je kompanija prisutna. Mi smo veoma ponosni na fabriku pored Ljubljane koja je prošle godine proizvela 25.000 jedinica, a ove očekujemo da ćemo dostići puni kapacitet od 30.000 računara. To, naravno, nije kraj naših ambicija i već ozbiljno razmišljamo o proširenju kapaciteta novim pogonom koji bi mogao da bude i negde na teritoriji Jugoslavije“, kaže Cvejić.
Zanimala su nas i dešavanja u regionu. „Iako se radi o sasvim drugačijim sredinama, neke paralele se mogu povući, naročito između dešavanja na IT tržištu u Bosni i Hercegovini od pre nekoliko godina i onoga što se dešava kod nas. Prvi koraci u ekspanziji počeli su sa dolaskom donacija, a kako je posle godinu i dve ovaj izvor sredstava presušio, tako je došlo do pada. Tek sada se tržište u BIH oporavlja, a nove nabavke se finansiraju iz prihoda firmi“, tvrdi Strahinja Cvejić.
Razgovoru se priključio Marijo Kržić, MS CTEC menadžer u Acord-u. Naš stari poznanik je „zaslužan“ za vrhunsko znanje mnogih koji su stekli neki od MS sertifikata. „Otvaranje Acord-ove firme u Jugoslaviji je doprinelo da se vratim iz inostranstva“, kaže uz otpozdrav i poziva nas da obiđemo školski centar uređen po Microsoft-ovim standardima.
Sa sobom smo poneli tri PC Plus notebook računara, nažalost samo na test, a dobili smo obećanje da ćemo isprobati i desktop modele. Putujući kući imali smo dovoljno vremena da sumiramo utiske. S jedne strane raduje nas da Beograd nije jedini grad u kojem se dešavaju važne stvari, ali ushićenju nismo našli mesta. Pred nama je još dug put kako bismo pobegli sa dna lestvice informatičke opremljenosti Evrope.
| 
