PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Aktuelnosti Aktuelnosti
PC #80 : Jul/Avgust 2002 TehnoGuru

 Naslovna  Sadržaj 
Jelica Protić  

Sinergija - put do legalnog softvera

Konferencija "Sinergija", koju je 5. i 6. juna Microsoft održao u centru "Sava", predstavlja ne samo skup stručnjaka zainteresovanih za Microsoft-ova rešenja, već i uvod u veliku kampanju legalizacije softvera koja počinje od jeseni. Kroz niz razgovora sa predavačima na ovoj konferenciji dajemo do sada poznate detalje o legalizaciji i pokušavamo da sagledamo njene domete i značaj. Za Web izdanje "PC"-ja sagovornik nam je Rafal Lukawiecki, svakako najistaknutiji predavač na Sinergiji.

Ovogodišnja, druga po redu „Sinergija“, trajala je dva dana – prvog dana su vrata centra „Sava“ bila otvorena za sve zainteresovane posmatrače koji su se registrovali na sajtu www.microsoft.co.yu , dok su predavanja drugog dana bila rezervisana za one koji su uplatili (prilično skroman) iznos na ime kotizacije. Kratak rezime „Sinergije“ dat je već prvog dana konferencije kada je, tačno u podne, održana konferencija za štampu. Otvorio ju je gospodin Aleksandar Bojović, PR Microsoft-a za naše tržište, naglasivši da je u maju registrovana lokalna kancelarija, tj. kompanija Microsoft Software d.o.o. koja je za sada locirana u centru „Sava“.

Prečica do legalnog softvera

Gospodin Bojović je najavio kampanju legalizacije softvera koja će početi 1. septembra (na ovu najavu u „Sava“ centru na trenutak se oglasio protivpožarni alarm!) i trajati do 1. januara naredne godine. Do početka perioda legalizacije, Microsoft će se pobrinuti za uspostavljanje tehničke podrške domaćim korisnicima i otvaranje informacionog centra.

Ponuda koju je Microsoft pripremio za jugoslovensku kampanju legalizacije biće, kako kažu njegovi predstavnici, najpovoljnija u regionu: u tri rate, tokom tri godine, korisnici će moći da plate 100, 200 i 200 (ukupno 500) dolara, čime će obezbediti legalan Microsoft Windows XP i Microsoft Office XP u profesionalnim verzijama, uz slobodan pristup Microsoft-ovim Web servisima. Ovaj paket podrazumeva i pravo na nove verzije koje će izaći tokom naredne tri godine, a tu spadaju i lokalizovane verzije za srpski jezik, na kojima se radi već nekoliko meseci. Predviđeno je, dakle, pravo na softver koji podržava dva jezika, što bi za naše korisnike najčešće bili engleski i srpski.

Gospodin Radman, direktor Microsoft-a za Adriatic regiju, naglasio je da će svaki dinar dobijen od legalizacije prolaziti kroz domaće firme i da će Microsoft posredstvom svojih partnera pomoći da se softver domaćih programera razvijen na Microsoft platformama ponudi na evropskom tržištu, pa i šire.

Novoosnovanu beogradsku kancelariju vodiće gospodin Franja Ridzi, koji je rođen u Zrenjaninu, studirao je u Ljubljani, a u kompaniji Microsoft radi već oko šest godina, poslednje dve kao direktor marketinga za Adriatic regiju. U svom izlaganju, gospodin Ridzi je naglasio da namerava da se zadrži na ovoj poziciji 6 do 12 meseci, pošto je pri pokretanju biznisa u nekoj zemlji uobičajeno da lokalnu kancelariju u početku vodi neko ko ima duže iskustvo u Microsoft-u.

Objavljeno je i potpisivanje „trojnog“ ugovora Microsoft-a sa firmom Digit Montenegro i Lukom Bar. Ovo je prvi OSL ugovor sa nekom srpskom ili crnogorskom firmom koja je u državnom vlasništvu (prethodni ugovori bili su sa firmama Pro Monte i jednom stranom bankom, gde je kapital inostrani). O ovom ugovoru govorili su gospodin Srđan Vukčević i gospodin Duško Petrović. Zatim je generalni direktor kompanije Mobtel podržao kampanju legalizacije softvera, naglasivši da ona donosi nove razvojne perspektive, ali i veću odgovornost.

Pitanja prisutnih novinara uglavnom su se odnosila na period posle isteka kampanje legalizacije. Naglašeno je da legalizacija predstavlja amnestiju za korisnike nelegalnih kopija, a da će se nakon nje softver prodavati po evropskim cenama. Iskustva Rumunije, Bugarske, Hrvatske i Slovenije su veoma povoljna, jer se pokazalo da je kampanja legalizacije imala dobar odziv. Ipak, Microsoft nema nameru da ostvaruje svoja prava samostalno, već će to činiti posredstvom agencije BSA, kojoj će pristupiti i druge firme poput IBM-a i Oracle-a. BSA štiti autorska prava proizvođača softvera, a njeno osnivanje u našoj zemlji je u toku i trebalo bi da bude završeno sredinom juna, za kad je najavljena nova konferencija za štampu. Microsoft je prošlog decembra sa Vladom Srbije potpisao sporazum kojim se Vlada obavezala da dovede zakonsku regulativu u oblasti autorskih prava na nivo uobičajen za zemlje Evropske unije, pa se očekuje da će i lokalne vlasti osnovati službe za nadzor, u čijem obučavanju je Microsoft spreman da pomogne.

(Pre)pune sale

Što se tiče interesovanja za Microsoft-ov nastup u našoj zemlji, naglašeno je da je prilikom promocije Windows-a XP prošlog decembra oko 2.000 ljudi ostalo ispred vrata centra „Sava“, dok su za ovogodišnju „Sinergiju“ popunjena sva mesta predviđena za predavanja koja se održavaju drugog dana skupa i za koja se plaća kotizacija. Veliko interesovanje izazvali su i nastupi Microsoft-ovih partnera, koji su štandovima popunili čitavu aulu centra „Sava“. Naš časopis je učestvovao u organizaciji kao medijski sponzor, a štand PC Press-a pružio nam je priliku da sa čitaocima porazgovaramo o njihovim utiscima sa ove manifestacije.

Skup je bio veoma posećen, pa je u njegovim raznim formama učestvovalo blizu 4.000 ljudi. Održano je preko 40 stručnih predavanja od strane tridesetak predavača od kojih je najistaknutiji bio Rafal Lukawiecki, čovek sa više od 50 različitih sertifikata iz oblasti IT tehnologija. Pored domaćih stručnjaka, pretežno zaposlenih u firmama–partnerima Microsoft-a u našoj zemlji, na „Sinergiji“ su učestvovali i predavači koji rade u Microsoft-u širom sveta. Gospodin Dejan Cvetković je jedan od njih, a njegova prezentacija na plenarnom predavanju prvog dana skupa bila je veoma zanimljiva i dobro primljena od publike, naročito u delu kada je „daljinski kontrolisana plavuša“ donosila pivo u frižider. U toku je prikupljanje podataka i o drugim stručnjacima jugoslovenskog porekla koji rade u Microsoft-u, koji bi iskustvom mogli pomoći u radu lokalne filijale ili se čak vratiti i nastaviti karijeru u istoj kompaniji, ali u svojoj zemlji. U svakom slučaju, već je objavljen oglas o prijemu stručnjaka u jugoslovenski Microsoft, pa će se nekima želja da rade za najveću softversku firmu sveta ostvariti i bez iseljeničke vize.