|
Digitalni fotoaparati su dostigli nivo kvaliteta koji prosečnim korisnicima omogućava da lako i jednostavno dobiju vrlo kvalitetne snimke. Osim toga, sve je lakše preneti digitalnu fotografiju na papir - inkjet štampači su sve bolji i jeftiniji, a mnoge fotografske radnje su nabavile opremu koja omogućava izradu digitalnih fotografija klasičnim postupkom. Zbog svega toga je i ponuda digitalnih fotoaparata u svetu sve veća, što se polako preslikava i na naše tržište. Ipak, domaća ponuda je i dalje slabija i, što je posebno neprijatno, manje raznovrsna - velike firme kao što su Canon, Nikon, HP i Epson imaju ovlašćene predstavnike, dok ostali fotoaparati stižu sporadično, pa je i ponuda neredovna.
Karakteristike modela
 |
Za ovaj test prikupili smo modele koji su se u maju i junu mogli naći na domaćem tržištu, a čiji CCD elementi imaju između 2 i 3 megapiksela. Ova klasa fotoaparata je po ceni interesantna za najširi krug kupaca, a pritom nudi sasvim zadovoljavajući kvalitet - fotografija u rezoluciji preko 1600*1200 tačaka je sasvim dovoljna za potrebe čak i vrlo ozbiljnog fotoamatera. Na primer, za štampu na inkjet štampačima potrebno je original pripremiti u rezoluciji od 150 do 240 piksela po inču. S obzirom na to da inkjet štampači daju snimke koji uglavnom imaju 1.200*1.600 piksela, jasno je da je od njih moguće odštampati fotografije formata od 13*17 do 20*25 centimetara bez gubitka kvaliteta. Kod tromegapikselnih fotoaparata imamo 2.000*1.500 piksela, pa su formati fotografija od 16*21 do 25*33 cm. Čak i ako pravimo fotografije na digitalnim fotografskim procesorima kod kojih je poželjno imati rezoluciju originala od 300 ppi, možemo da napravimo fotografije do 10*15 cm sa dvomegapikselnim i do 13*17 cm sa tromegapikselnim aparatima.
Za test smo sakupili čak petnaest modela od šest proizvođača: Canon, Epson, Fuji, Hewlett Packard, Nikon i Olympus. U stvari, broj modela ovih proizvođača koji spadaju u našu ciljnu grupu je veći (ima ih ukupno dvadesetak) ali ih, nažalost, ne nalazimo sve u domaćoj ponudi. Osnovna karakteristika svih testiranih aparata je da je visok kvalitet fotografija, pa su razlike između modela sve manje, ali su i dalje uočljive. Razlike u koncepciji, načinu rukovanja, jednostavnosti rada, mogućnostima aparata i brzini rada su ogromne - ove osobine, iako nemaju veze sa kvalitetom snimaka, su veoma bitne za ukupan utisak o aparatu. Zato smo o njima vodili računa prilikom ocenjivanja uređaja.
 |
Uz sve modele se, i pored drastičnog pada cena Flash RAM memorijskih kartica, isporučuju memorijski moduli skromnog kapaciteta. Sa tim karticama je u najboljem slučaju moguće napraviti do 30 snimaka, i to ne u najvišoj rezoluciji koju aparat podržava. Pri tom nismo ozbiljno uzimali u obzir snimanje u VGA rezoluciji koju kao mogućnost ima većina testiranih modela - u njoj se snimaju samo fotografije namenjene razmeni preko Interneta, za šta vam nije potrebna 2 ili 3 Mp kamera.
Savetujemo da pri samoj kupovini investirate u memorijsku karticu kapaciteta barem 32 MB, a za komforan rad (ako nemate kompjuter u blizini) poželjno je da ona ima 64 ili čak 128 MB. Na sreću, ove kartice su sve jeftinije, i cena im je sada pala na 0.5 do 1 evro po megabajtu, tako da u odnosu na cenu aparata predstavljaju mali trošak.
Kako smo testirali
Da bismo isprobali sve mogućnosti testiranih aparata, bilo je neophodno da na prvom mestu isprobamo kvalitet snimaka koji proizvode. Za test smo koristili snimke urađena na otvorenom prostoru, jer je jedino tako bilo moguće isprobati rad u maksimalnom dinamičkom opsegu - to nije moguće postići u studiju, nezavisno od kvaliteta osvetljenja koje imamo. Naravno, aparati se ne koriste samo pri jasnom dnevnom svetlu, već i u lošim svetlosnim uslovima, kao i kada postoje senke i jako sunčevo svetlo. Zato smo formirali jedan motiv (radilo se o mrtvoj prirodi) u kom smo kombinovali i predmete sa jasnim i zasićenim bojama, ali i one sa malim zasićenjem i velikom količinom crne.
Ovaj motiv je fotografisan svakim od aparata u četiri situacije po jakom dnevnom svetlu (na suncu), po jakom dnevnom svetlu u polusenci, po dnevnom svetlu ali u dubokoj senci i pri sobnom svetlu, uz ugrađeni blic. Fotografisan je i detalj mrtve prirode sa manjeg rastojanja, po dnevnom svetlu, kako bismo videli kvalitet reprodukcije finih detalja koji nisu mogli biti registrovani u širokom planu ostalih snimaka. Svi snimci su urađeni u najvišoj neinterpoliranoj rezoluciji koju aparata može da proizvede, ali obavezno sa JPEG kompresijom, da bi kriterijum testiranja bio ujednačen.
 |
Parametri kvaliteta koje smo ocenjivali su: reprodukcija boja, zrnastost slike, oštrina slike i vidljivost detalja u senkama i jako svetlim delovima slike. Kod reprodukcije boja nije bilo toliko važno da se postigne potpuna vernost, jer to jednostavno nije moguće sa tehnologijom koju danas koriste digitalni fotoaparati; proveravali smo da li slika "vuče" ka nekoj od boja, tj. da li ima preterano izražen ton neke od boja ili je neka od boja potisnuta i slabije reprodukovana.
Zrnastost slike određuje koliko aparat snima ravnomerno, tj. koliko su jednobojne površine stvarno jednobojne na fotografiji, te koliki je efekat pikselizacije usled kompresije sa gubitkom. Oštrina slike je takođe vrlo važna prilikom snimanja, ali nije dobro ni kada je previše velika ni previše mala. Na kraju, kvalitet razlikovanja detalja u senkama i jako svetlim delovima slike određuje kolika je dinamika aparata, slično kao vrednost Dmax kod skenera. Ocene za svaki od ovih parametara kreću se u rasponu od 1 do 10. Njihove vrednosti su određivane u odnosu na apsolutne kriterijume, pa nije čudo što su se kretale u rasponu od 4 do 9.
Ostale osobine
Sledeća važna osobina aparata je brzina reagovanja na komande, kao i opšta brzina rada. U brzinu rada spada vreme potrebno da aparat postane aktivan po uključivanju, te vreme potrebno da aparat upiše upravo snimljenu fotografiju u memoriju. Oba ova vremena trebalo bi da budu što kraća. Kod reagovanja na komande, posmatrali smo vreme koje prođe od trenutka kada pritisnemo okidač do momenta kada aparat stvarno snimi fotografiju - ako je to vreme predugo, može da se desi da propustimo važan trenutak koji smo zapravo hteli da snimimo.
Još dva parametra su uticala na ocenu koju je svaki od testiranih aparata dobio: lakoća rukovanja i mogućnost da se napravi korektan snimak u različitim sitacijama i pri različitim svetlosnim uslovima. Kod ovog drugog parametra bilo je važno da li aparat ima mogućnost ručnog podešavanja svih ili barem nekih parametara snimanja (prioritet blende i ekspozicije i određivanje pod i nad ekspozicije). Ako ih je aparat imao, smatrali smo da će sa njim vešt fotograf amater uspeti u svakoj situaciji da korektno eksponira fotografiju. Ako aparat može da snima samo u automatskom modu, dodatno smo ga isprobali u raznim "nezgodnim" situacijama.
Za svaki od pomenutih parametara davali smo ocene od 5 do 10. Tih devet ocena smo, kao što je to već uobičajeno na testovima u "PC"-ju, pomnožili težinskim faktorima, i zatim sabrali. Tako je dobijena ukupna ocena za svaki od štampača.
S obzirom na to da su na ovom testu bile dve jasno odvojene grupe digitalnih fotoaparata - dvomegapikselni koji su uglavnom jeftiniji i tromegapikselni, koji su po pravilu skuplji, formirali smo odvojene skupove težinskih faktora za svaku od ovih grupa. Takođe, osim dva najbolja u svakoj od ovih grupa, među dvomegapikselnim aparatima smo proglasili model koji je imao najbolji odnos kvalitet/cena.
Za detaljan opis svih testiranih fotoaparata, tabelu karakteristika i ocene pogledajte letnji broj časopisa "PC".
|
