|
Od oktobra prošle godine, kada smo prvi put govorili o mrežnim filterima, do danas obavljen je čitav niz testova, često silom prilika. Recimo, privatno beogradsko preduzeće je muku mučilo sa neobjašnjivim posustajanjima i padovima lokalne mreže koja se sastoji od servera i pet radnih stanica. Pošto je priroda delatnosti ovog preduzeća vezana za računare, na čije održavanje i unapređivanje se mnogo polaže, jasni su razlozi zabrinutosti. Prvi logičan korak bila je nabavka UPS-ova, koji su eliminisali problem potpunih padova, ali ne i povremenog „štucanja“ mreže.
Ubacivanje mrežnog filtera između izvoda u zidu i servera, kao i dodatna dva komada u dve prostorije, čime su sve mašine potpuno odvojene od mreže filterima, u celini je eliminisalo problem. Zadovoljni korisnici su potom počeli da eksperimentišu na svoju ruku i došli do zanimljivih rezultata. Otkrili su, na primer, da su sve mašine postale tiše; ovaj komentar se posebno odnosio na dve, koje koriste 1+ GHz procesore, sa odgovarajuće bučnim rashladnim ventilatorima (7.500 o/min). Drugi interesantan efekat je brža komunikacija sa Internetom. To pokazuje da „đubre“ iz naponske mreže uspeva da prođe ispravljački deo u računaru i stigne do osetljive elektronike modema.
Treći i poslednji zanimljiv efekat je tvrdnja korisnika da su slike na monitorima boljeg kvaliteta nego ranije. Ovo se čini logičnim, jer su posle ubacivanja filtera i sam PC i monitor „hranjeni“ čistim mrežnim naponom, pa je normalno očekivati kvalitetniju sliku. Ako modem radi bolje usled smanjenog šuma, zašto ne bi i video karta koja ionako na izlazu ima analogne video pojačavače.
U firmi i kući
U poznatoj zdravstvenoj ustanovi, mrežni filter je takođe očistio napon napajanja. Pažljivim vođenjem evidencije efekata, kao i razmeštanjem po raznim lokacijama, otkrili su da su dobici veliki, kako za njih tako i za pacijente. Tipični primeri su smirivanje raznih brojača i merača (za pritisak, razna merenja, laboratorije za ispitivanje, itd.), što je veoma bitno ako na osnovu tih podataka lekar treba hitno da reaguje. Morali su ponovo da kalibrišu veći deo uređaja, ali su oni potom radila stabilnije nego ikada ranije.
Sve ovo me je navelo na dodatni niz testova. Pozajmio sam još dva uređaja pa povezao PC na jedan i monitor na drugi izvod (model sa dva IEC izvoda). I stvarno, kvalitet slike na mom nekoliko meseci starom 19“ monitoru bio je nešto bolji. Međutim, kada sam ubacio DOS disk, sa kojima je osvežavanje ekrana ne 120 već svega 60 Hz, razlika u kvalitetu slike postala je primetna. Slika se smirila, postala sasvim stabilna, i dobila na oštrini i jasnoći.
Uz instalirani filter, moj rashladni ventilator, inače isuviše bučan, izgubio je 5-6 dB na glasnosti, što nije malo ako provodite osam sati dnevno uz PC. Pozajmljene temperaturne sonde su me obavestile da se izvor napajanja više ne greje do 46, već samo do 39 stepeni celzijusa. Iako ni 46 stepeni nije kritična granica, pad od 7 stepeni je značajan, naročito pred leto.
Još neki eksperimenti
Drugi uzorak sam povezao za DVD, odnosno za čitav A/V sistem. Znao sam da će se zvuk drastično popraviti, ali me je zanimala slika i na TV-u i sa DVD-a. Slika sa DVD-a se promenila, ali nije bilo neke bitnije razlike. U slučaju TV aparata, razlika je veća, mada se najviše primećivala kod marginalno vidljivih stanica. Doduše, filter je „ofirao“ i neke poznate stanice utoliko što je pokazao da one koriste pomoćne talase pored osnovnih, što ne bi trebalo da se radi.
Deo rasvete u dnevnoj sobi, koji koristi halogene sijalice i transformatore, takođe je učestvovao u probama, utoliko što je povezan na isti razvodnik koji „hrani“ DVD i TV. Ti transformatori su prilično bučni, a kada se ubaci filter, njihov brum se donekle smiri. Ne mnogo, ali dovoljno da se primeti.
Tokom poslednjih 7-8 meseci eksperimentisanja sa mrežnim filterima, došao sam do zaključka da su oni apsolutni imperativ u današnjem svetu. Ako ste audiofil, kada ih jednom čujete, nikada više nećete hteti da budete bez njih. Ako ste pak poslom vezani za PC, neće vam dugo trebati da shvatite da vas taj filter štiti i podiže kvalitet rada, što na duži vremenski rok nije nebitno, a ako još imate i neki LAN, tek onda ne treba da razmišljate. Iskustvo sa modemom i odsustvom padanja je vrlo indikativno. A ni u dnevnoj sobi, gde nema rada, dobro dođe da popravi ukupni utisak.
Proliferacijom električnih uređaja sasvim je normalno da mreža bude sve zagađenija. Problem je prisutniji tamo gde ima više potrošača, dakle u razvijenim zemljama. S druge strane, ako meni sada i ovde već tako lepo obavlja posao, mogu misliti kako će tek biti kada i počnu da se koriste novi dodatni potrošači, što će se kad-tad dogoditi (a nadajmo se što pre). Jedini problem koji još uvek ostaje jeste naša mala kupovna moć, za koju, nažalost, nemam praktično rešenje...
Korisne adrese:
DeZorel/ELZO
Gospodska 8, Zemun
tel: 011/101-024
|
