Zvučne kutije

Kada sam započeo ovaj projekat, sve je izgledalo jednostavno i jasno, ali svi znamo da na kraju nikada ne ispadne tako... Ideja je bila da se isprobaju zvučne kutije pogodne za upotrebu neposredno iz računara, dakle kutije koje bi vaša audio kartica mogla da „potera“ neposredno. Ispostavilo se da popriličan broj zvučnih kartica nema dovoljno jake izlazne stepene da pobudi čak i vrlo efikasne kutije i da na našem tržištu postoji preveliki broj kutija koje bi se mogle staviti u ovaj cenovno-funkcionalni razred za samo jedan tekst. To je nužno dovelo do grupisanja opreme, pa ćemo zato sada predstaviti samo neke od kandidata iz prve grupe, a ostali će biti prikazani u narednom delu. Izbor modela bio je sasvim slučajan, i nijednom proizvođaču nije data prednost – naprosto sam krenuo po prodavnicama i pozajmljivao „kandidate“.

Osnovni zadatak je bila provera zvuka iz računara kada, umesto plastičnih „megavatnih“ kutijica koje koštaju 10-15 evra stavimo na izlaz zvučne kutije renomiranih proizvođača, namenjene „pravom“ Hi-Fi zvuku. U samom startu je jasno da te kutije koštaju daleko više od „plastičnih drekavaca“ i da se ne mogu očekivati veliki nivoi zvučnih pritisaka ako se kutije pobuđuju iz nejakih pojačavača snage ugrađenih na zvučne kartice (tipično 0.8-1.3 W nazivne snage). To zahteva zvučne kutije relativno velike efikasnosti i po mogućnosti što manjih gabarita, sa malim RLC primesama i malim faznim pomacima.

Kao apsolutnu kontrolu, upotrebio sam lični par B&M Acoustics 1041 monitora (1.200 evra, 92 dB/1W/1m); spremno priznajem primetnu disproporcionalnost cene, ali nešto mora biti referenca. Svi modeli su pobuđivani neposredno iz računara (korišćen je SB Live! Full Pack adapter), a sve je ponovo proveravano klasičnom pobudom „računar-pojačavač snage-kutije“ (Harman/Kardon HK 680 sa 2×85 W / 8 oma, Karan Acoustics IA-180 sa 2×180 W / 8 oma, kablovi van den Hul), uz pomoć jednog JBL Sub 10 aktivnog infrabasa (26 cm drajver, 100 W).

B&M Acoustics AP13

Počinjemo od domaćeg proizvoda zasnovanog na Son Audax jedinici. On koristi bas/srednjetonski drajver u HDA (High Definition Aerogel, kombinacija kevlara i ugljenih vlakana) tehnologiji prečnika 13 cm i poluloptasti tekstilni visokotonac prečnika 1 cm. Kutija je bas refleksna, sa nazivnom impedansom od 8 oma i efikasnošću od 89 dB / 1 W / 1 m. Odziv je nominalno u granicama 55-22.000 Hz, a cena je 160 evra. Koristi pravi drveni furnir.

Tonska slika koju daje je vrlo dobro izbalansirana, možda čak i najbolje u ovoj grupi. Druga vrlina ove kutije je kvalitet basa – ono što ima radi pošteno, a tamo gde nema, ni ne pokušava da „zabašuri“. Od mana, nedostaju definicije i detalji, čak i u ovoj klasi cene i namene, za šta „krivim“ visokotonac. Glasnost se smestila nekako u sredinu ove grupe – nije dovoljna za ozbiljnija ozvučavanja, ali u tišem ambijentu može da prođe. Kao najjeftinija u ovoj grupi, pa još sa pravim furnirom (a ne ultrapasom, kao konkurenti), mora biti dobar posao, uz ogradu da se nalazi na samom donjem pragu Hi-Fi zvuka.

B&M Acoustics AP17

Jedina kutija u ovoj rundi predviđena da stoji na podu uzeta je u obzir isključivo zbog izuzetno povoljne cene (210 evra). Koristi HDA bas/srednjetonac prečnika 17 centimetara i tekstilni visokotonac od 2.5 centimetra (koji ćete naći i po basnoslovno skupim britanskim kutijama). Kada se uzme u obzir cena, apsolutni je pobednik u ovoj grupi što se tiče fizičkih dimenzija i odnosa cene i mogućnosti (mnogo zvučnika za malo para).

Tonska slika je slična manjem modelu AP13, ali uz dve bitne razlike. Kvalitet visokih tonova je daleko bolji, računajući i kvalitet i obilje detalja, baš kao i dubina basa (naravno). Drugim rečima, ova kutija je u Hi-Fi klasi, sa svih 15 kg mase po kutiji. Glasnost je takođe vrlo slična modelu AP13, dakle dovoljna za okruženja koja nisu previše bučna, ali nedovoljna za stvarno glasne doživljaje. Ove kutije smatram dovoljno dobrim ne samo za računar, već i kao osnovu za neki skromniji kućni audio-sistem.

JBL CM62

Kutija je napravljena od plastike livene pod pritiskom. Iako masa nije prevelika, oblik je takav da u velikoj meri potiskuje stojeće talase unutar kutije. Koristi jedan bas/srednjetonac od 16 cm i titanijumski visokotonac prečnika 2.2 cm, sa faznom korekcijom. Košta oko 280 evra po paru, uz napomenu da postoji čitav niz modela iste serije „ispod“ ovoga, koji je najveći po rangu ali i po ceni.

CM označava Control Monitor, što ova kutija i jeste. Namenjena je upotrebi na mestima gde je prostor skučen, pa su refleksne cevi spreda dobro rešenje, pošto smanjuju uticaj ambijenta na zvuk. U celini, ove kutije nude dobar tonski balans preko čitavog spektra, poštujući prirodna ograničenja zapremine kutija i prilično dobru linearnost, ali po ceni malo većih izobličenja.

Uprkos skromnim nominalnim osobinama, kutije su se po pitanju glasnosti pokazale dosta dobro, sa razumnim nivoom razvijenog zvučnog pritiska, mada nedovoljnim za neka jača ozvučavanja. Cenu smatram razumnom u kontekstu onoga što za taj novac dobijate. Ako ste pri tom ljubitelj JBL zvuka, ovo je kutija za vas.

JMLab Chorus 705

Kutija koristi jedan Polyglass (kombinacija kartona, premaza sintetičkim masama i staklene prašine) bas/srednjetonac prečnika od 14.2 cm i invertovanu titanijumsku poluloptastu membranu prečnika 2.5 centimetra kao visokotonac. Neobično za ovu klasu, poseduje veoma kvalitetne vezne stubove (mesing sa pozlatom). Nominalna impedansa je 8 oma, efikasnost 88.5 dB / 1 W / 1 m.

Kvalitet zvuka zavisi od ličnog ukusa, pošto spada u klasu „svetlijih“. To znači da su visoki i srednji tonovi istaknuti, delimično zbog prirodnog nedostatka dubokog basa, a delimično i zbog koncepcije proizvođača; JMLab voli malo istaknutije srednje i visoke tonove. Uprkos tome, nema klasičnog „paranja ušiju“ niti vrištanja, naprosto je tonska slika malo svetlija. Apsolutna glasnost je bila na samoj granici prihvatljivog, pa sumnjam da bi ova kutija mogla da obavi posao u nekom bučnijem ambijentu.

U celini ovo je veoma dobar proizvod, prilično osobenog zvuka, koji ćete ili voleti ili smatrati „presvetlim“. Meni se zvuk dopao, mada odmah treba računati na dodavanje infrabasa u budućnosti; to će i pojačati doživljaj, i vratiti celu tonsku sliku u bolji balans. Sve to za 175 evra.

Zaključak

Kao što vidite, nema pobednika grupe – bilo bi nategnuto proglasiti bilo koju kutiju najboljom, pošto svaka nudi jedno viđenje reprodukcije zvuka, pa je stoga definicija najboljeg i previše subjektivna. Moj izbor bi bio AP17, mada bih bio na mukama prilikom odluke između njega i JBL CM62, kome nije lako „prikačiti“ bilo kakvu očiglednu manu, sem verovatno cene, ali i to je relativno, jer postoje veoma slični i jeftiniji modeli.

Ono što je jasno iz ovog eksperimenta jeste da ne možete očekivati ozbiljniji, a kamoli ozbiljan zvučni pritisak od ozbiljnih kutija bez spoljnog pojačanja. Jedini moguć izlaz je da nađete daleko efikasnije kutije, u rangu od oko 95 dB / 1 W / 1 m; tih 6 dB razlike znači 4 puta (!) veći zvučni pritisak za istu snagu. Ili obrnuto: za isti zvučni pritisak biće vam potrebna jedna četvrtina snage u odnosu na 89 dB / 1 W / 1 m tipične efikasnosti ove grupe. Ako krenete ovim putem, odmah računajte i na nabavku aktivnog infrabasa (subwoofer).

Kvalitet zvuka iz ovih kutija je neuporedivo bolji od bilo kakvih plastičnih „igrački“, koja usput nude i neverovatne snage za malo para. Ako se odlučimo za ozbiljne kutije, ostaje nam problem pojačavača snage, koji će prihvatiti signal sa zvučne kartice, pojačati ga i zaista poterati ovakve i slične zvučne kutije. Pri tom, ovo bi morao da bude jeftin ali kvalitetan uređaj, koji bi većina mogla i sama da napravi. Porazgovaraću sa beogradskim prodavcima elektronskih delova; možda nešto i smislim u saradnji sa njima...

Korisne adrese:

B&M Acoustics
Požeška 67a, Beograd
tel: 011/3544-007

Korato
Kumanovska 2b, Beograd
tel: 011/3440-519

Radix
Knjeginje Zorke 53, Beograd
tel: 011/437-090

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.