AMD na nov način

Potpisivanje ugovora o distribuciji između AMD-a i Comtrade-a krajem novembra 2002. godine, predstavljaće prekretnicu u snabdevanju našeg tržišta procesorima ovog renomiranog proizvođača. O detaljima ovog ugovora javnost je obaveštena na konferenciji za štampu održanoj 2. decembra, na kojoj su g. Pierre Brunswick (direktor prodaje AMD-a za Istočnu Evropu, Srednji Istok i Afriku) i g. Hans Brandner (regionalni direktor prodaje za Istočnu Evropu) predstavili svoja očekivanja, razjasnili šta tačno kupci mogu da očekuju od prodaje procesora u PIB paketu i upoznali našu javnost sa planovima AMD-a za 2003. godinu.

Na osnovu onoga što se tada čulo, može se zaključiti da će potencijalni kupci PC konfiguracija baziranih na AMD procesorima ubuduće u našoj zemlji imati isti stepen sigurnosti i tehničke podrške kao što je to slučaj u razvijenim zemljama Zapada, kao i da će snabdevenost našeg tržišta AMD procesorima biti neuporedivo bolja i redovnija. Šta bi tačno ovaj ugovor mogao da nam donese?

1001 dobar razlog za AMD

Već na samom početku izlaganja, g. Brunswick nas je upoznao sa tržišnim rastom AMD-a poslednjih godina, ustvrdivši da je danas preko 40% kućnih PC konfiguracija (na svetskom nivou) zasnovano na AMD procesorima. U našoj zemlji ove brojke su još povoljnije – statistike ukazuju na to da AMD igra dominantnu ulogu na domaćem tržištu kućnih računara. Takav trend nije iznenađujući s obzirom na to da AMD već više godina, posebno od trenutka kada su Athlon procesori plasirani na tržište, dokazuje da je firma sa snažnim razvojem, sposobna da osmisli i unapređuje originalnu procesorsku arhitekturu, umesto da klonira tuđa rešenja.

Gospodin Brunswick je održao upečatljivo predavanje u kome je predstavio sve tehnološke prodore koje je AMD-ov razvojni tim napravio od sredine devedesetih do danas, dokazavši da je njihov glavni rival, Intel, u svim aspektima procesorske arhitekture i korišćenja novih materijala i procesa kasnio za AMD-om u proseku za oko dve godine. Ipak, za potpuniji uspeh na tržištu nije dovoljna samo napredna i efikasna procesorska arhitektura, što je dovelo do toga da svet biznisa i velikih korporacija ostane prilično ravnodušan na AMD-ovu ponudu.

Analiza marketinškog nastupa AMD-a ne može se obuhvatiti ovim tekstom, ali kroz mali osvrt na specifičnosti i probleme sa kojima su se distributeri i prodavci sretali na našem tržištu dosta toga možemo saznati. Za početak, treba razdvojiti pozicije kupaca i prodavaca PC konfiguracija, jer svako ovu problematiku posmatra iz svog ugla. Kupac, itekako zainteresovan za (dugoročnu) pouzdanost procesora, odbijen je pričama o odsustvu hardverske zaštite od pregrevanja u AMD procesorima, koja (naročito u kombinaciji sa neadekvatnim kulerima) može dovesti do otkaza. „Ulje na vatru“ dolila je i činjenica da su AMD procesori godinama na naše tržište stizali isključivo neredovnim kanalima, odnosno da snabdevači našim trgovcima nisu priznavali niti jedan jedini dan garancije na njih.

U svetlu svega toga, čak znatno povoljnije cene AMD procesora u odnosu na ekvivalentne Intel-ove proizvode nisu uspele da ubede mnoge kupce da je AMD bolja solucija. Skeptičnost je naročito bila izražena u poslovnim krugovima. Šta je od svih tih priča tačno, i kako stvari stoje danas?

Od trača do istine

Slučajeva pregorevanja AMD procesora je bilo, naročito u prvim danima nakon pojave Athlon i Duron čipova na našem tržištu. Procesori su „crkavali“ zbog grešaka servisera (bilo u procesu montaže procesora i hladnjaka, bilo zbog opremanja procesora neadekvatnim hladnjakom), ali i zbog grešaka korisnika koji bi se sami upustili u montažu procesora. Čitava priča je preuveličana na osnovu malog broja slučajeva, tako da je negativan publicitet prevazišao realne rizike.

Danas su priče o „procesorima koji pregorevaju“ stvar prošlosti, kako zbog delimične zaštite koja je implementirana već u Palomino jezgro Athlon-a XP, tako i zbog još boljih mehanizama nadzora temperature i zaštite koji postoje na samim matičnim pločama. Gospodin Brunswick je u svom izlaganju izneo podatak da su statistike otkaza AMD procesora, u slučaju kada se dosledno poštuju preporuke proizvođača i njima rukuje na ispravan način, povoljnije od Intel-ovih, kao i da je procenat škarta u proizvodnji daleko manji. Neuporedivo lošije statistike koje stižu sa naših prostora pre svega je pripisao „divljim“ kanalima snabdevanja, odnosno transportu i prodaji procesora bez propisanog pakovanja, odnosno bilo kakve ambalaže, što ih čini veoma podložnim mehaničkim oštećenjima koja ne moraju biti očigledna u startu.

Drugi faktor koji je nepovoljno uticao na prodaju AMD procesora jeste njihova nedovoljna i neredovna dostupnost. Tome smo bili svedoci i prethodnih meseci, kada su se Pentium 4 procesori na gotovo svim raspoloživim taktovima mogli nabaviti kod svakog domaćeg prodavca hardvera, dok je Athlon XP procesore trebalo čekati, a onih na najvišem taktu naprosto nije bilo na tržištu. Logično je da su se u toj situaciji mnogi kupci koji su želeli računar visokih performansi opredelili za (dostupni) Intel, kao i da je samim trgovcima bilo neuporedivo jednostavnije da okosnicu svoje ponude baziraju na onome što je dostupno, bez previše upuštanja u kalkulacije odnosa cene i performansi.

"Magična" formula

Program prodaje procesora u PIB (Processor in a box) pakovanju, koji su predstavnici Comtrade-a i AMD-a najavili, trebalo bi da reši sve probleme pouzdanosti rada i garancije, a čelnici dve firme su obećali i da će snabdevenost domaćeg tržišta AMD procesorima ubuduće biti jednako dobra kao i u bilo kojoj zemlji Zapada, što je g. Brandner argumentovao tvrdnjom: „Ono što može da se kupi u Drezdenu (gde se nalazi glavni AMD-ov pogon za proizvodnju procesora), moći će da se kupi i u Beogradu.“

Comtrade će PIB program prodavati isključivo preko svojih ovlašćenih distributera, a kupci procesora u ovom pakovanju (bilo da su ih kupili zasebno ili u okviru PC konfiguracije) dobijaće trogodišnju garanciju na čitav paket. PIB je plastično pakovanje u kome je procesor potpuno zaštićen od mehaničkog oštećenja, a zajedno sa procesorom dobija se i hladnjak koji je od strane AMD-a sertifikovan za rad sa njim, a na koji takođe važi trogodišnja garancija.

Ako ste pomislili da će ovakvi uslovi prodaje dovesti do drastičnijeg skoka cene AMD procesora na našem tržištu, prijatno će vas iznenaditi najava g. Đurića iz Comtrade-a da to nikako neće biti slučaj, zahvaljujući činjenici da će procesori ubuduće stizati iz prve ruke, direktno od proizvođača. Dat je primer najsporijeg procesora koji će se prodavati u PIB pakovanju, a to je Athlon XP 1700+, koji bi na našem tržištu trebalo da košta oko 70 evra. Ako uzmete u obzir da se u paketu sa procesorom dobija i sertifikovani hladnjak (a dobar hladnjak se teško može dobiti za manje od 10-15 evra), cena deluje vrlo konkurentno.

AMD radi po meri kupca

(kliknite za veću sliku)

Tvrdnja iz međunaslova zvuči kao marketinška parola, ali ona je snažno argumentovana, kako činjenicama u koje smo se uverili poslednjih nekoliko godina, tako i onime što nam je g. Brandner predstavio kao najskoriju budućnost. Umesto da diktira kupcima što učestalije i što veće izdatke (stalnim promenama platformi i procesorskih podnožja), AMD je krenuo drugim putem. Socket A podnožje, koje je po prvi put predstavljeno sa Athlon Thunderbird jezgrom „davne“ 1999. godine još uvek je aktuelno i neće se menjati dok god se proizvode 32-bitni AMD procesori. Dok kod Intel-a često nije bilo moguće čak ni izvršiti nadogradnju novim procesorom identičnog podnožja zbog toga što stari čipset ne podržava nove napone ili je uloga pojedinih procesorskih pinova promenjena, praktično svaki AMD Socket A procesor moći će da radi na svakoj Socket A ploči, eventualno uz osvežavanje BIOS-a kako bi on prepoznao novu generaciju procesora. U međuvremenu, Intel je prešao na Socket 423 podnožje za Pentium 4, da bi ga vrlo brzo napustio u korist kompaktnijeg, Socket 478 podnožja, ostavivši na cedilu prve vlasnike (preskupo plaćenih) Pentium 4 ploča koji bi eventualno hteli da nadograde svoj sistem bržim procesorom.

Drugi element tržišnog pristupa jeste sukob između RDRAM memorije koju je dugo forsirao Intel i DDR memorije, koja je bila AMD-ova formula ka većim brzinama. Vreme je pokazalo da DDR (posebno sa najnovijim generacijama čipseta) može da parira, pa čak i da bude superioran u odnosu na RDRAM, što je rezultiralo time da i Intel, posle puno oklevanja, prihvati DDR kao svojevrsni de facto standard.

Tako dolazimo i do najinteresantnije teme, a to je pristup problematici prelaska na 64-bitnu tehnologiju. Gospodin Brandner je Intel-ov pristup ovoj promeni uporedio sa odlukom da se na novom, bržem i boljem autoputu vozi levom stranom, ali tako što će se zabraniti korišćenje automobila koji imaju volan na strani na kojoj smo navikli. Korisnici u tom slučaju starim putevima idu svojim postojećim automobilom, da bi kada stignu do autoputa morali da pređu u novi, značajno skuplji, a stari da bace na otpad, makar on još uvek bio dovoljno dobar.

S druge strane, AMD omogućava da se i starim i novim putem vozite u istom „automobilu“, a da novi kupite kada vam to bude odgovaralo. Drugačije rečeno, dok je Intel odlučio da stvori nepremostivu provaliju između 32-bitne i 64-bitne tehnologije, u AMD-u su odlučili da sagrade most, kojim bi se između 32-bitnog i 64-bitnog sveta putovalo gotovo neprimetno, korišćenjem istog hardvera.

Athlon 64 i Opteron

Uopšte se ne radi o dalekoj budućnosti – reč je o narednoj generaciji (64-bitnih) procesora koja će već u prvoj polovini naredne godine stići iz AMD-a, poznatih pod radnim nazivom Sledgehammer (u serverskoj varijanti) i Clawhammer (u desktop varijanti). AMD je za sada jedini proizvođač koji u dogledno vreme planira uvođenje 64-bitne tehnologije na tržište desktop računara, s obzirom na to da je Intel svoju 64-bitnu tehnologiju vezao za servere.

Da bi na najbolji način kupcima predstavili do koje mere će AMD-ov prelazak na 64-bitno procesiranje biti „bezbolan“, doneta je odluka da se ne promeni ni ime familije procesora (Athlon), u kome će samo sufiks XP biti zamenjen sufiksom 64. Iako će to biti prva AMD-ova promena procesorskog podnožja posle više godina, ona od vas neće zahtevati drugu, u vremenu koje dolazi mnogo težu promenu, a to je nabavka potpuno novog, 64-bitnog operativnog sistema i softvera. Za razliku od Intel-ovih 64-bitnih procesora koji nemaju mogućnost rada na postojećim verzijama Windows-a, Athlon 64 će biti sa njima potpuno kompatibilan, a ukoliko u nekom trenutku odlučite da nabavite 64-bitni OS, pokazaće svoju pravu snagu. Dakle, AMD omogućava da nastavite svoj rad bez radikalnih rezova.

Da AMD ovoga puta misli vrlo ozbiljno, svedoči i činjenica da će se po prvi put ozbiljno uključiti u bitku za tržište servera i korporativnog biznisa uopšte. Na osnovu do sada raspoloživih informacija i prvih testova AMD-ove 64-bitne tehnologije, argumenti kojima ova kompanija raspolaže jači su nego ikada, a eventualni neuspeh u ovom pokušaju može biti posledica dešavanja koja nemaju mnogo veze sa kvalitetom i isplativošću same tehnologije.

Korisne adrese:

Comtrade
http://www.comtradeshop.com

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.