|
Priča o ukidanju poreza na računare trajala je poput sapunske opere, uz slične peripetije i jednu podužu „pauzu u snimanju“. Posle raznih neoficijelnih najava, sredinom decembra 2001. sve naše novine su pisale o tome da će, uz donošenje Budžeta za 2002, biti ukinut porez na meso, lekove, voće, povrće, krv (eto, i krv se prodaje), PC računare i softver. Propisi su ubrzo stigli do Skupštine, u njima se nije pominjalo ukidanje poreza, ali priče su ostale – „biće uskoro“. Prodavci hardvera, najblaže rečeno, nisu bili oduševljeni neizvesnošću, koja je navodila mnoge potencijalne kupce da „još malo sačekaju“, kvareći time sezonu prednovogodišnjih kupovina. Najzad se „iz pouzdanih izvora“ čulo da je, eto, postojala namera, ali ako se otvori „Pandorina kutija“, mnogi drugi lobiji će tražiti oslobađanje od poreza i nastaće haos. I tako ostade status quo.
Sledeća epizoda počela je 26. septembra 2002, pred (predsedničke) izbore – Vlada Srbije usvojila je Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, kojim je predviđeno da se računari i softver oslobode plaćanja poreza na promet. Bila su potrebna sledeća dva meseca da bi se razrešile „igre sa mandatima“ i da bi Skupština počela da radi. Zakon je stupio na snagu 27. novembra („Službeni glasnik“ 80/2002), ali računari nisu oslobođeni poreza – članom 11.8 tog Zakona predviđeno je da tumačenje pripremi Ministarstvo nauke, po pribavljenom mišljenju Ministra finansija.
Prodavci računara su ponovo bili nervozni, a pridružile su im se i softverske firme – neko će možda reći da je u zemljama poput naše za softverske firme dobro da postoji porez na softver, jer tada država ima razlog više da juri pirate (ne samo što su ukrali softver, već su utajili i porez), ali je neizvesnost najgora. Kampanje legalizacije softvera bližile su se kraju, a mnogi su čekali sa kupovinom iz dana u dan se nadajući da će uštedeti 20% novca. Bilo je priča da će poreza biti oslobođeni samo računari koji se koriste u školama, da se kod iznajmljivanja softvera (danas se sav softver iznajmljuje, na određeno ili neodređeno vreme) mora plaćati porez pošto to nije kupovina... Najzad je, u skladu sa našom legendarnom osobinom da se sve radi u zadnji čas, Pravilnik objavljen 26. decembra, stupio je na snagu sutradan, tako da se narednih dana kod Microsoft-ovih partnera i distributera nije spavalo; trebalo je naći vezu da biste pre utorka u ponoć sklopili OSL ugovor i kupili softver!
Šta (ni)je oslobođeno poreza?
O Pravilniku koji je doneo Ministar za nauku, tehnologiju i razvoj dr Dragan Domazet ne mora mnogo da se piše – on je sam po sebi dovoljno jasan i kod primene ne bi trebalo da bude većih problema. Poreza su, pre svega, oslobođeni računari, definisani kao „digitalni sistemi za obradu podataka sa sopstvenom procesorskom jedinicom, u jednom ili više delova, koji mogu nezavisno funkcionisati“, uz pominjanje PC-ja, laptop, notebook i palmtop računara.
Poreza je oslobođena i dodatna oprema, definisana kao „uređaji koji se priključuju na računare, a koji ne mogu ostvarivati svoju osnovnu funkciju nezavisno“; taksativno su pomenuti miševi, tastature, grafičke table, džojstici („džojstikovi“), mikrofoni, skeneri, štampači, monitori, displeji, projektori, slušalice i zvučnici, zatim uređaji za skladištenje podataka (magnetni, optički i magnetno-optički diskovi, flash memorije) te komunikacioni uređaji (modemi, radio-komunikacione, IR i mrežne kartice). Poreza nisu oslobođeni neki uređaji koji se mogu povezati sa računarom, ali im to nije osnovna funkcija (fotokopir aparati, MP3 plejeri, fotoaparati itd), a obzirom na konvergenciju računarske i svih ostalih industrija, naći će se i neka oprema koja je „na ivici“ date definicije.
Softverom se smatraju programska rešenja i licence za njihovu privremenu ili trajnu upotrebu, u izvornom ili izvršnom kodu, koja se isporučuju na medijima, preko komunikacionih mreža, ili se ugrađuju na računar od strane proizvođača. Dakle, plaćanje OEM, OSL, OLP i namenski pisanog softvera oslobođeno je poreza.
Prve nedelje primene ipak su donele i poneku nedoumicu. Recimo, mobilni telefon: digitalni je, ima procesor, obrađuje podatke koji stignu kroz GSM mrežu, neki modeli imaju čak i organajzer... Šalu na stranu, u Pravilniku se ne pominju matične ploče, grafičke kartice, kuleri... oni su oslobođeni poreza ako ih kupite kao deo računara, ali izgleda nisu oslobođeni poreza ako ih kupujete pojedinačno, recimo za potrebe upgrade-a ili popravke PC-ja. Nije jasno zašto bi pravilnik na ovaj način stimulisao samo kupovinu gotovih konfiguracija i zašto bi kupovina novog diska ili modema (ovi delovi su oslobođeni poreza) bila različita od zamene grafičke kartice. Softverske firme se pitaju da li se izmene nekog ranije prodatog programa mogu naplatiti bez porezskih obaveza tj. da li je izmenjeni program zapravo „novi program“. Zato i dalje očekujemo „tumačenje tumačenja“.
Jeftiniji računari, lakše poslovanje
Oslobađanje poreza će značiti mnogo za domaću računarsku industriju. Računari će biti jeftiniji za oko 20% pre svega kada ih kupuju privatna lica (firme su do sada uglavnom davale izjavu da je računar za njih osnovno sredstvo, pa su oslobađane poreza – odluka, dakle, neće stvoriti preveliku „rupu“ u budžetu), a maloprodaju će biti lakše organizovati. Razni „kuferaši“ koji su prodavali opremu iz stana, izbegavajući porez, više neće biti konkurentni; svako će radije (za slične pare) kupovati od firme koja je registrovana, nudi garanciju, podršku i druge pogodnosti. Najzad, čitava domaća računarska industrija time postaje konkurentnija i interesantnija za ulaganje novca. Ukratko, dobre vesti za sve nas... 
|
