 |
Na tržištu postoji pregršt modela digitalnih kamera - pri kupovini treba doneti mnogo odluka i napraviti nekoliko kompromisa, ali su proizvođači učinili sve da taj proces maksimalno iskomplikuju: o nekim osobinama kamere jedni pričaju kao o vrlini, a drugi kao o mani. Na papiru sve kamere izgledaju slično ili ustanovite da nijedna ne odgovara - želeli biste kombinaciju svojstava raznih modela, kao što ste navikli da radite sklapajući PC konfiguraciju. Ako razmišljate na taj način, verujemo da će vam tekstovi koje objavljujemo u ovom i narednom broju "PC"-ja biti interesantni. Tekst je prvenstveno upućen onima koji se bave računarima. a ne televizijom - mnoga objašnjenja i parametri su srodni "računarskom načinu razmišljanja". Tako smo, na uštrb apsolutne preciznosti izražavanja, pokušali da se prilagodimo ciljnoj grupi čitalaca. I, najzad, reč upozorenja - možda čitajući tekst otvarate svojevrsnu Pandorinu kutiju, jer će vam izložete informacije možda pomoći da prođete jeftinije, ali one mogu delovati i kao "kletva" koja će vas naterati da potrošite više para nego što ste mogli da sanjate. Upozoreni ste.
Kako "vidi" kamera?
 | | (kliknite za veću sliku) |
Osnovni delovi video-kamere su optički sistem (objektiv itd), senzor, "nešto" elektronike i deo za snimanje. Princip rada je jednostavan - svetlo ulazi u kameru kroz optiku objektiva i pada na senzor čija merenja elektronika pretvara u signale, koji završavaju kao zapis na pogodnom mediju. Reprodukcija podrazumeva čitanje tog zapisa i konverzju u električni signal koji se može prikazati na ekranu. Kamere se međusobno razlikuju po načinu izvođenja pojedinih operacija i njihovoj funkcionalnosti. Krenimo unatraške - od TV-a prema objektivu, kako biste lakše shvatili princip rada.
Današnji standard TV slike rezultat je svojevrsne evolucije koja je počela crno-belim televizorima. Slika se iscrtava tako što se mlaz elektrona šalje na površinu ekrana. Pri sudaru sa površinom, zavisno od prenete energije, emituje se svetlost iz pogođene tačke. Mlaz se pomera horizontalno i naniže tako da se bukvalno iscrtavaju horizontalne linije, a kada se završi jedan ceo ciklus isrctavanja (odozgo naniže) proces počinje ispočetka. Jačina mlaza elektrona menja se shodno intenzitetu svetla koje je potrebno postići u datoj tački. Pogođena tačka ne svetli stalno, već samo neko kratko vreme. Ceo ciklus iscrtavanja jedne slike je vrlo brz i za naš sistem (PAL) traje 1/25 s (1/30 sekunde za NTSC koji se koristi u Americi) i tokom njega se iscrta 625 horizontalnih linija (525 za NTSC).
 |
Dvadeset pet slika u sekundi je relativno malo, pošto tačke ekrana ne svetle sve vreme (dok ne budu ponovo pogođene mlazom elektrona) te bi slika treperila. Odlučeno je da se, umesto većeg broja slika u sekundi, pribegne drugom triku - preplitanju linija (interlace). Slika se iscrtava u dva prolaza: u jednom prolazu se icrtavaju neparne a u drugom parne linije. Na taj način se "osvežavanje ekrana" prividno povećava na 50 puta u sekundi (50 Hz). Svaka "poluslika" ima 312.5 linija (baš tako, 312 i jednu polovinu, koja rezultuje pozicioniranjem mlaza elektrona između prethodno icrtanih linija, ali to nije predmet ovog članka).
Sada znamo vertikalnu rezoluciju slike (625 linija, dakle i 625 tačaka po vertikali) - kolika je horizontalna? TV slika zapravo nema definisanu horizontalnu rezoluciju - za crno-beli sistem teorijska rezolucija je veoma velika i zavisi od najveće frekvencije koju možete da "proturite" kroz žice i elektroniku, kao i od izrade samog ekrana. S druge strane, ni vertikalna rezolucija nije 625 tačaka jer se ne koriste sve linije za sliku. U PAL sistemu se, recimo, koristi samo nekih 576 do 582 linije (480 za NTSC); ostale su nevidljive jer su izvan aktivnog dela ekrana i koriste se u druge svrhe - originalno za lakšu izradu raznih delova uređaja, a danas se u njih smešta teletekst i razne druge stvari. Iako horizontalna rezolucija realno nije definisana jer se radi o kontinualnom sistemu, ništa nas ne sprečava da izračunamo kolika bi ona bila kada bi svaka tačka bila tačno jednake širine i visine. Kako je standardna slika proporcija 4:3, dobijamo da bi rezolucija sa "kvadratnom tačkom" bila 768*576 za PAL ili 640*480 za NTSC; eto odakle potiče čuveni VGA mod.
Za detaljnu analizu rada video kamere, njenih ograničenja i parametara na osnovu kojih možete proceniti pojedine modele pogledajte februarski broj časopisa "PC".
|
