|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Aleksandar Petrović | |||
Pogled sa Evere(s)ta |
|||
Krajem novembra prošle godine predstavljena je finalna beta novog paketa Visual Studio.NET, poznata i pod kodnim imenom Everett. Da li su novine koje Everett donosi vredne prelaska na novu verziju? |
Objavljivanje paketa Visual Studio.NET 2002, pre otprilike godinu dana, predstavljalo je značajan događaj za Microsoft - u jednom danu su predstavljeni .NET Framework, Microsoft-ova platforma za novi milenijum, i dugoočekivani nastavak serije integrisanih razvojnih alata. Visual Studio 6 je prešao dug put od skupa prilično raznorodnih razvojnih alata do zaista integrisanog razvojnog okruženja sposobnog da "ugosti" mnoge programske jezike (ne samo inicijalno ponuđene od Microsoft-a). Doduše, naslednik ovog paketa je toliko puta bio odlagan da bi bilo šta manje od onoga što smo dobili izneverilo očekivanja. Godinu dana je dovoljno vremena da se srede utisci, pa možemo da podvučemo crtu i pogledamo šta nam je nova Microsoft-ova tehnologija donela. Sam .NET Framework se pokazao kao dobar komad softvera: osim nekoliko minornih zakrpa, nije bilo većih problema ni sa funkcionalnošću ni sa bezbednošću sistema, okruženje je dobro primljeno u programerskim krugovima, a započeto je i nekoliko projekata portovanja .NET-a na Unix platforme: sam Microsoft je ponudio izvorni kod BSD Unix implementacije osnovnog .NET okruženja pod Shared Source licencom. Taj kod (po imenu Rotor) kasnije je prilagođen za Mac OS X, a softverska kuća Ximian, specijalizovana za Linux rešenja, je (nezavisno od Microsoft-a) pokrenula Open Source projekat Mono, čiji je cilj izrada nezavisne .NET implementacije za Linux. Kako to obično biva, neko je prošao dobro sa novom tehnologijom, a neko malo lošije. Čini se da su od .NET tehnologije najviše profitirali Web programeri, koji su ASP zamenilo daleko moćnijom ASP.NET alatkom, koja je u izradu Web aplikacija donela koncepte iz nekih drugih grana programiranja (npr. event-driven model). S druge strane, Visual Basic programeri su izvukli "najdeblji kraj" - iako je VB.NET uvršten u "prvu klasu" .NET jezika, rame uz rame sa C# i managed C++-om, jezik je morao da preživi dosta promena kako bi se uklopio u novo okruženje. Ove promene znače nekompatibilnost sa starim kodom, što je uslovilo buru protesta, pa je Microsoft čak između finalne beta i produkcione verzije malo "štelovao" VB.NET kako bi učinio prelaz bezbolnijim za VB programere. Ipak, prelazak nije bio bezbolan, barem ako je suditi po tekstovima po Internetu. Takođe, nisu baš svi bili zadovoljni novim vizuelnim okruženjem - C++ programere, recimo, novi Studio nije privukao. Novo izdanjePrva beta-verzija novog izdanja paketa Visual Studio predstavljena je krajem avgusta prošle godine, a mi smo imali priliku da testiramo finalnu beta verziju, koja je od kraja novembra dostupna MSDN pretplatnicima. VisualStudio.NET 2003, kako će se novi VS zvanično zvati, došao nam je na tri CD-a, ali to ne znači da sadržaja ima manje nego u ranijoj verziji; na dva CD-a je instalacija, na trećem CD-u su razni update-ovi za Windows i sam .NET Framework 1.1, a nedostaje Source Safe i dokumentacija - Visual Studio će iskoristiti standardnu MSDN dokumentaciju kao help (dodatna tri CD-a za beta verziju dokumentacije). Za detaljan opis ovog paketa pogledajte februarski broj časopisa "PC". Korisne adrese:
Microsoft Software
|
|