Licenca za programere

(kliknite za veću sliku)

Do sredine devedesetih dokumentacija je uglavnom isporučivana na papiru. Pošto postoji granica broja strana koji se može ukoričiti u knjigu, uz operativne sisteme, korisničke programe i (naročito) kompajlere isporučivani su (sve deblji) registratori prepuni sitno štampanog teksta i dopunjeni opsežnim indeksima. Nije bilo malo onih koji su govorili da je razvoj tekst-procesora uništio pojam kvalitetne dokumentacije, jer autori nekritički kopiraju iste segmente teksta na mnogo mesta, prilagođavajući opis jedne komande potrebama druge i pri tom praveći neprijatno veliki broj grešaka; kada bi zaista morali da otkucaju tekst koji će objaviti, našli bi načina da iste stvari kažu racionalnije i da rezultat bude pregledniji. Takve glasove je malo ko slušao – dokumentacija se širila i najzad, razvojem Windows-a, premašila granice koje ima smisla distribuirati na tradicionalni način. Zato se Microsoft okrenuo elektronskim izdanjima, koja su počela da se prodaju na CD-ovima – na disk od 650 MB disk može da stane preko 220.000 strana sitno kucanog teksta. Lakoća proizvodnje i distribucije dala je krila autorima uputstava, pa je i 650 MB postalo tesno; trebalo je dodati drugi CD, pa treći...

Nivoi pretplate

Vreme je pokazalo da programerima nije dovoljna dokumentacija – bili su im potrebni alati, ali i sistemski softver pod kojim bi mogli da testiraju programe koje napišu. Naime, teško je očekivati od programera da kupi sve verzije Windows-a, Office-a i raznih servera samo da bi isprobao svoje programe u raznim okruženjima, a još teže da će kupovati svaki upgrade koji se kasnije pojavi. Rezultat bi bio softver koji nije kompatibilan sa nekim verzijama Windows-a, što nije u interesu ni programera ni Microsoft-a. Zato su u Redmondu smislili proširenja MSDN biblioteke: programer jednom godišnje uplati fiksan iznos i kasnije dobija sav potreban softver u svim verzijama; ako mu neka od njih zatreba, znaće da je ima u ormanu. Tako, kroz diskove koji redovno stižu i Subscriber Downloads sekciju MSDN Web-a, pretplatnik ima pun pristup svim najnovijim Microsoft-ovim remekdelima.

Prvi nivo, MSDN Library, obezbeđuje redovne isporuke DVD-a ili kompleta CD-ova sa dokumentacijom koja prati sve Microsoft-ove proizvode i tehnologije; aktuelno izdanje ima oko 1.8 GB teksta. Na sledećem nivou, MSDN Operating Systems, osim biblioteke dobijate i sve Microsoft-ove operativne sisteme (Windows XP Home/Professional, Windows 2000 Professional, Server i Advanced Server te budući Windows .NET Server Standard Edition). Na Professional nivou, osim svega prethodnog, dobijate i osnovne razvojne alate, Visual Studio Professional i FoxPro.

Enterprise nivo, osim svega nabrojanog, obezbeđuje VS.NET Enterprise Developer i važniji serverski softver, dakle ne samo Windows Server, već i Exchange Server, SQL Server i Commerce Server, ali ne i ISA Server, SharePoint Portal Server i druge programe. Najzad, Universal podrazumeva Visual Studio .NET Enterprise Architect, sve operativne sisteme, sve servere i, što je posebno pogodno, kompletan klijentski softver, dakle Office Developer, Visio, Project, MapPoint... Za detalje pogledajte tabelu 1.

Uz pretplatu dobijate i licencu za distribuiranje Microsoft-ovih biblioteka i drugih komponenti koje kompajleri uključuju u izvršnu verziju programa. Programe koje na taj način razvijete možete prodavati ne plaćajući nikakve anutitete Microsoft-u, čiji kod predstavlja deo onoga što distribuirate.

Sadržaj paketa

Po zasnivanju pretplate dobićete registracionu karticu sa brojem (svakako je pronađite i sačuvajte!) i poveći registrator pun raznobojnih DVD-ova (svaka boja označava neki tip sadržaja). Možete se opredeliti i za CD-ove umesto DVD-ova, ali tada dobijate gomilu sa kojom se nije lako izboriti, pa preporučujemo da svakako ostanete pri DVD verziji, tim pre što su direktorijumi tako napravljeni da ćete paket koji treba instalirati na nekom računaru bez DVD pisača lako podeliti na više CD-ova. Problem može biti činjenica da su neki od DVD-ova butabilni, kako bi se operativni sistem sa njih instalirao na novi računar ali... programeri su po prirodi stvari snalažljivi. Gomila može biti manja ili veća u zavisnosti od izabranih jezika – pošto Microsoft lokalizuje softver za mnoge jezike, pri naručivanju diskova možete se opredeliti za različite varijante, pri čemu odluka nikada nije konačna – kroz Web interfejs na sajtu za upravljanje MSDN pretplatama možete naručiti i jezike koji su vam naknadno zatrebali. Za nas je najinteresantnija varijanta International (EMEA) koja, osim engleskog, obuhvata i ostale evropske jezike.

Nakon osnovnog paketa, svakog meseca ćete dobijati dopune, diskove kojima zamenjujete ili dopunjavate deo svoje biblioteke (naravno, stare (zamenjene) diskove ne možete prodavati ili poklanjati drugima). Primera radi, početkom januara ove godine Universal i Enterprise pretplatnicima su stigla tri nova DVD-a, a Professional i Operating System korisnicima po jedan. U pošiljkama stižu i beta-verzije Windows-a, Office-a i raznih servera, pa ste u prilici da prilagodite svoj softver budućim operativnim sistemima. Neke od beta-verzija ne dobijate na diskovima, ali se one mogu preuzeti sa msdn.microsoft.com.

Posle logovanja na sajt msdn.microsoft. com (do sada ste se „izvlačili“ od Microsoft Passport-a? Moraćete da se naviknete na njega) možete da preuzimate sav softver koji inače stiže na diskovima – prenos nekoliko puta po 700 MB nije jednostavna stvar pa vredi sačekati disk, ali je dobro znati da ćete, ako vam jednom nešto bude hitno zatrebalo, moći brzo da ga nabavite.

Sajt je važan i u procesu aktivacije – MSDN operativni sistemi i programi zahtevaju aktivaciju, a ključeve za svaki od njih preuzimate sa sajta. Znajući da je MSDN pretplatnicima potrebno dosta eksperimentisanja, Microsoft je dopustio da svakim od datih brojeva aktivirate po 10 računara. Ako reinstalirate softver na istom računaru pa ga aktivirate, taj proces ne umanjuje kvotu koja vam je dodeljena. Ako vam zatreba više aktivacija, pozvaćete službu podrške.

Kao MSDN pretplatnik imate pravo na podršku tj. besplatno rešavanje određenog broja problema u zavisnosti od nivoa pretplate. Osim toga, imate pravo da šaljete neograničeni broj pitanja u neku od moderisanih news grupa, gde će Microsoft-ovi inženjeri imati indikaciju da ste MSDN pretplatnik i odgovoriti vam u roku od 72 sata.

Samo za testiranje

(kliknite za veću sliku)

MSDN pretplatu može platiti pojedinačni korisnik ili firma (tada se svaka licenca kupuje posebno) ili se firma može opredeliti za Open Licensing program kroz koji nabavlja najmanje pet pretplata. Za velike firme raspoloživi su Select i Enterprise ugovori, a tu je i Academic Licensing Program za fakultete. Detalji su dati u tabeli 2, dok su cene MSDN pretplata date u tabeli 3. Kod kupovine po OLP modelu raspoloživ je i Software Assurance – SA) (pogledajte „PC #85“): prve godine kupite licencu+SA, pa svake naredne plaćate samo SA i tako produžavate pretplatu. Posle isteka pretplate, softver se može i dalje koristiti (perpetual license).

MSDN Library pretplata se odnosi na čitavu firmu, pa informacije sa DVD-a mogu da koriste svi zaposleni, dok su ostale pretplate vezane za korisnika. On može raditi sa svim programima iz paketa, može ih instalirati na najviše 10 PC-ja kao i na onoliko servera koliko je potrebno u procesu razvoja, testiranja ili demonstracija, ali drugi zaposleni ne smeju koristiti te računare niti programe. Čak ni sam pretplatnik ne sme da koristi programe za neku drugu delatnost osim razvoja softvera (naravno, pisanje dokumentacije je deo razvoja) – recimo, Exchange server se može instalirati i koristiti da bi se testiralo kako program šalje elektronsku poštu, ali se isti taj server ne može koristiti za slanje komercijalnog e-mail-a na nivou firme, niti se neki od računara može koristiti za knjigovodstvo ili igre (osim ako se radi o igrama koje ste sami razvili, pa ih „testirate“). Izuzetak iz ovog pravila je Microsoft Office, koji programer (ali opet samo on) može koristiti i za bilo kakav drugi posao. Sva ta pravila su na papiru znatno strožija nego u realnosti – ideja je da firma ima po jednu MSDN pretplatu za svakog inženjera, a ako on na nekom od test-računara odigra FreeCell, pogleda DVD film ili odradi neki drugi posao, niko to neće proveravati. Ako je verovati stranim iskustvima, programerska populacija je poslednje mesto na kome bi Microsoft „trenirao strogoću“.

MSDN pretplate nisu jeftine, ali predstavljaju optimalno rešenje za sve one koji se bave razvojem softvera na Microsoft-ovim platformama – pretplatnici su sigurni da će uvek imati sve što im je potrebno, od alata, preko dokumentacije, do podrške, pa se mogu posvetiti svom poslu. Zato kupovina MSDN paketa predstavlja logičnu odluku za svakog profesionalnog programera.

Za tabele sa cenama i sadržajima paketa pogledajte februarski broj časopisa "PC"".

Korisne adrese:

Microsoft Software
Beograd
http://www.microsoft.co.yu

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.