|
Priča o razvoju kompjuterske industrije je dobrim delom i priča o borbi za uspostavljanje i promenu standarda. Žrtve tog "rata" su često potrošači - kupite uređaj koji sasvim dobro radi, ispostavi se da je on zasnovan na standardu koji nije zaživeo i možete samo da ga bacite. Prepucavanja velikih firmi oko standarda traju godinama: DVD format je, primera radi, kasnio zbog pokušaja Holivuda da spreči kopiranje diskova; "čudo od bezbednosti" je brzo zaobiđeno, ali se posledice odlaganja osećaju i danas, kada je teško odlučiti se za kupovinu DVD pisača pošto nije jasno da li će preovladati DVD-RW ili DVD+RW. Priča se nastavlja, jer Holivud koči promociju pisača većih kapaciteta, kako bi otežao kopiranje dual-layer filmskih naslova.
Kada je reč o opremi koju držite pod kontrolom, problemi sa standardima vam mogu doneti troškove ili glavobolje, ali pravu štetu od njihovog sporog usvajanja vidite kada se pređe na infrastrukturni nivo. Već nekoliko godina bežične komunikacije uživaju reputaciju "sledeće velike stvari" koja će izvući IT industriju iz stagnacije, ali... IEEE 802.11b je bio zastareo u momentu kada je (jedva) prihvaćen, frekvencija od 2.4 GHz je pretrpana, a za prelazak na 5 GHz (teže će se komunicirati kroz zidove, ali će brzine dostići 54 umesto 11 Mbps) u SAD su "kandidovani" IEEE 802.11a, 802.11g i Bluetooth, a u Evropi ETSI HIPERLAN/2. Pri tom je reč samo o fizičkoj komunikaciji - razmena informacija među raznorodnim sistemima spada u domen snova, iako je postignuta saglasnost oko XML-a kao glavnog formata koji će tu komunikaciju obezbediti.
Uz bolju standardizaciju, neke od SF primena računara postale bi realnost. Recimo, u ovom broju "PC"-ja čitaćete kako londonske vlasti koriste bežične komunikacije i OCR za naplatu putarina. Kada bi deo tako nastale baze podataka bio dostupan javnosti, mogao bi se napraviti budilnik koji će iz Outlook-a preuzeti vašu dnevnu satnicu i onda vas, u zavisnosti od trenutne gužve u saobraćaju, probuditi tako da stignete na prvi sastanak. Mada nisam ljubitelj budilnika, takvu bih spravicu rado imao, iako će ona, čak i ako se pojavi na tržištu, ovde biti neupotrebljiva; za beogradske saobraćajne "stručnjake" čak i sinhronizacija semafora na glavnim ulicama već decenijama predstavlja nerešiv problem. Dok čekamo na njih, bežične mreže i periferijske uređaje vredi primeniti u firmi i kod kuće, o čemu pišemo u ovom broju, planirajući opsežnije testove za sledeće mesece. Vidimo se 5. aprila!
|
