David vs. Golijat - sedma runda

Opera browser nastao je zahvaljujući entuzijazmu programera iz Osla. Akcenat je stavljen na brzinu rada, kompaktnost programa i što manje hardverske zahteve. Autori su se najpre bavili Windows-om, a uskoro će se pojavljivati i verzije za Mac, Linux, OS/2, Solaris, FreeBSD, QNX i Symbian. Tokom avgusta 2002. firma Opera najavila je potpunu reviziju programa tj. njegovo pisanje „od nule“.

Program se distribuira kao tzv. sponzorisani shareware: ako ne želite da platite 39 dolara, moraćete da gledate reklame u gornjem desnom uglu, pored glavnog toolbar-a.

Pogled na ekran

Opera se i dalje isporučuje u dve verzije: sa i bez Jave. Instalacioni fajl nove verzije bez Java podrške je dug 3.4 MB. Naravno, Java je itekako potrebna, ali ne morate svaki put da je iznova preuzimate sa Interneta – program je u paketu sa Javom skoro četiri puta duži, što znači da ćete veći fajl preuzeti jednom, a onaj bez Jave kad izađe nova verzija. Opera i dalje podržava sve plug-in-ove za Netscape.

Opera razvija punu snagu i na starijim računarima, ali je u 800×600 režimu korisnički interfejs pretrpan i zauzima preveliki deo radnog ekrana. Postoje dva osnovna izgleda korisničkog interfejsa – za jedan od njih opredeljujete se kroz View meni, menjajući Skin i veličinu slika. Ako želite pravi ugođaj, na sajtu Opera. com možete da izaberete Skin koji će najbolje zadovoljiti vaše estetske kriterijume – korisnici ostavljaju svoja grafička rešenja, pa postoji ponešto za svačiji ukus.

Šta je novo?

Za početak, pomenimo da Opera podržava nove Web tehnologije: HTML 4.01, DOM level 2 i CSS2, zatim ECMAScript i WML 1.3 i 2.0. Od korisnih noviteta među alatima pomenimo Fast-forward taster koji se pojavljuje u logičnim situacijama umesto uobičajenog Forward-a, za lakše kretanje na naredne stranice. Ova opcija najčešće prepoznaje i aktivira poslednji link na stranici koji vodi ka nastavku sadržaja. Naravno, „veštačka inteligencija“ ume da odvede i na pogrešnu stranicu, ali je na Google-u nezamenljiva.

Jedna od popularnih opcija je fleksibilno zumiranje dokumenata. Na Address baru postoji lupa sa oznakom procenta uvećanja koja obezbeđuje bolje korišćenje prostora za prikaz korisnog teksta slovima željene veličine – promena uvećanja je uglavnom potrebna na sajtovima koje su autori loše pripremili, dakle razmerno retko, ali tu je i opcija „uzgrednog“ izbacivanja „nepotrebnih“ navigacionih menija i reklama iz vidokruga.

Opera se ponosi i fleksibilnošću tasterskih kombinacija: komande su dobro „pokrivene“, a postoji i mogućnost promene i definisanja vlastitih varijanti ili učitavanje kombinacija koju su osmislili drugi korisnici. Posebni pokreti mišem uz pritisnut desni taster su očito zaživeli, pa ih nalazimo u novoj verziji, uz manja unapređenja. Opera se orijentiše i na razne male računare i mobilne telefone. Otuda i zgodna opcija za prikaz stranice na malom ekranu – korisno za dizajnere koji žele da se posvete palmtop računarima.

Ukroćeni PopUp i Cache

(kliknite za veću sliku)

Prozori koji iskaču na sve strane predstavljaju jednu od najvećih napasti koja vreba na Internetu. Opera vam pruža mogućnost da ih uklonite, što nije uvek pogodno – postoje i „prijateljski“ prozorčići. Druga opcija je prikazivanje baš svih PopUp prozora a treća, bolja mogućnost je da se prozori otvaraju u pozadini, tako da ih možete ignorisati, ali ako očekujete neki bitan, on će ipak biti tek jedan klik daleko. Četvrta mogućnost je da se ovi prozori otvaraju samo uz vaše odobrenje.

Rad sa kešom je poboljšan, pa možete biti sigurni da će slike koje su jedanput učitane biti dostupne dovoljno dugo – iskusniji korisnici će, barem dok monopolski Telekom ne ponudi neku formu broadband-a, itekako ceniti svaki procenat uštede u vremenu prikazivanja u odnosu na Internet Explorer. Naravno, Opera nije potpuna zamena za IE – bez obzira na to što serveru može da se predstavi kao IE 6, u određenom broju slučajeva neće moći da prikaže sadržaj i moraćete da pokrenete pravi IE.

Novitet je i čarobni štapić (Wand) za popunjavanje formulara. Wand iz glavnog toolbar-a omogućava automatsko popunjavanje formulara koje ste već ranije ručno popunjavali i njegovo slanje jednim klikom ili pritiskom na Ctrl+Enter. Kada popunjavate formular, dobijate pitanje da li ga treba zapamtiti za buduću upotrebu. Ako odgovorite potvrdno, sledeći put kada dođete na ovu stranicu Opera prikazuje polja formula zaokružene zlatnom bojom, što je znak da treba kliknuti na čarobni štapić. Ovaj sistem jednog klika je brži i bolji od „IE načina“ koji zahteva četiri akcije: početak popunjavanja, izbor stavke iz padajuće liste, Enter za potvrdu i Enter za slanje. Naravno, ovakav način rada zahteva opreznost ako radite sa računara kojem pristupa više ljudi u čije namere niste sigurni.

Moćni e-mail klijent

(kliknite za veću sliku)

Najznačajnija izmena je ipak urađena po pitanju e-mail klijenta. M2 je brz i dobro integrisan u Opera stil rada a ako želite da ga isprobate, uvešćete baze poruka ili podešavanja za e-mail naloge iz programa Outlook Express odnosno Eudora. M2 podržava Pop3 i IMAP pristup čitanju poruka sa servera i SMTP slanje, a uz automatizovani pristup Web nalozima Opera nudi kontrolu korespondencije iz jednog jedinog programa.

M2 je proces u Pagebar-u, a ne eksterni program kao kod drugih browser-a. U startu M2 pokušava da svakih 5 minuta proveri da li postoje nove poruke, što treba isključiti ako imate modemski a ne stalni pristup Internetu (Mail / Manage Accounts). Nadamo se da će podrška za IMAP biti dorađena, mada to ne predstavlja prioritet jer opcija nije ni potrebna većini korisnika.

Pristigla pošta može da se sortira u „pregrade“ korišćenjem uobičajenih ključeva i filtera. Čak i ako se odlučite da ne koristite ugrađeni M2, ostaje vam mogućnost da pređete na integrisan rad sa podrazumevanim e-mail klijentom ili da odredite neki treći program koji će se automatski startovati na uobičajeni poziv iz browser-a.

Bezbednost i kompatibilnost

Opera 7 je u sebi krila vrlo ozbiljne sigurnosne propuste koji su u određenim uslovima tolerisali da JavaScript pristupi sadržaju hard diska računara, pročita istoriju posećenih Web lokacija ili čak mail-ove. Tim iz Norveške je zato imao dosta posla, ali se smatra da su „rupe“ otklonjene. Opera je otpornija na napade i samom činjenicom da je manje od 1% surfera koristi, dakle besmisleno je da je neko sistematično napada kada IE ima sto puta više korisnika.

Rad sa JavaScript-ovima je u verziji 7 značajno unapređen. Konačno je ispravljen i problem nemogućnosti interpretiranja nekih skriptova – napokon ćete moći da u potpunosti pregledate sadržaj našeg sajta www.pcpress.co.yu , bez potrebe da startujete Internet Explorer.

Kada se uporedo testiraju masovnim učitavanjem HTML, JavaScript i Java stranica sa servera u lokalnoj mreži, najbrži je IE 6, zatim Opera 7.01 i na kraju Netscape 7.01. Međutim, ovi testovi nemaju mnogo veze sa realnim radom i (pogotovo) modemskim konekcijama gde spori telefonski link neutrališe razlike koje se zasnivaju samo na renderovanju. Do izražaja dolazi lakoća paralelnog rada sa više stranica i lakoća individualnog uključivanja i isključivanja prikaza većih slika koje u domaćim uslovima često zagušuju protok korisnih informacija. Opera dozvoljava brže snalaženje sa više paralelnih stranica, pri čemu je link ravnomerno i u potpunosti opterećen, čime se u kontinuitetu postiže veća propusna moć. Kada se ovi realni uslovi uzmu u obzir, subjektivni poredak se drastično menja u korist Opere.

Mnoge strane i skriptove koje je do sada samo IE uspevao da prikaže i aktivira sada može i Opera, uz ogradu da danas ogromna većina Web autora ipak testira svoje stranice samo za Explorer. Autori Opere nisu bili samoljubivi, pa su obezbedili komandu posle koje se browser predstavlja kao Mozilla 3, 4.78 ili 5 ili kao IE 6. Opcija nije skrivena u nekom ini fajlu ili Registry bazi, već je najuočljivija stavka menija Preferences / Network. Ovaj potez je u neku ruku iznuđen iz nesmotrenosti brojnih Web dizajnera koji pre početka prikazivanja sadržaja proveravaju koji browser koristite, pa ako to nije novija verzija IE, odbijaju da prikažu sadržaj, bez obzira na to što su većina tih stranica trivijalne HTML kreacije. Ovaj problem ima i dublje posledice: većina korisnika konkurentskog programa će napustiti taj browser nakon što konstatuje da ga mnogi sajtovi gnjave da pređe ne IE. U retkim prilikama kada je to zaista neophodno, IE ostaje kao rezervna opcija. Iz ovog pristupa naravno proističu i nepovoljni podaci o zastupljenosti, jer je jedna mini-anketa potvrdila pretpostavku da statistički podsistemi mnogih Web servera tretiraju program Opera kao IE.

Opera 6, 7 ili ipak IE?

(kliknite za veću sliku)

Verzija 7 predstavlja stabilniji i zreliji proizvod od svojih prethodnika – neki stariji računari će možda raditi brže sa starom verzijom, ali bi svi koji imaju barem klasičan Pentium sa 64 MB trebalo da daju šansu paketu Opera 7. Upgrade je gotovo obavezan za korisnike koji su se u međuvremenu navikli na rad sa ugrađenim e-mail klijentom jer je novi M2 bolji i fleksibilniji. Opera ima svoju vernu publiku, pa je sa Download.com sajta u prvih nedelju dana skinuto 3 miliona kopija, a sa ZDNet-a još 700.000. Ako želite da pružite šansu ovom programu, posetite sajt opera.com. Matični sajt daje i odgovore na većinu pitanja koja vas muče u radu sa programom – zajednica korisnika je aktivna u konferencijama, a ako želite pravu podršku e-mail-om, registrujte program po ceni od 39 dolara.

Da li Opera ima šanse da potisne Internet Explorer? Naravno da nema – distribucija uz operativni sistem ostaje dobitna varijanta. Internet Explorer vam je pred očima čim instalirate Windows i savršeno obavlja posao. Opera nema realne šanse ni da preuzme primetan deo populacije surfera, jednostavno zbog inercije većine korisnika koji će (s pravom) reći da ne treba opravljati ono što radi.

Ipak, Opera ima šanse da osvoji srca onih koji žele visoku funkcionalnost koja proističe iz konfigurabilnosti skoro svega što se nalazi u programu. Tokom rada, navići ćete se na jednostavnost automatskog paralelnog pregleda svih stranica koje redovno posećujete pomoću samo jednog klika na neki Bookmarks folder.

Filozofija rada je divno zaokružena time što Opera, koristeći keš, može da zapamti sve prozore i sve njihove stranice za kasniju upotrebu. Čak se pamte i trenutne pozicije na stranicama, tako da nakon sledećeg startovanja Opere možete da nastavite čitanje dužih tekstova baš tamo gde ste prošli put stali. Naravno, ako planirate dužu pauzu i u međuvremenu da razgledate neke nove sadržaje na Net-u, snimićete željene strane na disk.

Ako ste ranije isprobali program Opera i napustili ga zato što nije korektno prikazivao sve sajtove, vreme je da mu pružite još jednu šansu – „problematičnih“ sajtova je sada malo, a dobitak će biti u logičnijem, bržem i funkcionalnijem radu. Opera neće imati ništa protiv ni da u prelaznom periodu navikavanja po želji pokrećete dve različite verzije iz zasebnih foldera...

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.