|
Direktni foto-štampači su po svojoj osnovnoj funkciji sasvim slični inkjet-ovima opšte namene, ali im je dodat čitač memorijskih kartica i softver za komunikaciju sa korisnikom. Neki od novijih modela mogu da štampaju i tako što se na njih USB kablom poveže sam fotoaparat, ali to uglavnom uspeva samo ako su imena na kućištu štampača i aparata jednaka; u većini slučajeva fotografije se prenose na smart kartici. Naravno, podrazumeva se da su fotografije snimljene u JPEG ili TIFF formatu - RAW format još nije podržan.
Mnoštvo standarda
U poslednje vreme pojavili su se brojni tipovi memorijskih kartica - uz CompactFlash i SmartMedia, popularni su i Sony-jev Memory Stick, SecureDigital (trenutno najrasprostranjeniji standard) kao i najnoviji xD, kog za sada koriste samo Olympus i Fuji. Zbog toga dobar direktni foto inkjet mora da ima slotove za kartice svih ovih vrsta ili da eventualno omogući da se one stave u štampač pomoću adaptera. Zato je broj podržanih standarda glavna karakteristika direktnog foto inkjet-a. Podrazumeva se da ćete kupiti model koji je "uparen" sa fotoaparatom koji posedujete, ali svakako želite da i sledeća kamera koju nabavite bude podržana. Iako u IT industriji važi pravilo "nikad ne reci nikad", smatramo da će se sadašnje stanje sa memorijskim karticama zadržati barem pet-šest godina, uz sasvim malu verovatnoću da će se pojaviti neki novi standard.
 |
Izvesno je da SmartMedia kartice polako odlaze u istoriju, te da je SecureDigital u značajnom usponu. CompactFlash se još uvek drži prvenstveno zahvaljujući Microdrive CF II diskovima koji jedini nude visok kapacitet po pristupačnim cenama, kao i velikoj bazi starijih modela aparata koji ih koriste, a xD polako zauzima pozicije. Sony-jev MemoryStick je široko rasprostranjen zahvaljujući ogromnom broju digitalnih fotoaparata koje je ovaj proizvođač prodao širom sveta.
Tržišna istraživanja pokazuju zanimljiv trend - prvi direktni inkjet štampači su korišćeni na klasični način, a port za karticu je smatran pre svega za kuriozitet. Sada je procenat onih koji, iako poseduju i koriste kompjuter, prešao na direktnu foto štampu dostigao 57% u Americi i 44% u Zapadnoj Evropi. Jednostavno, ljudi zaključe da se posao ovako obavlja brže, a mogućnosti obrade fotogradija u Photoshop-u ili nekom sličnom programu se retko koriste, barem kod amatera. Zato su proizvođači posvetili mnogo pažnje direktnim štampačima, pa je ponuda sve bolja; sazreo je trenutak da ih u testovima odvoje od "običnih" foto inkjet-ova.
 |
Na direktne foto inkjet-ove se sve češće stavljaju mali TFT ekrani koji olakšavaju pregled fotografija prilikom štampe, ali i samo rukovanje uređajem. Ovi displeji mogu biti standardno ugrađeni, ili se kupuju kao dodatak, a njihova dijagonala se kreće od 1.5 do 3 inča. Čak i ekran od 1.5" je dovoljan da pogledate fotografiju koju štampate te da eventualno izaberete neku njenu transformaciju ili odredite broj primeraka. Modeli koji nemaju TFT displej koriste druge metode da biste odabrali fotografije koje štampate. Najrasprostranjeniji je onaj koji uključuje štampu indeks-strane na kojoj se, pored odštampane fotografije malih dimenzija, nalazi i njen redni broj te naziv fajla. Na taj način možete lako izabrati fotografiju koju želite da odštampate, a indeks-strana može da bude i zgodna za podsećanje i kasniju potragu za fotografijama.
Još jedna osobina direktnih foto-štampača je mogućnost da se ugrađeni čitači memorijskih kartica, kada štampač povežete sa kompjuterom, pod Windows operativnim sistemima vidi kao eksterni disk. Dakle, nije više neophodno povezivati fotoaparat sa kompjuterom svaki put kada hoćete da fotografije prenesete na disk, već samo treba izvaditi karticu i ubaciti je u štampač - mnogi od modela štampača imaju i specijalan softver koji vam asistira u prebacivanju fotografija na PC. Sve ovo funkcioniše kada se štampač sa kompjuterom poveže pomoću USB kabla, a većina testiranih modela ni nema drugi interfejs. Takođe, zbog velike količine podataka koje je potrebno preneti iz kompjutera u štampač, USB 2.0 je ključan za brzu štampu.
Kako smo testirali
Na našem testu našlo se sedam modela koji dolaze od tri proizvođača. Dva od njih koriste četvorobojnu, a ostali šestobojnu tehniku štampe. U stvari, jedino se Canon "usuđuje" da četvorobojne inkjet-ove stavi u kategoriju foto-štampača, ali je i kvalitet štampe tih modela dovoljno visok da dostiže kvalitet koji, na ovom stupnju razvoja tehnologije, smatramo fotorealističnim.
Prilikom testiranja direktnih foto inkjet štampača treba uzeti u obzir razne parametre, osim brzine i kvaliteta štampe. Na prvom mestu to je cena štampe, koja je kod nas i dalje izuzetno važan faktor pri izboru foto-štampača. Osim brzine, kvaliteta, cene štampe i parametara važnih za direktnu štampu, na ukupnu ocenu uticale su i karakteristike softvera koji se isporučuje uz štampač. Cenili smo lakoću podešavanja drajvera, njegov kvalitet i razumljivost podešavanja, lakoća instalacije i upotrebljivost dodatnog softvera.
Sve ocene su svedene na raspon od 5 do 10, s tim što je najslabiji uvek imao ocenu 5 a najbolji uvek 10. Tako je obezbeđeno da se i tamo gde su apsolutne razlike između uređaja male, kao što je recimo kvalitet štampe, obezbedi jasna razlika između štampača. Prilikom merenja brzine korišćen je isti pristup - izmerene brzine su preslikane na opseg od 5 do 10, s tim što su kod ovih ocena uzimane u obzir i decimalne vrednosti.
Iako mnogi od ovih štampača mogu sasvim solidno da se koriste i za štampu na običnom papiru, ovaj njihov aspekt nismo pominjali, jer je on malo bitan s obzirom na osnovnu namenu ovih štampača. Zato testirali isključivo kvaliteta i brzinu štampe fotografija. Za prvi test korišćen je drugi najbolji foto-papir koji proizvođač nudi, i izabran je prvi kvalitet ispod najboljeg. Radilo se, dakle, o kvalitetu za svakodnevnu štampu, a ne onom koji se koristi za "posebne" fotografije. Drugi test je bio u najboljem kvalitetu i na nakvalitetnijem papiru, a i on je štampan sa kompjutera i to takođe na A4 formatu. Treći i četvrti test su bili na papiru formata 10*15 cm; radilo se o najkvalitetnijem papiru, s tim što je u prvom slučaju štampano sa kompjutera u najboljem kvalitetu, a u drugom direktno na štampaču. Kod štampe svake od fotografija mereno je vreme, pa su na onovu njega izračunate brzine koje vidite u tabeli.
 |
Na ocenu kvaliteta štampe uticala je finoća reprodukcije detalja, kvalitet reprodukcije boja i trajnost otiska, tj. opornost na gubitak boja u situacijama kada je fotografija uramljena ispod stakla i kada je izložena slobodno. Ove četiri ocene imale su uticaj na ukupnu ocenu od 25, 35, 25 i 15 procenata respektivno.
Svi rezultati merenja i ocene takođe su upisani u konačnu tabelu a onda pomnoženi težinskim faktorima. Konačna ocena je kriterijum za rangiranje štampača.
Za detaljni test štampača, tabelu karakteristika i ocene pogledajte februarski broj časopisa "PC".
|
