Dejan Ristanović

U doba starih PC-jeva na hard disk je stajalo 20 MB podataka a na disketu 360 KB. Pošto je malo ko imao strpljenja da snima 50 disketa, živeli smo bez backup-a, u nadi da ćemo dočekati veće diskete. Danas "veća disketa" (DVD) prima 5 GB, a disk 250 GB. Opet malo ko ima strpljenja da snima 50 diskova, pa živimo bez backup-a i sanjamo... blue-ray?

Čak i površan pogled pokazaće da je stanje backup-a u našim malim i srednjim firmama katastrofalno - backup ne postoji ili je jednom napravljena kopija podataka u koju se svi uzdaju, ne razmišljajući o informacijama unetim u međuvremenu. Dokumenti su razbacani po radnim stanicama, nikad se ne zna koja je verzija ažurna, zamenom računara obično se gubi većina podataka na njemu... da ne pričam dalje. Kada nastupi havarija, svi se hvataju za glavu, gube dane na ponovni unos podataka, improvizuju i, kada se sve nekako završi, ponovo zaboravljaju na backup.

Problem backup-a ima dve strane: tehničku i organizacionu. Sa tehničke strane gledano, kapaciteti diskova napreduju mnogo brže od kapaciteta optičkih medijuma i tu pomoći nema - malo ko može da kupi robota koji umeće strimere. Ostaje da rezervna kopija bude na drugom hard disku - podatke sa servera backup-ujete na neke od radnih stanica, a na kućni računar ugradite fioku sa dodatnim diskom. Pošto je kapacitet tog diska manji od kapaciteta osnovnog, ograničićete se na kopiranje podataka; programe uvek možete ponovo instalirati. Pri tom nije od pomoći činjenica da Microsoft važne fajlove sa vašim podacima kao što je outlook.pst "krije" duboko u stablu sistemskih foldera. Ipak, uz malo veštine, nije neophodno da kupujete skup i složen softver za backup - poslužiće i batch fajl sa nizom komandi xcopy.

Organizaciona prepreka je mnogo veća: kako objasniti ljudima značaj backup-a i naterati ih da ga redovno prave? Tehnologija može da ponudi razne forme automatike (recimo, oslanjajući se na propusnu moć ADSL priključaka), ali sve se to slomi o ljudsku "inventivnost". Recimo, čuo sam tužnu priču o klijentu koji je greškom obrisao sve fakture iz baze. Program je dovoljno pametan da u takvim slučajevima najpre napravi kopiju podataka, ali šta to vredi kada je uspaničeni korisnik ponovio istu operaciju nekoliko puta, valjda nadajući se da će se podaci volšebno vratiti, i time "ispraznio" sve kopije. No, iz ove se kože ne može - moramo se truditi da unapredimo bezbednost IT okruženja, jer je značaj podataka na diskovima sve veći kako računari ulaze dublje u poslovanje. Eto dobre teme za "PC". Vidimo se 1. novembra!

Izašao je sto četvrti, oktobarski broj časopisa "PC" sa pratećim CD-om. Evo pregleda najznačajnijih tema:

Hardver

- Vodič kroz novu generaciju procesora i matičnih ploča

- Veliki test jeftinih kolor lasera

- AMD Sempron procesor

- Skeneri za digitalizaciju fotografija

- Power Mac G5

- Dual layer DVD pisači i bitsetting dodatak

- HP DeskJet 6540 - nova generacija štampača

- Nokia 6600 i 7610 - mobilni i PDA zajedno

- Monitoring industrijskih postrojenja preko Web-a

- Logitech MX1000 - prvi laserski miš

- Refil kitovi za štampače

Softver

- Office InfoPath 2003

- FontLab 4.6 i OpenType fontovi

- Virtuelni diskovi i njihovi editori

- Image Web server

- Pregled i analiza grafičkih formata

- Prečica do Oracle tabela

- Cisco sertifikati

- Multimedija: testovi za polaganje vozačkog ispita

Komunikacije

- ADSL stiže preko provajdera

- Peer-to-peer aplikacije: BitTorrent

- Web dizajn: float - plutajući elementi

Specijalni dodaci

- Office 2003 - instalacija, dokumenti, struktura

- PC-CD #104

"PC #104" se od petka, 1. oktobra prodaje u prostorijama Redakcije, Dositejeva 51, po povlašćenoj ceni od 215 dinara (primerak bez CD-a košta 175 dinara). Sledećih dana pojaviće se i na ostalim prodajnim mestima, po ceni od 240 dinara (sa CD-om).