|
Pad cena prija kupcima, ali neke od njih i zabrine - da li je ugrožen kvalitet i kako će se to odraziti na cenu eksploatacije uređaja? Uz činjenicu da kolor laseri imaju još puno prostora za tehnološka unapređenja, zaključili smo da je pravi trenutak za prvi uporedni test ovih proizvoda.
Nije lako napraviti kvalitetan kolor laser, pa na našem tržištu u ponudi postoji samo nekoliko modela. Za test smo prikupili pet uređaja, po jedan od svakog velikog proizvođača: Epson, Hewlett-Packard, Lexmark, Minolta i Samsung. Osnovna karakteristika ovih modela, kao i kriterijum po kojem smo ih uzimali na test, bila je cena koja ne prelazi 500 evra; to je psihološka granica posle koje su kolor laseri postali interesantni najširem krugu korisnika.
O tome da će tržište kolor lasera videti još značajna unapređenja svedoči i činjenica da su konstrukcijski ovih pet štampača različita, ako izuzmemo modele firmi Epson i Minolta koji su zasnovani na istoj mehanici. Svi ipak korist istu, četvoroprolaznu tehniku štampe - svaki sloj tonera četiri osnovne boje (cijan, magente, žute i crne) nanosi se odvojeno na specijalnu traku, a zatim se tako formiran lik prenosi na papir, posle čega se slika "zapeče" u fjuzeru.
 |
Razlike se ogledaju u načinu na koji se toner prenosi iz kaseta do papira, kretanju listova i konstrukciji sistema za prenos slike na papir. Tri od pet testiranih štampača (HP, Epson i Minolta) koriste karusel konstrukciju, kod koje se kasete sa tonerom nalaze na vrtešci sa horizontalnom osovinom, koja se okreće dovodeći jednu po jednu kasetu do foto-valjka. Kod Lexmark-ovog i Samsung-ovog modela kasete sa tonerom su pljosnate i stoje horizontalno, a prenos tonera sa njih na fotoosetljivi element obavlja se njihovim horizontalnim pomeranjem, jednog po jednog.
Mnogo veće razlike između ovih štampača vide se u načinu na koji procesiraju podatke, kako procesiraju sliku i kakve su njene karakteristike kada izađe iz štampača - sjaj, glatkoća, te brzina kojom štampe. Ova poslednja osobina je poligon najveće bitke ali i najvećih različitosti, jer se stvarni rezultati značajno razlikuju od onih koje deklarišu proizvođači. Zato je merenje realne brzine štampe bio jedan od najvažnijih na ovom testu. Na brzinu štampe značajno je uticalo i to da li je štampač host-based ili podržava PCL (i eventualno PostScript) jezik. Kako se kod host based štampača celokupna rasterizacija obavlja u kompjuteru, a potom ti podaci prenose u štampač, oni rade sporije kod jednostavnijih dokumenata (tekst, jednostavna grafika i sl.) a mogu da budu brži kod štampe komplikovanih PostScript fajlova.
Kako smo testirali
Osnovne postavke ovog testa dobijene su na osnovu istraživanja načina na koji se koriste kolor štampači. Retko koja firma (učešće pojedinaca među vlasnicima kolor lasera je zanemarljivo) kupuje ove štampače da bi na njima štampala samo dokumenta u boji - oni se često koriste i kao standardni štampači na kojima se štampaju crno-beli dokumenti (uglavnom tekstualnog sadržaja). Međutim, učešće crno-belih strana u ukupnom obimu štampe mnogo je manje nego što je to na Zapadu - otprilike polovina dokumenata koje ispitani vlasnici jeftinih kolor lasera kod nas odštampaju sadrže i boju. Od tih 50% dokumenata odštampanih u boji, otprilike polovinu čine tekstualni dokumenti sa kolor zaglavljem a drugu polovinu razne prezentacije, brošure i fotografije.
Test se sastojao od četiri dokumenta: običnog tekstua dužine 6 strana, poslovnog pisma na memorandumu dužine 3 strane, prezentacije iz PowerPoint-a koja je imala 8 strana i brošure sa četiri odštampana A4 lista. Za svaki od ovih dokumenata odvojeno smo merili vreme štampe prve strane i ostalih. Takođe, sve dokumente smo štampali dva puta - jednom posle 30 minuta mirovanja a drugi put odmah posle toga, kako bismo dobili vremena štampe prve strane i kada je štampač "hladan" i kada je zagrejan. Kako su iskustva iz prakse pokazala da se oko polovine dokumenata štampa sa dužim pauzama a druga polovina u serijama, za prosečno vreme štampe prve strane u svakom od testova koristili smo srednju vrednost ove dve izmerene vrednosti. Brzine štampe za svaki od četiri testa su računate na osnovu prosečne dužine dokumenta od 5 strana - sabirano je prosečno vreme štampe prve strane sa brzinom za preostale četiri i na osnovu zbira napravljena kalkulacija.
 |
Kod merenja kvaliteta štampe posmatrali smo sledeće parametre - oštrinu slova, najmanju veličinu fonta pri kojoj su sva slova čitljiva, kvalitet štampe teksta na obojenoj površini, ravnomernost pokrivanja papira bojom i kvalitet štampe fotografija. Sve ocene davane su u rasponu od 5 do 10, množene sa težinskim faktorima i sabirane kako bi se dobio indeks kvaliteta.
Od ostalih osobina, uzimali smo u obzir cenu štampe po strani (u kalkulaciji su korišćeni svi potrošni delovi a ne samo toner) za prvih 10 hiljada odštampanih strana (od koje je odbijen toner koji se dobije uz štampač), te lakoću rukovanja. Kod cene štampe, štampač sa najnižom cenom je dobio ocenu 10, onaj sa najvišom 5; ostali su raspoređeni linearno u tom opsegu.
Na kraju, svi indeksi su množeni sa svojim težinskim faktorima i sabirani. Ovaj zbir je i konačna ocena svakog od štampača i jedini je faktor za njihovo rangiranje. Takođe, osim ukupno najboljeg, model sa najboljim odnosom kvalitet/cena odredili smo jednostavnim deljenjem ocene štampača sa njegovom cenom, a pobednik je bio onaj sa najvećim količnikom.
Za detaljan opis štampača, tabelu karakteristika, ocene i preporuke pogledajte oktobarski broj časopisa "
|
