 |
| Dejan Ristanović |
Reč Pentium obeležila je eru razvoja PC industrije u kojoj je sve bilo jednostavno - računar je imao jedan procesor, a taj procesor jedno jezgro. Tehnološke granice su dostignute i sada se otvaraju novi, zavojiti putevi kojima priliče nova imena, recimo Core Solo i Core Duo. Zbogom Pentium-e, dobro si nam služio!
Sećam se 17. maja 1993. i promocije Pentium-a, koji je bio jedna od najbolje čuvanih tajni računarske industrije - čak je i njegovo ime predstavljalo iznenađenje, pošto se očekivao 80586. PC računari su postajali ozbiljna industrija, pa su angažovani marketinški stručnjaci koji su inženjerima zabranili da razmišljaju o imenima i sami smislili nešto što zvuči bolje od običnog broja, ali verovatno ni najveći optimisti nisu pretpostavljali da će ime poživeti 13 godina. Pentium, naravno, nije doživeo toliku popularnost zbog dobro izabranog naziva: 3 miliona tranzistora, 0.8 um proces proizvodnje, dve paralelne linije izvršavanja instrukcija i predikcija grananja rezultirali su izuzetnim performansama, pa je PC u čijem se centru nalazi Pentium postao san svakog korisnika računara. Kod nas možda i više nego u svetu, jer smo 1993. doživljavali inflaciju sa kojom ni Pentium ne bi izašao na kraj... da smo imali para za njega.
Krajem 1993. za nas su došla nešto bolja, a za Pentium mnogo gora vremena, pošto je otkriven zlosrećni bag u njegovoj instrukciji FDIV, koji je potkopao godinama građeno uverenje javnosti da "kompjuter ne greši". Bag je naterao Intel da pošalje na tržište nedovršeni Pentium Pro i tako obezbedi udarnu temu za prvi broj našeg časopisa. Kasnije su, promocijom Pentium-a II, stvari ušle u redovan kolosek - Intel je dominirao tržištem procesora, ulažući silne pare u razvoj Itanium-a, 64-bitnog Pentium-ovog naslednika. Nažalost, Itanium nije uspeo, a Pentium nije dovoljno brzo napredovao, pa su ga AMD-ovi procesori sustigli i prestigli, a ime Athlon postalo je gotovo jednako poznato kao i Pentium. AMD je prvi prešao granicu od 1 GHz, ali su čak i njegovi čipovi često označavani kao "ekvivalent tog-i-tog Pentium-a".
Shvativši da proizvodnja čipova koji rade na više od 3 GHz prevazilazi mogućnosti današnje tehnologije, Intel se okrenuo paralelnom radu, pa ćete u ovom broju "PC"-ja čitati o raznim varijantama procesora sa dva jezgra, čipovima-blizancima u istom kućištu i drugim idejama koje će, ako se programeri malo potrude, rezultirati "astronomskim" brzinama. Nova koncepcija je zahtevala nova imena i promenu percepcije javnosti, koja više ne treba da veruje da se procesori "mere" po frekvenciji na kojoj rade, nego po broju paralelnih struktura koje poseduju - možda ćete već na sledeće letovanje poneti notebook sa dva čudno upakovana procesora. Vidimo se 1. juna!
|
