 |
| Dejan Ristanović |
Kako uspeti na širokom tržištu? Jedna škola kaže da treba ponuditi široku lepezu proizvoda, tako da svako nađe ono što mu je potrebno, po ceni koju je spreman da plati. Drugi opet kažu da treba ponuditi samo nekoliko dobro osmišljenih proizvoda koji će odgovarati svima - naučite ljude šta je njima potrebno. Kada se radi o našem tržištu, stvari se komplikuju a kupci su često nezadovoljni ishodom.
Poslujemo na malom tržištu, sa kupcima niske platežne moći a opet kao da to ionako teško poslovanje sebi dodatno otežavamo. Pripremajući ovomesečni test notebook računara još jednom smo "popisali" probleme o kojima često razmišljamo: rafovi su naoko puni, ali se većina opreme svodi na konfekcijsku robu prethodnih generacija. Dobro, možda je to i razumljivo jer većina kupaca ne može da izdvoji više novca za neku premijum mašinu, ali čak i oni koji bi želeli da kupe vrhunski ultrabook - a nije malo poslovnih korisnika koji shvataju prednosti novih generacija opreme - ne mogu čak ni da ga naruče i plate unapred. Teško je uvesti računar, traže se raznorazni atesti, tako da se uvoz manje količine bilo čega jednostavno ne isplati. Zašto bi opremu koja ima nemački atest mi trebalo dodatno da atestiramo? Da li su možda naši testovi rigorozniji od nemačkih? Ili je samo bitno da neka (para)državna laboratorija, koja inače ne bi imala nikakvog posla, uzme svoj harač? Ako hoćemo u Evropsku uniju, vreme je da priznamo njene ateste.
Prodavci nam se žale i na procedure uvoza, špedicije i, naročito, izvoza - sve je to sporo i preskupo. Neracionalno je uvesti više robe, a onda ono što se ne proda vratiti stranom partneru. Uz veoma male margine pri prodaji hardvera i stalne padove cena računarskih komponenti na svetskom tržištu, jedini smislen poslovni model je uvoziti malo onoga što će se gotovo sigurno prodati. A to nije recept za razvoj IT sektora koji nam je itekako potreban. Model širokog dijapazona proizvoda očito nije kompatibilan sa našim tržištem, a jedna od retkih firmi koje nude malo, ali pažljivo izabranih uređaja - Apple - iz nekih čudnih razloga uopšte nije oficijelno prisutna kod nas. Eto još jednog dokaza da živimo u zemlji apsurda i da nama nije potrebna "giljotina propisa", koju političari često pominju a nikad ne primenjuju, već "shredder propisa".
Problemi komunikacije sa većim skladištima u inostranstvu, kako to slikovito naziva direktor jedne domaće firme, biće naročito aktuelni krajem godine, pošto nas očekuje sezona velikih kupovina, mada ne iz razloga kojima bismo se radovali. Namera Vlade da, posle svih priča o značaju IT sektora, poveća PDV na računare sa 8 na 20% izazvaće groznicu kakvu smo već videli krajem 2004. kada je porez skočio sa 0 na 18%. Prodavci će najpre biti srećni što im je potreban Business Intelligence sistem da isplaniraju nabavke i optimizuju kretanje robe u skladištima - još dve teme ovog broja "PC"-ja - ali uopšte neće biti srećni što u narednih šest meseci neće prodati skoro ništa. No, šta je tu je - potrudite se da dobro potrošite svoj budžet za IT nabavke tokom naredna dva meseca, a mi ćemo vam pomoći pri donošenju pravih odluka. Vidimo se 1. decembra!
|
