 |
| Dejan Ristanović |
Internet se zatresao pre mesec dana kada je Netflix u istom trenutku emitovao kompletnu drugu sezonu političke triler-serije House of Cards - protok podataka je u trenutku toliko skočio da su komunikacioni kanali bili zagušeni, a ruteri su ispadali iz mreže. Bio je to konačni dokaz da streaming preuzima primat pri distribuciju multimedijalnih sadržaja, ali i da se otvara važno pitanje neutralnosti globalne Mreže
Stvari se često vrte u krugovima - nekada smo gledali televiziju i slušali radio kroz broadcast, osuđeni da primamo materijal koji nam šalju, u trenutku kada nam ga šalju. Gramofonske ploče, video-rikorderi i DVD plejeri naučili su nas da filmove i muziku možemo da imamo i kod sebe, u trajnom vlasništvu (stručnjaci za licenciranje će reći da smo ih "samo" trajno iznajmili, ali u praksi se svodi na isto). Kada je Internet ubrzao, počelo je preuzimanje multimedije sa Mreže i njeno skladištenje na hard-diskove, da ne kažem masovno piratstvo. A sada, kao preokret, stiže streaming koji će preuzeti od televizije ideju da se materijal emituje prema nama onda kada ga gledamo, s tim što svako naručuje ono što ga zanima - broadcast je zamenjen unicast-om, a kućni korisnici se sve manje interesuju za torrent-e.
Prošlogodišnje statistike govore da je prodaja muzičkih diskova u značajnom padu, ali zato raste prihod od prodaje muzike u digitalnom formatu kroz streaming. Na naše tržište novotarije stižu nešto sporije, ali pogledajte Deezer - platite 500 dinara više uz račun za mobilni telefon i možete da slušate bilo koju od preko 25 miliona pesama; zašto biste se trudili da tražite MP3 fajlove po raznim sumnjivim sajtovima kad vam je sve pri ruci, i to potpuno legalno? Za besplatno i neograničeno gledanje filmova za sada imamo SBB Klub zonu, mada je izbor sadržaja tu još uvek skroman. No lista će rasti, a pojaviće se i drugi servisi, jednog dana i Netflix. Ni streaming nije uvek legalan (pogledajte šta se ovih dana dešava sa servisom Popcorn Time), ali on predstavlja pravi način da se iskoreni piratstvo - treba ponuditi ljudima ono što im je potrebno po prihvatljivoj, fiksnoj ceni i svako će rado biti legalan.
Streaming bi bio win-win scenario da se u igri ne pojavljuje i treća strana - Internet provajderi, koje lavina saobraćaja tera da ulažu mnogo novca u širenje mreže i dodatne resurse, a konkurencija im ne dopušta da podižu cene. Kada su provajderi počeli da traže od emitera da doplate za saobraćaj koji generišu, ili da se u slučaju da ne plate taj saobraćaj gura na niži prioritet, otvorilo se pitanje neutralnosti (net neutrality) - smeju li provajderi da preferiraju neke korisnike, a druge usporavaju? Ovo je politička tema oko koje se u Americi trenutno lome koplja, Evropska unija je pokušala da je reguliše kroz pet direktiva, ali je problem otvoren, a njegovo rešavanje će uticati na dalji razvoj Interneta. Ako Mreža ne mora da bude neutralna, cene streaming-a će neminovno rasti. Ako mora, kvalitet će opadati dok provajderi smišljaju razne trikove da bi rasteretili mrežu, možda zamenjujući unicast nekom formom multicast-a, što bi značilo da ipak ne možete da gledate šta hoćete i kad hoćete, a da to dodatno ne platite. Što se nas tiče, za sada samo priželjkujemo dan kada će net neutrality, u svetu a naročito kod nas, biti ključni politički problem...
|
