Dejan Ristanović

Internet u Jugoslaviji proslavio je peti rođendan - 26. februara 1996. "Telefonija" i "Beobanka" su instalirale prvu VSAT stanicu koja je omogućila pristup svetskoj Mreži brzinom od 64 kbps. Interesovanje korisnika je bilo ogromno, pa su stalno traženi sve brži linkovi - za pet godina pojavile su se tačke prisustva raznih provajdera u svim većim gradovima, a ukupan propusni opseg linkova prema svetu iznosi oko 28 megabita u sekundi.

Podatak o rastu od 56 puta zvuči izvanredno, ali ostaju brojni problemi za koje dobar deo krivice snosi Telekom. Svaki provajder bi mogao da napiše knjigu o beskrajnim pregovorima, odbijenim molbama, višemesečnim čekanjima na najobičniju iznajmljenu liniju... Korisnici čekaju na vezu zato što Telekom, maltene od uvođenja ISDN servisa, nema PRI ploča. Od kolega iz Telekoma godinama slušamo priče o nesređenim odnosima sa Alcatel-om, ali potrebne su linije, a ne razlozi. Ništa tanju knjigu o problemima sa poštom mogli bi da napišu i korisnici Interneta, koji se pate sa starim centralama, dvojnicima, PCM-ovima... Sredinom 1998. ponuđeni su bazni ISDN priključci i stvari su krenule napred, ali su i ti resursi brzo potrošeni, pa je prelazak na ISDN, pogotovu za privatno lice, danas ravan dobitku na lutriji.

Globalni Internet neće čekati da mi nabavimo ISDN ploče - u svetu se prelazi na multimediju, traže se brzi linkovi, a za to su korisnicima potrebni xDSL priključci i kablovski modemi, a provajderima optički kablovi. Kad od Telekoma zatražite "optiku", ispostavi se da uvek neka oprema nedostaje, a i kanale je tako teško kopati... Zato provajderi pokušavaju da smeste opremu u prostorije centrala - prostora uglavnom ima, a dobre volje u Telekomu kako-kad. Razmišlja se o beogradskom Telehouse-u, poslovnom prostoru do kog bi se dovela optika i u kome bi provajderi držali opremu, čime bi se ujedno ubrzala razmena domaćeg saobraćaja. Slična ideja je ostvarena u mnogim evropskim metropolama; videćemo šta će biti kod nas.

Svetla strana YU Interneta su svakako sadržaji - iako e-commerce i Web marketing ovde još nisu zaživeli, mnogo je vrednih Web prezentacija. U tom šarolikom društvu je i naš časopis, koji je ovog meseca redizajnirao svoju Web stranu - prešli smo na ASP koji obezbeđuje vezu sa SQL serverom i DHTML kojim je realizovan korisnički interfejs. Web prezentacija se sada lakše održava, pa će biti dinamičnija. Posetite, dakle, www.pcpress.co.yu, a u sledećem broju "PC"-ja čitaćete i o Web tehnologijama koje smo primenili.

Vidimo se 5. aprila!

Centralna tema hardverskog bloka je veliki test IDE diskova - isprobali smo i uporedili 18 najnovijih modela firmi IBM, Maxtor, Samsung, Quantum i Western Digital. Sledi test KT-133A matičnih ploča kao i prve ploče koja radi sa dugo očekivanom DDR memorijom - ima li Athlon šanse da na ovoj stepenici dostigne Pentium 4? Tu je i uporedni test profesionalnih ink-jet štampača, Foundry mrežne opreme, NEC MultySync F monitora, Umax skenera, niza kolor i crno-belih laserskih štampača i, kao posebno iznenađenje, priča o gradnji maketa železnica kojima se upravlja posredstvom personalnog računara.

U softverskom bloku i dalje se bavimo Whistler-om tj. budućim Windows-om XP - stigla je Beta 2 verzija, pa smo iskoristili priliku da proverimo kako ona sarađuje sa standardnim i nestandardnim hardverskim uređajima. Detaljno smo testirali Adobe Premiere 6, Blender i beta verziju Visual Basic.NET-a, kroz koju vidimo budućnost Microsoft-ovih programskih jezika. U DTP segmentu isprobali smo program koji obezbeđuje automatsko prepoznavanje fontova sa skeniranog uzorka i opisali korišćenje rastera u pripremi za kolor štampu. Tu su i Windows 2000 trikovi, uslužni programi, multimedija...

Blok posvećen komunikacijama započinjemo novim tehnologijama: da li ćemo uskoro koristiti telefon od papira i memorisati podatke na selotejp? Sledi priča o sigurnosti Web sajta - šta se dešava kada vašu prezentaciju, hostovanu negde u inostranstvu, preuzmu hakeri? U Internet bloku opisujemo domaća (i "komšijska") komunalna preduzeća koja su izašla na Web kao i načine da vašu prezentaciju uvrstite u katalog svetskih pretraživača, plaćajući ili ne plaćajući izvesnu sumu novca.

Specijalni dodatak nosi naslov "Adobe Illustrator 9 - novi dometi vektorske grafike" i predstavlja uputstvo za korišćenje ovog sve popularnijeg programa za crtanje, koji je ujedinio vektorsku grafiku, PostScript i PDF.

"PC #65" se od ponedeljka, 5. marta prodaje u prostorijama Redakcije, Krušedolska 5-7, po povlašćenoj ceni od 130 dinara. Sledećih dana pojaviće se i na ostalim prodajnim mestima, po ceni od 150 dinara.