|
U doba starih PC-jeva na hard disk je stajalo 20 MB podataka a na disketu 360 KB. Pošto je malo ko imao strpljenja da snima 50 disketa, živeli smo bez backup-a, u nadi da ćemo dočekati veće diskete. Danas "veća disketa" (DVD) prima 5 GB, a disk 250 GB. Opet malo ko ima strpljenja da snima 50 diskova, pa živimo bez backup-a i sanjamo... blue-ray?
Čak i površan pogled pokazaće da je stanje backup-a u našim malim i srednjim firmama katastrofalno - backup ne postoji ili je jednom napravljena kopija podataka u koju se svi uzdaju, ne razmišljajući o informacijama unetim u međuvremenu. Dokumenti su razbacani po radnim stanicama, nikad se ne zna koja je verzija ažurna, zamenom računara obično se gubi većina podataka na njemu... da ne pričam dalje. Kada nastupi havarija, svi se hvataju za glavu, gube dane na ponovni unos podataka, improvizuju i, kada se sve nekako završi, ponovo zaboravljaju na backup.
Problem backup-a ima dve strane: tehničku i organizacionu. Sa tehničke strane gledano, kapaciteti diskova napreduju mnogo brže od kapaciteta optičkih medijuma i tu pomoći nema - malo ko može da kupi robota koji umeće strimere. Ostaje da rezervna kopija bude na drugom hard disku - podatke sa servera backup-ujete na neke od radnih stanica, a na kućni računar ugradite fioku sa dodatnim diskom. Pošto je kapacitet tog diska manji od kapaciteta osnovnog, ograničićete se na kopiranje podataka; programe uvek možete ponovo instalirati. Pri tom nije od pomoći činjenica da Microsoft važne fajlove sa vašim podacima kao što je outlook.pst "krije" duboko u stablu sistemskih foldera. Ipak, uz malo veštine, nije neophodno da kupujete skup i složen softver za backup - poslužiće i batch fajl sa nizom komandi xcopy.
Organizaciona prepreka je mnogo veća: kako objasniti ljudima značaj backup-a i naterati ih da ga redovno prave? Tehnologija može da ponudi razne forme automatike (recimo, oslanjajući se na propusnu moć ADSL priključaka), ali sve se to slomi o ljudsku "inventivnost". Recimo, čuo sam tužnu priču o klijentu koji je greškom obrisao sve fakture iz baze. Program je dovoljno pametan da u takvim slučajevima najpre napravi kopiju podataka, ali šta to vredi kada je uspaničeni korisnik ponovio istu operaciju nekoliko puta, valjda nadajući se da će se podaci volšebno vratiti, i time "ispraznio" sve kopije. No, iz ove se kože ne može - moramo se truditi da unapredimo bezbednost IT okruženja, jer je značaj podataka na diskovima sve veći kako računari ulaze dublje u poslovanje. Eto dobre teme za "PC". Vidimo se 1. novembra!
|
