PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Hardver Hardver
PC #170 : Oktobar 2010 TehnoGuru

 Naslovna  Sadržaj 
Branislav Mihaljev  

Igra iz kutije

Iako postoje gotovo 40 godina, igračke konzole su od vlasnika računara čvrsto odvojene granicom na kojoj stoji pojam - univerzalnost. Da li konzola i PC isključuju jedno drugo ili u saradnji redefinišu pojam multimedijalnog? I koju konzolu izabrati?

Aktuelna, sedma generacija konzola nastala je u novembru 2005, kada je Microsoft promovisao Xbox. Godinu dana kasnije Sony nudi tržištu Playstation 3 a Nintendo, gotovo istrovremeno, Wii. Iako su u prodaji već četiri, odnosno pet godina - što je u IT svetu zaista dug period - većina proizvođača je dokazala da je dobro obavila posao: sve tri konzole se i danas dobro prodaju i obavljaju postavljene zadatke. Wii je distribuiran u oko 74 miliona primeraka, slede je Xbox i Playstation 3 sa po oko 40 miliona. U Srbiji su Xbox i Playstation 3 popularnije, dok se Wii sreće sporadično. Zapravo, zvaničnim kanalima stiže samo jedna od pomenutih konzola, dok se za ostale ljudi snalaze na razne načine.

Maksimalni zahtevi

Da bi konzola mogla da postane centar kućne multimedije, mora da ispuni stroge zahteve. Što se igara tiče, Xbox i Playstation rade tečno i glatko; jedini važan adut mogu predstavljati ekskluzivne igre, kojih kod nas ima više za PS3. Nas ovde zanima (i) drugi aspekt: uposlićemo konzolu za reprodukciju svih mogućih audio i video fajlova. Dakle, prvi uslov koji konzola mora da ispuni jeste veza sa spoljnim svetom. Na ulaznoj strani konzola mora da bude sposobna da preuzme bilo koju audio ili video datoteku, ali i svaki format statičke slike, tj. fotografije i da ih reprodukuje u zavisnosti od svojih mogućnosti.

Obe konzole imaju ugrađen WiFi adapter za pristup bežičnoj mreži protokolima 802.11 "a", "b" ili "g" (PS3 samo "b" i "g"). Za prenos multimedijalnih sadržaja visokog kvaliteta brzina mreže je ograničavajući faktor: onu sa oznakom "b" možete odmah zaboraviti jer sa propusnom brzinom od 11 Mbps ne prilazi ni blizu HD sadržaja. Ostaje izbor "a" ili "g", obe su deklarisane na 54 Mbps što zvuči dovoljno. Ipak, brojni video-zapisi u nižoj HD rezoluciji (720p) znaju da pokažu u pojedinim scenama na brojaču bita po sekundi brojku blizu 200, četiri puta više od propusne brzine bežične mreže. Takve scene zamrznu sliku, reprodukcija postane isprekidana, akcione scene se ne vide i često se potpuno izgubi sinhronizacija i zaustavi reprodukcija. Ukratko - reprodukcija postaje neupotrebljiva. WiFi mreža je dovoljna za pristup Xbox Live i PS Network mrežama, dovoljna je za pregled fotografija, ali ne i za ozbiljan stream. Bolji način umrežavanja je žičnim putem: propusnu moć mreže Xbox-a tako ćete podići do 100 Mbps, dok PS3 podržava i 1 Gbps. Ako nemate Ethernet kabl razvučen između računara i konzole odnosno televizora, pokušajte sa komunikacijom preko naponske (220 V) mreže.

Važno je i umrežavanje konzole - proizvođač na taj način dostavlja korisnicima popravke i dopune sistemskog softvera, većina igara nema smisla kad se igrate sami, a dobar deo multimedijalnog sadržaja će konzola povlačiti iz lokalne mreže sa računara (ili Interneta), gde je uloga računara da stream-uje sadržaj konzoli, tj. da kontinualno šalje konzoli izabrani sadržaj u odgovarajućem formatu. Stream ne zahteva da se datoteke smeštaju u memoriju konzole ili neki drugi medij kao što je DVD, konzola reprodukuje "u letu" ono što dobije na ulaznoj strani.

(kliknite za veću sliku)

Po prvom priključenju u vašu lokalnu mrežu, primetićete da konzola odmah ima pristup određenom sadržaju vašeg računara, ograničenog na sadržaj foldera My Documents. Računar je zapravo prava riznica multimedijalnih sadržaja, a ljudi najčešće ne slede logiku proizvođača operativnog sistema, već svoje dragocene datoteke čuvaju na drugoj particiji ili disku. Ideja je dobra: u slučaju kvara operativnog sistema, primarnog diska ili kod reinstalacije operativnog sistema, sačuvaćete fajlove. Problem je u tome što konzola inicijalno nema pristup drugim folderima i diskovima, a samim tim nema pristup tim datotekama - treba štošta podesiti.

Ne zaboravimo i one koji nemaju računare: Xbox je opremljen sa pet USB priključaka i u stanju je da prepozna veliki broj uređaja, dok od optičkih medija čita od CD-a do dvostranih DVD-a. PS3 je opremljen sa dva USB priključka i Blu-ray optičkim uređajem koji čita sve postojeće optičke diskove. Praktično gledano, Xbox je DVD plejer, PS3 je standalone Blu-ray plejer - dovoljno je da film na DVD-u ili BR-u ubacite u drajv i reprodukcija počinje. Internet priključak je opet neophodan - postoje brojni servisi na Internetu koji stream-uju audio i video sadržaje, npr. možete pogledati snimke sa YouTube-a, fotografije sa Facebook-a ili Picassa Web albuma ili slušati i gledati brojne radio i TV stanice. Istovremeno, Internet veza je neophodna za kontakt s prijateljima, bilo da se oni nalaze ispred računara ili konzole. Uz dodatnu kameru i mikrofon možete proćaskati uživo umesto da kucate poruke slovo po slovo.

Veće je bolje!

U poređenju s dobrim HD televizorima velikih dijagonala monitor računara deluje smešno: manji je, odnos stranica 16:10 je "deformisan", crna je siva, morate biti blizu ekrana... Rešenje je da sliku s računara putem HDMI priključka prebacite na TV ili da prepustite konzoli da reprodukuje datoteke. Tu dolazimo do pitanja kvaliteta izlaznog signala, lakoće upotrebe i svrsishodnosti sistema - dok konzola obavlja reprodukciju, računar je potpuno slobodan za druge poslove.

Na izlaznoj strani, obe konzole su opremljene svim potrebnim priključcima za povezivanje s bilo kojom vrstom TV i audio aparata. U obe je ugrađen po jedan HDMI priključak, po par stereo RCA konektora ali i po jedan optički audio priključak. U idealnom slučaju, za vrhunsku sliku signal ćete voditi HDMI kablom do televizora, zvuk putem optičkog kabla do AV risivera na koga je priključen komplet snažnih zvučnika u sistemu 5.1, alternativno HDMI priključkom do A/V risivera i zatim od A/V risivera do TV-a. Neophodno je da naglasite konzoli koji priključak da koristi za izlaz zvuka jer je u startu podešeno da se za izlaz zvuka koristi HDMI.

Pri prvoj reprodukciji HD materijala sa konzole putem HDMI priključka i direktnim poređenjem slike sa HDMI priključka računara (probali smo grafičke kartice sa ATI i NVIDIA čipovima), ustanovili smo da konzola daje bolju sliku - razlika je tolika da se čini kao razlika Divx i DVD formata istog filma. Neočekivano, jer govorimo o potpuno digitalnoj obradi i digitalnom transportu signala, tj. praktično zatvorenom digitalnom sistemu. Na slici s računara nedostaju detalji, nema dovoljno dinamike (odnos najtamnijeg i najsvetlijeg, isključujući potpunu crnu i potpunu belu), kontrast je nedovoljan, boje su za nijansu ispranije, a sve to se podešavanjima TV-a ili opcija grafičke kartice na računaru ne može popraviti. Obe konzolu su u onome što je osnovno kod multimedijalnog sistema - kvalitetu slike - ubedljivi pobednici. Zvuk koji konzole daju spada u višu srednju klasu nekakve improvizovane HiFi skale, što je daleko bolje od jeftinijih zvučnih kartica ili integrisanih modela.

Za analizu nove generacije Xbox i PlayStation konzola, pregled i poređenje njihovih mogućnosti pogledajte PC #170.