 |
| Dejan Ristanović |
Bezbroj mikroprocesora oko nas kao da je podeljeno u kaste koje međusobno ne komuniciraju. Da li je došlo vreme da se raznorodna oprema poveže? Nekoliko puta mi je izgledalo da jeste, a onda bi svako krenuo nekim svojim putem. Ovih dana industrija ima novu šansu, i to mobilnu...
Umreženi računari u firmi ili kući danas predstavljaju običnu stvar - ako imate uslova, razvući ćete UTP (ili optičke?) kablove, a ako ne biste da kopate zidove, poslužiće WiFi mreža ili komunikacija preko naponskih vodova. Međutim, podaci se više ne skladište samo u memoriji PC-ja - mikroprocesor ugrađen u televizor ima svoju memoriju, mikroprocesor u telefonu svoju, poneki kilobajt je i u mašini za veš ili mikrotalasnoj rerni, a o automobilima da i ne govorim. Svaki takav uređaj je svet za sebe, sa "zarobljenim" podacima koje ne možete da sinhronizujete sa drugim uređajima, pa čak ni da napravite njihovu rezervnu kopiju. Kad god kupite novi televizor, provešćete pola sata raspoređujući kanale redosledom na koji ste navikli, a ako kupite i DVD rikorder, posao se duplira - kanale na njemu treba rasporediti isto kao na televizoru.
Povremeno je izgledalo da će problem rešiti proizvođači - u maju 2002. (PC #78) zadivio sam se kada je Sony SLV-SE810 video-rikorder kroz SCART kabl povukao raspored kanala iz Sony 29FX66E TV-a. Kasnijih godina sam tom automatikom bio nešto manje oduševljen, pošto je posle svake promene jednog kanala video preuzimao podatke o svim kanalima brzinom od otprilike jedan bajt na sat, ali Sony se barem potrudio... U ovom broju "PC"-ja pišemo o DLNA mrežama, novom pokušaju da kućna multimedija komunicira međusobno, ali mislim da nas očekuje sveobuhvatnije umrežavanje. Kroz mobilni telefon.
Pametni mobilni telefon je već poslao lični komunikator u kome skladištimo gomilu informacija, a sada se pojavljuje mogućnost da ga koristimo i za upravljanje uređajima - recimo, kažemo kućnom media server-u da ovaj sadržaj stream-uje na onaj ekran. Prava stvar se dobija kada u jednačinu dodamo Internet - nije potreban dodatni uređaj da bismo iz daljine komandovali kućnom elektronikom, a veza funkcioniše i u drugom smeru: ako zaboravite telefon, lako ćete se preko Interneta povezati sa njim i preusmeriti pozive na mesto gde se nalazite. Sve to će funkcionisati mnogo bolje kada konačno pređemo na IPv6 i kada svaki uređaj bude imao jedinstvenu IP adresu.
Sve se očigledno okreće oko komunikacija, koje postaju nova mladost računarstva. Zato smo odlučili da tu oblast još profesionalnije pokrivamo, pa pokrećemo srpsko izdanje connect-a, vodećeg evropskog časopisa posvećenog komunikacijama. Potražite connect na kioscima već 20. oktobra, a priča se nastavlja i u "PC"-ju... vidimo se 1. novembra!
|
