PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Komunikacije Komunikacije
PC #170 : Oktobar 2010 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Vesna Milošević  

Kako do energije?

Funkcionisanje sveta na koji smo navikli zavisi od izvora električne energije kojih je sve manje. Zato su sve obimnija proučavanja izvora električne energije, kako konvenionalnih, tako i alternativnih. Prošetajmo se svetskom Mrežom kako bismo se upoznali sa nekim idejama...

(kliknite za veću sliku)

Kada se ujutro probudite, pristavite prvu jutarnju kafu i odete u kupatilo da se istuširate, ne razmišljate preterano o električnoj energiji. Istorijski gledano, naučnicima nije bilo lako da komercijalizuju ideju napajanja strujom. Parne mašine i osvetljenje na gas zadovoljavali su potrebe, a bilo je jasno da su neophodne i visoke investicije.

Uprkos ceni, krajem XIX veka nije bilo neobično videti da neka domaćinstva imaju svoje generatore. U to vreme, najveći potencijal električne energije video se u uličnom osvetljenju. Prva ulica osvetljena je 1881. godine, dok je prva elektrana napravljena godinu dana kasnije. Nastavak ove priče možete pročitati na adresi www.engineering‑timelines.com .

Iz obnovljivih izvora

(kliknite za veću sliku)

Za razvoj hidroelektrana, prvih obnovljivih izvora električne energije, zaslužan je Lester Allan Pelton koji je usavršio vodene turbine. On je pedesetih godina XIX veka emigrirao u Kaliforniju u potrazi za zlatom. Mnogi tadašnji rudnici zavisili su od parnih mašina, dok energija koju su nosili potoci nije bila iskorišćena. Pelton je izumeo točkove koji umesto lopatica imaju čašice i 1880. patentirao je prve vodene turbine. Na adresi www.oldpelton.net možete da pročitate detaljno objašnjenje kako njegove turbine rade, ali i da vidite neke od originalnih skica.

Kako su godine prolazile, potreba za električnom energijom je rasla. Širom planete gradile su se elektrane na fosilna goriva, hidroelektrane, kasnije i nuklearne. Ljudi su shvatili da je neophodno naći nove izvore energije, koji će istovremeno zadovoljiti rastuće potrebe i čuvati našu okolini. Kao prva nametnula se solarna energija. Na www.clean‑energy‑ideas.com našli smo interesantnu listu za ovaj tip energije i protiv njega.

Energija vetra takođe spada u ekološke i obnovljive izvore. Evropska unija je propisala da 20 odsto izvora električne energije do 2020. godine mora da bude iz obnovljivih izvora, a očekuje se da će najveći deo te energije doći baš od vetra. Evropska asocijacija za energiju vetra ima svoju prezentaciju na adresi www.ewea.org i ovde se može naći dosta odgovora na pitanje kako rade elektrane na vetar, te kakav uticaj imaju na sredinu i na ekonomiju. Možete direktno da pratite koliko je energije proizvedeno na ovaj način u EU, kolike su bile investicije, ali i koliko je smanjena emisija ugljen‑dioksida. Na www.windfarmsbulgaria.com nalaze se informacije o vetrenjačama u Bugarskoj. Za svaku je data lokacija, veličina, tip turbina, kao i linkovi ka elektranama.

Autonomna kuća

(kliknite za veću sliku)

Kreatori sajta alternative‑power.co.nz kažu da skoro svako domaćinstvo može da bude potpuno nezavisno od velikih elektroenergetskih sistema. Uz manja ulaganja, solarnom i energijom vetra moguće je obezbediti energiju za računare, osvetljenje, električne uređaje, dok je uz veća ulaganja moguće obezbediti i energiju za zagrevanje vode i prostorija, kao i za kuvanje. Prvi korak u izboru opreme koju ćete ugraditi jeste taj da definišete svoje potrebe. U tome vam može pomoći stručni tim, koji će pored klasičnih potrošača, otkriti i one skrivene, poput aparata koji su u stand‑by modu.

Najnovije otkriće u izradi solarnih panela su nanosolarne ćelije. Naučnici su izumeli posebnu vrstu farbe koja je u stanju da direktno konvertuje sunčevu svetlost u električnu energiju. Ovom farbom je moguće prefarbati bilo koju ravnu površinu na zgradi, čime bi se troškovi ulaganja u solarne panele smanjili na jednu desetinu.

Šta da se radi kada naiđu oblačni dani, bez vetra? Kao jedini siguran izvor energije neki predlažu našu sopstvenu snagu – bolje reći generatore koji se snabdevaju energijom od okretanja pedala. Na adresi pedalpowergenerator.com našli smo projekte kako sami da napravite ovakav generator ili da kupite već gotov proizvod. Na ovaj način možete da snabdevate vaš radio- prijemnik, napunite bateriju mobilnog telefona ili osvetlite novogodišnju jelku. Pored generatora, na sajtu možete da nađete i uređaje koji vam omogućavaju da energiju koju proizvedete tokom okretanja pedala unesete u električnu mrežu vašeg doma i time smanjite potrošnju električne energije koju uzimate iz sistema. Efikasnost ovog uređaja je 90 odsto. Kako se na generatore može povezati više od jednog bicikla, pojedini fitnes klubovi koriste ovaj izvor energije da bi smanjili svoje račune za struju.

Prednost korišćenja bicikla kao izvora energije, prepoznali su i u litvanskom bioskopu, u gradu Vilnusu. Napajanje projektora obezbeđuju gledaoci koji u zamenu za okretanje pedala mogu da gledaju filmove bez plaćanja karte. Volonteri su oduševljeni i smatraju da vožnja bicikla tokom gledanja filma predstavlja jednu od najzanimljivijih stvari koje su do sada uradili. Vlasnici ovog bioskopa pored ljubavi za filmom, vole i bicikle, tako da su odlučili da spoje lepo i korisno, a kako je njihov bioskop umetnička, ne komercijalna kuća, smatraju da su oni i pravo mesto za predstavljanje novih ideja. Dužu priču o ovom neobičnom bioskopu možete da pročitate na weareaustin.com/fulltext?nxd_id=61655 .

Snaga okeana

(kliknite za veću sliku)

Jedan od velikih izvora električne energije na našoj planeti su i okeani, koji pokrivaju čak 70% njene površine. Postoji nekoliko načina na koje se može koristiti energija iz njih i to ona koja se može koristiti iz vodenih struja koje su u okeanima jake, zatim energija vetra koja se može prikupljati na otvorenom moru, energija plimskih i običnih talasa. Neke procene govore da okeani skrivaju energiju ekvivalentnu onoj koju bi mogle da daju 16 hiljada nuklearnih elektrana.

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, kada je nastala kriza u snabdevanju naftom, zemlje širom sveta počele su da razmatraju koji bi drugi izvori energije mogli da se koriste. Fondovi za istraživanje konverzije termalne energije okeana su naglo porasli, dok su probne elektrane koje su sagradili Amerika i Japan pokazale rezultate koji su prevazišli sva očekivanja.

Tada je počeo sa radom i Odbor za energiju okeana (OEC, www.oceanenergycouncil.com ), na čijem sajtu možete da saznate sve što vas interesuje kada je u pitanju energija iz okeana, od detaljnih objašnjenja načina eksplotacije, pa do liste konferencija i skupova koji se bave ovim temama.

A da trošimo manje?

(kliknite za veću sliku)

Krizu koju je izazvala nestašica nafte najviše su osetili vozači, a auto-industrija je počela ulaganja u nove modele automobila koji će ići na električnu energiju. Danas, na putevima već imamo hibridne modele, ali su neki otišli korak dalje. Toyota je napravila novi model nazvan Algaeus koji koristi gorivo od algi. Na adresi www.alternative-energy-news.info/150mpg-algae-powered-toyota-prius nalaze se informacije o ovom vozilu, ali je predstavljena i ideja kako će ono biti promovisano. Naime, plan je da se promotreri filma FUEL obiđu celu Ameriku kako bi građanima pokazali da ovaj automobil izgleda kao bilo koji drugi, kao i da se u njemu može lagodno putovati. Nažalost, ovo vozilo se neće u skorijoj budućnosti naći u komercijalnoj prodaji, s obzirom na to da je potrebno rešiti i problem proizvodnje i distribucije njegovog goriva. Vozilo Veggie van će na ovom putu pratiti Algaeus, ali njegova zvanična prezentacija www.veggievan.org izgleda još nije spremna.

Pred početak zime i sezone grejanja, uvek se raspravlja o tome koji vid grejanja je najekonomičniji, ali se ne obraća pažnja na zagađenje koje neki vidovi grejanja uzrokuju. Na www.motherearthnews.com našli smo podatke o tome kako se grejanje vašeg doma može obezbediti pomoću bio‑goriva. Iako se ovo gorivo do sada uglavnom koristilo za automobile, može goreti i u standardnim pećima i bojlerima koji su radili na naftu. Gorivo koje je napravljeno od biorazgradivih biljnih ili masti životinjskog porekla predstavlja biorazgradivo, ne toksično i obnovljivo gorivo. Zanimljivo je da ova ideja i nije tako nova. Daleke 1900. godine Rudolph Diesel, inženjer po kome je dizel motor i dobio ime, koristio je ulje od kikirikija kako bi na svetskoj izložbi pokrenuo jedan od motora. Ako se odlučite da ove zime koristite ovo gorivo za grejanje svoga doma, obavezno pročitajte i deo koji se odnosi na detalje, pošto tekst dolazi od osobe koja je u svome domu koristila ovu vrstu goriva.

Više podataka o tome kako se pravi bio‑gorivo može se naći na www.legacyfound.org , prezentaciji koja obezbeđuje obuku i tehnologiju za proizvodnju briketa od biomase i očuvanje okoline. Tokom proteklih godina, ovaj fond je imao projekte obezbeđivanja boljih uslova života u ugroženim zemljama, dok im je trenutno u toku projekat obezbeđivanja ekoloških izvora energije. Jedna od ideja je i pravljenje briketa za roštilje od junk mail‑a koji svakodnevno zatrpavaju naše poštanske sandučiće i koji uglavnom završavaju nekorisno, u kantama za otpatke. Ideje koje se ovde mogu naći mogu da posluže i za pokretanje sopstvenih malih fabrika.