|
Srbija ima fenomenalna mesta za turiste avanturiste, samo ne razumem zašto to niko ne oglašava na Internetu, ne opisuje, ne zove ljude“, kažem prijateljici alpinistkinji. „A mogu da se kladim da bi ogroman broj Nemaca ili Holanđana, a pre svega domaćih ljubitelja prirode, pohrlio na naše planine, jezera, reke, da planinari, livadari, pešači...“
Globalna crna rupa
 | | (kliknite za veću sliku) |
„To nije tačno, postoji more domaćih sajtova, samo ti pojma nemaš“, kaže mi ona i otvori nekoliko dobrih mesta krcatih informacijama i super fotkama. „Evo, vidi, imaš i opisane rute, možeš da ih uneseš u svoj GPS i ponoviš ture bez lutanja, šta pričaš da nema!“ skoro se ljutnula.
Bila je u pravu, ali sam u pravu bila i ja. Jer, da nije sedela pored mene za računarom, mogla sam do prekosutra da surfujem Internetom, ništa mi ne bi iskočilo. Svi ti dobri i informativni sajtovi kao da su propali u crnu rupu virtuelnog prostora – posećenost im je, ruku na srce, nevelika, a Google je nemilosrdan, pa male domaće Web-ribe guta i čini ih slabo vidljivim, posebno kada plivaju pod stranom zastavom. „Možda je to stvarno zato što svi voze COM, ORG, NET i slično“, priznade alpinistkinja, „pa su samo kap u okeanu“.
I zaista, u 97 odsto slučajeva se u pretrazi traže lokalni proizvodi i usluge, pa pri pretraživanju Interneta iz Srbije, najveći pretraživač prikazuje sajtove namenjene lokalnom, srpskom tržištu, ravnopravno tretirajući ćirilicu i latinicu. Bez obzira na to da li je ključna reč „biciklizam“ ili „jezera Srbije“ napisana na jednom ili drugom pismu. „Hoćeš da kažeš da Google obraća pažnju na domene RS i СРБ“, upita me drugarica. „Naravno! Ne samo da obraća pažnju, nego u rezultatima pretraživanja daje prednost sajtovima na lokalnim, nacionalnim Internet domenima, kao što su naši RS i СРБ“, rekoh. „Znači, zato kada pretražujem dok sam u inostranstvu Google daje drugačije rezultate za iste pojmove koje tražim“, zaključi ona.
Igre pretraživača
Onda smo se igrale pretraživanja da bismo se uverile da tako obična stvar kao što je izbor domena i te kako utiče na vidljivost sajta. I zaista, rezultati pretraživanja bili su prilagođeni lokalnom jeziku i lokalnoj teritoriji za koju su ti sajtovi i namenjeni. „Hmm, vidi ti to, ko bi rekao!“ reče alpinistkinja i dodade: „Pa to znači da mi našu Free Climbing prezentaciju nećemo da napravimo sa prezimenom COM, koje imaju milioni, nego sa RS?“
Sve je postalo još jasnije kada nam je koleginica iz jedne nevladine organizacije, koja se bavi promovisanjem mladih umetnika na Internetu, objasnila da je jedan od razloga njihove bolje vidljivosti na netu baš bio baziran na izboru nacionalnog RS domena. „Tako smo se lako identifikovali, došli do ljudi, plus nismo nikoga zbunjivali odakle se javljamo, jer ima mnogo onih koji se zovu slično kao mi“, reće nam ona i objasni: „Čak ni cena domena nije preveliki problem, pošto smo za naše umetničke saradnike registrovali najjeftinije nazive IN.RS domena namenjene za pojedince, koji koštaju svega nekoliko stotina dinara za godinu dana“.
„Shvatam, ali ko će sad da se preregistruje, ja nemam pojma kako se to radi i traje ko zna koliko“, uzdahnu alpinistkinja. „Nisi u pravu“, reče ova iz nevladinog sektora: „Odabereš ovlašćeni registar nacionalnih domena preko koga sve to može online da se obavi za nekoliko minuta, samo slediš korake. Čak i plaćaš, ako tako izabereš, karticom. Naravno, sve to može i peške, ko kako voli.“
Meni je pala na pamet još jedna važna pogodnost o kojoj nisam ranije ni razmišljala, a to je da registracijom RS i СРБ domena zapravo na ovom našem parčetu Internet prostora štitiš i svoju intelektualnu svojinu, naziv firme, brend, proizvod, usluge... „Pa da, budi prvi i uživaj sve pogodosti“, ozari se i alpinistkinja.
„Ako mene pitate, požurite“, reče koleginica iz kulture, „sve je otvoreno, pa ko pre devojci, njegova je“. „Hoću da kažem, ko pre domenu – njegov je! Jedan moj prijatelj nikako da prežali što mu je konkurencija ispred nosa registrovala idealan naziv domena za njegov novi biznis, nemojte posle i vi da mi se žalite…“, reče.
Domen kao zaštita
Dok ju je alpinistkinja začuđeno gledala, ukapirala sam šta je htela da kaže. Nacionalni internet domeni pružaju i veću bezbednost, pošto ne može da ih registruje bilo ko i bilo kako. Drugim rečima, lažno predstavljanje je praktično isključeno – COM domen može da registruje svako, bez identifikacije ili sa izmišljenim, krivim, netačnim, lažnim ili iskrivljenim podacima. A korisnici nacionalnih RS i СРБ domena su u obavezi da daju validne podatke.
„Znači, kad kupujem alpinističku opremu preko neta, manje su šanse da me prevare ovi sa našim domenima“, nasmeja se alpinistkinja. „Otprilike tako, mada uvek pazi s kime trguješ – lako možeš da proveriš koja firma je vlasnik nekog nacionalnog domena i da li je stvarno registrovana i u realnom životu, izvan Interneta.
Samo da znaš, postoje i oni koje zovu tapkaroši domena, to su ti likovi koji jeftino kupe domene koji su isti kao tuđi nazivi firmi i brendova, pa ih onda nude na prodaju po višestruko većim cenama. Mi smo zato, zlu netrebalo, za našu organizaciju registrovali sve moguće varijante naziva domena i tako se unapred zaštitili“, reče ova iz kulture i dodade: „Da ne pominjem da korišćenje nacionalnog domena predstavlja pripadanje okruženju i zemlji u kojoj posluješ. U redu je da imaš i međunarodni domen ako si kompanija koja se bavi izvozom i drugim poslovima sa inostranstvom, ali izvini, malo je glupo da nemaš i domen zemlje u kojoj posluješ. U ozbiljnom svetu se tako ne radi. Da ne pričamo da je smešno da male, lokalne firmice imaju međunarodne umesto nacionalnih domena“, zaključi ona.
|
