 |
| Dejan Ristanović |
Pitali smo se kako će foto-aparati napredovati pošto dostignu rezoluciju preko koje nema smisla ići i dovedu interni softver na granicu savršenstva. Odgovor se ocrtava ovih dana: biće to uređaji kojima ćemo, uz ono što se dogodilo, snimati i ono što se nije dogodilo
Iako u svim testovima kao jak adut nekog foto-aparata ističemo da pravi slike verne originalu, pitanje je koliko ljudi zapravo žele da slika bude verna - oni uglavnom žele lepu sliku. Zato je Adobe Photoshop toliko popularan, ali ne ume svako da radi u njemu, pa se obrada polako seli na izvor fotografija, dakle na foto-aparat. Sve je počelo od kamera koje su davale neprirodno zasićene boje, pošto jarke boje jednostavno dobro izgledaju, a sada veštačka inteligencija napreduje. Vaš sledeći mobilni telefon, recimo HTC One ili Nokia Lumia 820, snimaće neprekidno dok ste u foto-aplikaciji. Kada pritisnete okidač, biće zabeleženo nekoliko prethodnih i nekoliko sledećih trenutaka.
Priča se ne završava na tome da izaberete najlepšu od deset slika. Recimo da ste fotografisali grupu prijatelja i da je jedan od njih trepnuo na petoj, a drugi na trećoj slici. Softver kamere će prepoznati lica, vi ćete dodirom izabrati koje lice se uzima sa koje fotografije i rezultat će za trenutak biti spreman - "Frankenštajn slika" nije zabeležila trenutak koji je postojao u realnom svetu, ali na njoj svi vaši prijatelji izgledaju lepo i nasmejano. A to ste i želeli, zar ne?
Pitanje je koliko će ova "umetnička sloboda" umanjiti faktografsku vrednost fotografije. Svakako ste sa interesovanjem gledali bezbrojne snimke eksplozije meteora (ili treba reći meteoroida?) nad Uralom i pitali se kako je toliko ljudi stiglo da snimi potpuno neočekivanu pojavu koja je trajala nekoliko sekundi. Stvar je u tome što su u Rusiji, usled priličnog haosa koji vlada u saobraćaju, na mnogim kolima montirane kamere koje neprekidno snimaju, tako da vozač u slučaju neke nezgode može da dokaže šta se desilo; snimak atmosferske pojave je kolateralna korist. Kako veštačka inteligencija bude sposobnija da menja video-zapise, tako će oni predstavljati sve slabiji dokaz. Zamislite, recimo, softver koji u besplatnoj verziji snima put ispred vas, a u registrovanoj verziji na snimku zamenjuje crvena svetla zelenim, punu liniju isprekidanom, preskače poneko drvo da bi izgledalo da vozite sporije...
Kamere koje neprekidno nosimo na sebi i koje konstantno snimaju, kakve obećava Google Glass projekat, učiniće da raspolažemo preciznim video-snimkom čitavog života (još kada smisle neko pretraživanje...), ali šta ako nas to odvede do budućnosti kakvu je još 1987. godine nagovestio Arnold Schwarzenegger u filmu "Trkač" (The Running Man)?
|
