#Izbori

Ušli smo u ono vreme kada za mesec dana niču tržni centri, mostovi, škole i bolnice, sve ono što nije niklo za dvadeset godina, a pritom bolji život čuči odmah iza ćoška i čeka pravu priliku da se zatrči i padne nam na grudi. Ovo je vreme kad postajemo bogatiji za lažne nade, hemijske olovke, upaljače, torbe pune propagandnog materijala u kojima ćemo kasnije držati hleb naš nasušni, vreme u kome cela zemlja pomalo poludi a naročito onaj virtuelni deo. Ovo je vreme i kada svaki drugi građanin Srbije izjavljuje da odlazi na neku planinu da čuva ovce.

#internetlista

Ili – ušli smo u vreme poznato kao #izbori. Aktuelna vladajuća stranka bila je meta Internet pošalica i posprdavanja jer je, za razliku od prethodnih stranaka na vlasti, sebi dozvolila malo više lapsusa i grešaka zbog kojih su, sigurna sam, izgubili deo biračkog neopredeljenog tela. Ne, ni ranije nije bilo stranke koja nije plaćala svojim članovima kako bi im oni taj novac vratili i kreirali privid „donacije građana“. Ne, nije bilo stranke koja je umela da iskoristi snagu Interneta i online medija. Ipak, to nikad nije bilo vidljivije nego sada. Trenutna vlast sebi dozvoljava nešto zbog čega bi u nekim drugim državama možda izbila pobuna, pa čak i revolucija. Ili bi barem pljuštale ostavke.

Ali ne i kod nas. Mi smo se malo umorili, pa vodimo pobune iz fotelja i pucamo tastaturama dok baba ne primi penziju. Nijedan PPV (Prvi Potpredsednik Vlade, #ppv) nije bio izloženiji Internet ismevanju nego danas. A sve to zato što svi oni koji se pasionirano bave politikom nisu dovoljno ušli u „majndset“ ljudi koji svakodnevno koriste društvene mreže. I taj 16. mart će proći i nastavićemo da se zabavljamo nekim drugim temama. Sve sam više sigurna da RS u stvari znači Republika Sprdnja.

Po Internetu kruže teme poput #vučić, #TekstNaSNSKolačićuSudbine, #izbori, #internetlista na kojima se svaki dan može pročitati jedna salata sarkazma, ironije i očaja. Tviteraši su osnovali famoznu Internet listu sa željom da imaju odbornika u Gradskoj skupštini. I oni obećavaju promene. I sve je to lepo, osim što nama treba jedna promena mišljenja i stavova, a ne promena zakona i nove odredbe koje će i dalje biti lepe samo na papiru, dok političari gađaju sirotinju gamborima.

Tu su kilometri i kilometri rasprava na Internetu o tome ko je u pravu i zašto, kilometri i kilometri teksta, otprilike bi mogao jedan solidan put da se izgradi i da preostane za asfaltiranje nekoliko prilaza. Na kraju niko nije u pravu, a nemamo ni put. Opet, Internet je barem pružio priliku mladima koji su stalno online da, bilo kroz šalu ili ozbiljno, budu u toku, jer su im teme nametnute. Ali šta rade mladi s nametnutim temama, oni na kojima leži budućnost i koji bi trebalo da menjaju svet?

#stavovi

„Stavovi“ mladih svode se na to da ih izbori ne zanimaju:

– Što baš ja?

– Svi gledaju svoje interese, pa ću i ja.

– Ma ja se to samo šalim na Internetu, ne interesuje me inače, ostavila me devojka, u bedaku sam.

– Smara me.

– Sutra mi je ispit, koga još interesuje život u Srbiji.

– Selim se čim me usvoji neka bogata porodica iz Švice.

– Promeni kanal, ugasi televizor, vidiš da igram igricu.

– Ko ti je taj Đilas? Naziv Simpo garniture?

Uglavnom, neki ne žele da ih interesuje. Neće da se muče – oni bi da neko drugi sve poslove završi umesto njih. Njima je važno da sakupe lajkove, fejvove i uživaju u virtuelnom tapšanju po ramenu zbog nekog dobrog predizbornog vica. Ha, ha, ja sam beli listić, neću da snosim nikakvu odgovornost. Bitno da je smešno i da život živimo punim tržnim centrima.

Ludilo na Internetu, zatišje, letovanje ili vikend na selu, kukanje na život. Pa opet, ludilo na Internetu, zatišje, letovanje ili izlet u dvorište i kukanje na život. Svi živimo život kako umemo, neki se virtuelno bune, a neke i ne zanima.

A nezainteresovanost uvek opravdava sredstva. Sad odoh da kupim nove #cipele u novoizgrađenom tržnom centru, čisto da imam u čemu da odem da glasam za onog ko ništa ne obeća, jer će ništa i da ispuni. Do nekih sledećih #izbora.

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.