 |
| Dejan Ristanović |
Facebook je za 19 milijardi dolara kupio WhatsApp, firmu sa 50 zaposlenih i bez prihoda. Srbija je pokušavala da proda Telekom, koji obrće milijardu evra godišnje i ima 14000 zaposlenih, a najbolja ponuda je bila 1.1 milijarda evra za 51% firme. Zvuči potpuno nelogično, ali ne zaboravite da WhatsApp ima 465 miliona korisnika, s perspektivom da ih uskoro bude čitava milijarda. To daje jasan odnos lokalnog i globalnog, realnog i virtuelnog
Puno toga se u februaru dogodilo na IT sceni. Osim fantastične akvizicije WhatsApp-a za 16 ili 19 milijardi dolara, već zavisno kako brojite, vlasnika je promenio i Viber, još jedna firma bez prihoda koja, pokazalo se, vredi 900 miliona dolara. Google je prodao Motorolu za samo 2.9 milijardi dolara (reč samo je ovde opravdana, pošto je Google 2011. godine kupio ovu firmu za 12.5 milijardi) i smatra da je dobro prošao, jer je zadržao pravo na sve patente iz Motorola portfolija. Kompanija Microsoft je u februaru dobila novog direktora, ali to nije neko od zvučnih imena za koje smo svi znali - posle Bila Gejtsa i Stiva Balmera, za kormilom najveće softverske firme sveta je Satya Nadella, 46-godišnji imigrant iz Indije koji je u Microsoft-u od 1992. i koji se dobro pokazao vodeći ono što je trenutno najvažnije: prihod od cloud servisa je od 2011. do 2013. porastao sa 16.5 na preko 20 milijardi dolara godišnje.
Ove astronomske cifre pokazuju šta u današnjem svetu vredi: zemljišta, zgrade i ostale nekretnine, pa čak i prirodni resursi, cene se mnogo manje nego ideje, patenti i prikupljeni korisnici. Vrednost akcija firme nije procena njene imovine, pa čak ni validacija uspešnosti njenog poslovanja, već berzansko očekivanje budućeg rasta - kada je Bloomsbury objavio 7. knjigu iz Harry Potter serijala, prodaja je bila čudesna i ovaj izdavač je zarađivao više para nego ikada, ali su mu akcije vrtoglavo padale, pošto su svi znali da neće biti osme Harry Potter knjige. Berza smatra da će najviše para donositi mobilne aplikacije, cloud tehnologije i, pošto je sve više informacija smešteno "u oblak", alati koji će pomoći da ti podaci budu bezbedni(ji). Zato je sigurnost podataka jedna od tema ovog broja "PC"-ja.
Kada već govorimo o bezbednosti, pomenimo još jedno februarsko otkriće - po prvi put smo (kako reče Orvel u romanu "1984") posmatrali, znajući ko je u pitanju, pripadnika Policije misli. "Zadnja vrata" kroz koja NSA špijuni prodiru u sisteme nisu neke tajne lozinke, već "beznačajne" greške u kodu koje slabe sigurnost sistema. Prezentacija koju je Snowden prikazao novinarima kaže da je Apple u oktobru 2012. uključen u PRISM program, i baš tada se u kodu iOS-a pojavila duplirana goto fail; komanda na vrlo nezgodnom mestu (http://goo.gl/LuxAOY - gledajte linije 628-630), čime je omogućen prodor u komunikaciju koja je šifrovana SSL/TLS protokolom. Ko je znao za ovaj bag, a još je bio u prilici da osmatra globalne komunikacije, mogao je lako da čita sve šifrovane informacije, lozinke, bankarske transakcije i ono što se inače pažljivo štiti. Ostaje da što pre update-ujte svoj iPhone / iPad (ne brinite, jailbreak je i posle toga moguć), da očekujete odgovarajuće ispravke za MacOS i Safari... i da se pitate koliko još ima ovakvih bagova, koji su se "u pravo vreme našli na pravom mestu".
|
