Tehnologija u školskim klupama

Unapređivanje kvaliteta školovanja je tema koja ne zastareva. Korenita promena obrazovnog sistema predstavlja veliki poduhvat koji je van uticaja pojedinca, ali to ne znači da dobre ideje nisu dobrodošle. Nove tehnologije u obrazovanju su bile tema konferencije koja je održana u Beogradu 25. i 26. februara u organizaciji British Council-a. To je bio sjajan povod da se detaljnije upoznamo sa tehnologijama koje mogu da unaprede predavanja u školama, i na kraju krajeva, da ih učine zabavnijim.

Na šta sve mogu da računaju profesori danas? Kreativno kombinovanje onog što nam je na raspolaganju u svakodnevnom životu svakako je ideja kojom se treba voditi. Savremen pristup obrazovanju podrazumeva vešto korišćenje smartfona, kompjutera i interneta, kako bi se materijal prikazao na način koji razume digitalna generacija. Primeri iz sveta dokazuju da nije sve u novcu, već u idejama, ali je za pravi napredak ipak potrebna investicija u tehnološki napredna nastavna sredstva.

Cloud Computing

Korišćenje „oblaka“ kao pomoćno sredstvo pri predavanju može da bude višestruko korisno. S jedne strane profesori mogu lakše da postavljaju zadatke, dok s druge strane učenici rade u okruženju koje im je poznato i koje ohrabruje interakciju sa drugim učenicima.

Brazilski profesori stranih jezika kreirali su i postavili u cloud zadatke i aktivnosti kojima učenici mogu da pristupaju kako bi ih interaktivno rešavali. Sličan pristup su odabrali i američki studenti koji su kreirali cloud projekat koji im omogućava da razmenjuju iskustva sa školama iz pet zemalja. Učenici istražuju različite teme od ozbiljnih tema i materijala za učenja do razmene iskustva vezanih za život u tim zemljama.

Učenje na daljinu

Sticanje znanja „iz fotelje“ jedna je od prednosti modernih tehnologija. Uz Internet, otvorila se mogućnost da se putem interneta stiču znanja bez fizičkog prisustva predavanjima. Jedan od sjajnih primera učenja na daljinu je sajt coursera.com.

Da biste slušali uživo predavanja eminentnih profesora sa najboljih američkih koledža, ne morate da prelazite Atlantik. Sve što je potrebno je da se prijavite putem sajta coursera.com za neki kurs. Jedan od uslova je da prihvatite obavezu da pregledate jedan broj radova i ocenite ih, jer je ustanovljeno da se tako dobijaju najobjektivnije ocene radova! Kako ništa na svetu nije besplatno i ovde postoji kvaka – sertifikat se plaća, dok su sama predavanja besplatna. Pored predavanja, podstiče se i debata između studenata koji se najčešće organizuje putem sajta meetup.com, kao i posredstvom društvenih mreža.

Pametne školske table

Došlo je vreme da se zelene table i krede pošalju u zasluženu penziju – moderne učionice praktično su nezamislive bez smart tabli koje višestruko olakšavaju prezentaciju gradiva, ali i radova učenika. Po ovoj može da se piše kao i po klasičnoj, naravno elektronskom olovkom koja je deo opreme, a ne sa kredom. Ipak, njihova najveća prednost je mogućnost prezentacije mutlimedijalnog materijala i softvera na predavanjima.

Obrada materijala se ne zavrašava na pukoj reprodukciji slajdova, jer napredne funkcije omogućavaju isticanje željenog dela teksta zatamnjivanjem ostatka teksta. Tu su i mogućnosti uveličavanja teksta, kao i veoma korisna funkcija screenshot-a trenutno projektovanog materijala. Table su dostupne u veličinama od 50 do 120 inča.

Tableti

Tableti se već dugo razvijaju – ljudima je bilo potrebno vreme da se naviknu na njih, pa i da smisle za šta su im takvi uređaji uopšte potrebni. Primena tableta u edukativne svrhe je u startu prepoznata, što govore i sprovedene ankete u školama gde su tableti sastavni deo školskog pribora. Naime, 81% profesora veruje da tableti obogaćuju predavanja i učenje, dok neverovatnih 86% studenata smatra da im je lakše da uče uz tablet. Da su tableti sastavni deo učeničkog pribora govori podatak da bi 59% učenika volelo da nosi svoj tablet na predavanja.

Najozbiljnija prepreka ovom naprednom pristupu predavanjima i učenju jeste – ljudski faktor. Učenici ne bi bili učenici kad ne bi „hvatali krivine“, jer sama činjenica da na predavanjima imaju pristup Interenetu ostavlja mogućnost zloupotrebe. Pođite od sebe, dok sedite za kompjuterom i „radite“, koliko često prekinete važan posao kako bi proverili e-mail ili „samo na pet minuta“ otišli na Facebook? Naravno, postoje softverska rešenja, ali ljudski faktor je presudan.

Obrazovne aplikacije

Obrazovne aplikacije su sve popularnije u svetu, i neočekivano se nalaze u vrhu po broju preuzimanja sa servisa kao što su AppStore ili Google Play. Pored aplikacija, edukativni portali koji na učenicima blizak način obrađuju teme, beleže konstantan rast posete. Zato treba dati šansu edukativnim sajtovima i aplikacijama koje mogu da obogate učenje:

• Edmondo – mnogi učenici i profesori širom sveta okreću se ovom „obrazovnom Facebook-u“ koji je sjajan alat za povezivanje profesora i učenikao, i to između odeljenja, pa i škola.

• Socrative – kada bi Facebook bio filozof koji se zabavlja kroz zadatke, zvao bi se Socrative. Učenici kroz igre i vežbe na kompjuterima, telefonima i tabletima imaju priliku da pokažu svoje znanje, dok profesori mogu lako da prate njihov progres i ocene.

• Creaza portal pruža fantastične alate za projekte učenika koji omogućavaju kreiranje animacija, kao i montiranje audio i video materijala.

A gde smo tu mi?

Nastavnica Dragana Mišić stoji iza projekta učenja istorije kroz izradu učeničkih sajtova. Učenici osnovne škole „Jelena Ćetković“ kreirali su sajtove balkanskiratovi.iz.rs i misic62.wix.com/istorija kako bi lakše savladali gradivo iz istorije. Sajtovi su napravljeni od materijala koji su radili učenici, dostupnih informacija sa Interneta. Te informacije su prezentovane tako da se na jednom mestu nalaze nastavni materijali koji mogu da se kasnije koriste kao dobra baza u nastavi. Za koordinaciju posla korišćena je grupa na Facebook-u. Nastavnici Snežana Marković i Ivan Bućković idejni su tvorci Internet udžbenika koji kreiraju učenici u saradnji sa predavačima. Za predmet „Računarstvo i informatika“ u gimnazijama još uvek ne postoje udžbenik i zbirka prilagođena važećem nastavnom planu i programu. Kreiranje obrazovnih materijala na Internetu može da nadoknadi ovaj nedostatak. Ivan ponosno ističe da se ovaj način edukacije primenjuje već tri godine, a da većinu nastavnih materijala kreiraju sami učenici. Materijali za učenje postavljaju se na Mudl-sajt, www.skola.vigimnazija.edu.rs a za domaće zadatke i diskusiju koristi se viki PBWorks. Zahvaljujući uvek aktuelnim domaćim zadacima, premošćen je problem velikih razmaka između termina vežbi u bloku.

Očigledno je da nije potrebno mnogo da bi se unapredilo iskustvo predavanja, a sve u cilju da se ulčenicima olakša sticanje znanja. Problem može predstavljati jezička barijera, pošto je za rad u navedenim programima i portalima potrebno znanje engleskog, ali i drugih jezika. Ipak, to je izazov koji je čak i dobrodošao, jer su tehnologije neizostavni deo ne samo nastave već i života oko nas, a te tehnologije dolaze kod nas na stranim jezicima.

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.