Modelarski koktel

Uspešan paket za vizuelizaciju sačinjavaju tri celine: modelar 3D objekata, editor 3D animacije i modul za renderovanje. Sama činjenica da smo modelare do sada zapostavljali navodi na zaključak da to nisu uvek najistaknutiji delovi takvih paketa. Ipak, neke firme žele da se potvrde i na ovom planu, pa su do nas došla tri vrlo interesantna proizvoda. Ova tri modelara polaze sa različitih stanovišta i imaju različitu filozofiju; ovde ih nećemo u pravom smislu uporedno testirati, već ćemo se osvrnuti na alate koji su pre saradnici, nego konkurenti. Počnimo od najjednostavijeg.

Fractal Design pozira

Firma Fractal Design je izdala program Poser, koji je prevashodno namenjen kreiranju uspelih ljudskih figura. Program je vrlo jednostavan za upotrebu i nije pretrpan gomilom opcija, ali ipak ne treba misliti ni da je nemoćan, niti da je siromašan. U nekoliko trenutaka možete stvoriti ljudsku figuru željenog pola, visine, težine ili starosti. Umesto pravih ljudskih figura, možete stvoriti mannequin-a, simpatičnu lutku, prema kojoj umetnik slika svoje likove u najrazličitijim pozama. Kako sa mannequin-om, tako i sa pravim ljudskim figurama možete manipulisati i stavljati ih u najrazličitije poze. To se postiže rotiranjem delova tela, koji su postavljeni u ispravnu hijerarhiju, tako da nije nikakav problem figuru postaviti u bilo koji zamišljeni položaj. Dodatnu pomoć predstavlja i opcija use limits, kojom udovi i njihovi delovi dobijaju granice do kojih se mogu rotirati. Time se, recimo, sprečava rotiranje lakta za više od 180 stepeni.

Obzirom da u Poser-u može da se manipuliše većim brojem figura, nekad ih je teško sve poravnati, tako da im stopala leže na istoj ravni. Zato je dodata opcija drop to floor, koja posao obavi umesto vas. Pomenućemo da se fiksna tačka na telu može menjati, čime možete napraviti key-frame-ove čoveka, žene ili deteta koji trči, ili skaču u bazen, praveće divne okrete koje izvode živi skakači na Olimpijadi.

Posebno treba pohvaliti rendering modul ovog programa, čija je uloga pomoćna pa ga ne krasi kvalitet slike, ali je veoma brz. Modul ima sjajan sistem za bump i teksture, pa je muskulatura renderovana njim vrlo atraktivna. Dobijeni rezultat je najsličniji junaku stripova Srebrni Letač. Uz ovaj program dolaze i razne biblioteke, za izgled i položaje (poze) figura, ali i za položaje i atribute kamere odnosno svetla.

Poser nije program za neko ozbiljno modelovanje, ali je generisanje ljudskih figura dovoljno automatizovano, što je i bio cilj autora. Ipak, moramo primetiti da je lice ostalo bez prave podrške; možda u nekoj drugoj verziji. Program već sada mogu da koriste koreografi, kao i animatori iz profesionalnih voda, za stvaranje veće grupe ljudi, pod uslovom da nema krupnih planova. Poser svoje figure može da izveze u DXF format, koji je uglavnom i najrašireniji među programima koji se bave 3D prostorom.

AMAPI

AMAPI 2.0 je program malo poznate firme Yonowat. To je, koliko smo upoznati, jedini program u istoriji 3D modelovanja koji problemu pristupa na sasvim drugačiji način: korisnički interfejs podseća na zanatsku radionicu. Svi alati koje poseduje, a podeljeni su u tri grupe, raspoređeni su sa desne strane ekrana u polukrugu, a biraju se klikom miša. Izbor je mnogo lakši od odustajanja od nekog alata: trebalo nam je neko vreme da ustanovimo da se alat ostavlja pomeranjem pointera na krajnju desnu ivicu ekrana.

Ovaj primer u potpunosti oslikava situaciju pred novim korisnikom AMAPI-ja: sve izgleda lepo i efikasno, ali će proći dosta vremena dok se naviknete na neobične akcije mišem i nekoliko specijalnih komandi sa tastature (space, Enter, Tab, +, - ...). Kada ih usvojite, posao će teći glatko.

Najveći problem je navikavanje da o bilo kojoj akciji prestanemo da razmišljamo matematički. Na ovaj, do sada jedini, način rešavanja problema zaboravite: radeći u AMAPI-ju, vi ste zanatlija koji može da napravi sve što vidi, bez matematičkih komplikacija. Imate tri police sa alatom, radni sto, mnogo strpljenja i umeća... Analogija sa radionicom ide tako daleko da u menijima možete da pronađete i po koju psovku. Obzirom da sve deluje neobavezno i jednostavno, prijatno ćete se iznenaditi kada ustanovite da gotovo i ne postoji format fajla u koji AMAPI ne može da izveze svoje objekte.

Pomenimo i nekoliko neprijatnih iskustava. Prvo se odnosi na stabilnost: AMAPI često prijavljuje greške, posle kojih nema povratka u program ili snimanja. Istina je da AMAPI u toku testiranja ni jednom nije oborio Windows, ali je zato on sam krahirao u nekoliko navrata, naročito kada smo brzo menjali i nasumično upotrebljavali razne alate. Trebalo bi da i uputstva budu malo detaljnija, pošto je za većinu korisnika ovakav način rada nešto novo. On-line uputstvo sa nekoliko časova je samo demonstrativno, toliko da akcije ni posle pažljivog posmatranja niste u stanju do kraja da izvedete. Recimo, u demou u kome se pravi školjka, nedostaje poslednja akcija kojom se krive pretvaraju u površine. Na ekranu to sasvim lepo izgleda, ali bez tog malog parčeta informacije, teško da se može bilo šta postići.

Ideja je sjajna, koncepcija malo slabija, a izvedba je mnogo toga pokvarila - programi ove namene moraju da budu stabilniji. Jedan savet: ma šta radili, nipošto ne menjajte dijalog font, jer ništa nećete moći da pročitate. Čini se, da ćemo na jednostavnije i efikasnije 3D modelare morati da sačekamo.

Rhinoceros

Za kraj prikaza smo ostavili najozbiljniji program, koji smo nažalost morali da testiramo samo u beta verziji, ali od koga najviše očekujemo. Rhinoceros je program koji je razvio Robert McNeel sa saradnicima; u profesionalnim krugovima se o projektu priča kao o kopiji Alias modelara, što samo govori o ozbiljnosti.

Opet se susrećemo sa ekranom klasično podeljenim na tri (ili četiri) dela, oko kojih se nalaze meniji, pa čak i komandna linija. Ovakav stil pomalo podseća na Autocad, ali je daleko prijateljskiji nastrojen prema novim korisnicima. Ovo je prvi ozbiljni i uspešni program za 3D modeliranje koji dosledno prati Windows filozofiju. Svi očekivani meniji su tu, selekcija više objekata se postiže pritiskom na Shift, prelaskom pointera preko stavki ispisuje se njihova osnovna i alternativna namena, većina tastera je dvofunkcijska (desni taster na mišu)...

Odmah se uočava pravo bogatstvo opcija, sa skladnim i jasnim grafičkim reprezentacijama, koje su sjajno dopunjene već pomenutim pointer sensitive informacijama. Korisnički interfejs je veoma brz i stabilan: u beta verziji neke komande još nisu bile gotove, ali Rhinoceros ni jednom nije "iskočio iz šina", čak ni kada smo mu zadavali vrlo komplikovane operacije kombinovane sa logičkim uslovima. Program bi se tada samo zamislio (mada mnogo manje nego što je to radio 3D Studio), a zatim bi se na ekranu pojavio rezultat.

Rhinoceros poseduje praktično sve što vam je potrebno za ozbiljno modelovanje: bogatstvo opcija, brzina i komfor Windows okruženja garantuju mu popularnost. Pravi je kuriozitet kako je Rhino "hendlovao" komplikovanije objekte posle niza transformacija i boolean operacija. Ivice i presecanja su bila i dalje oštra kao žilet, bez i jednog izgubljenog prioriteta ili krajnje nervirajućih rupa, koje stvara svaki izgubljeni face.

Pravo uživanje je bilo istraživati na koliko sve načina može da nastane kriva pri presecanju lopte i kupe, lopte i elipsoida, ili bilo koja druga dva tela. Rezultat se uvek dobijao trenutno i bio je precizan. Rhinoceros očito ima neverovatnu matematičku podršku, a ništa slabije nije urađen ni programerski deo posla. Stalno imate utisak da sedite ispred moćne RISC radne stanice, a ne ispred svog prosečnog Pentium-a. Pomenimo da i Rhino ima svoj rendering modul, koji poseduje senke, anti-aliasing i sve što uz to spada. Iako je i on, koliko smo mogli da primetimo, prilično brz, moramo priznati da se ponekad čini kako je "nakalemljen" iz nekog drugog programa.

Za kraj...

Predstavili smo vam tri potpuno različita programa, koja se odlično dopunjuju. Prvi je specijalizovan za jednu klasu trodimenzionalnih objekata, koji se veoma često koriste, što opravdava njegovo postojanje i predstavlja vrednu dopunu drugim 3D modelarima. Druga dva su donekle suprotstavljena, zahvaljujući filozofijama rada i shvatanjima posla kojim se bave, ali nisu sukobljeni na tržištu, jer su namenjeni potpuno različitim klasama korisnika. AMAPI će, svojom idejom i dopadljivošću, pre privući pažnju novih modelara, dok je Rhinoceros više tehnički nastrojen, pa brzinom i preciznošću predstavlja pravo osveženje na ovom polju.

Kada se sve sabere, ovi programi su relativno nedovršeni, pa će se njihov značaj pokazati tek kada se pojave u konačnim verzijama. Ipak, mereno na odgovarajućim skalama, čini se da Rhinoceros ima najviše snage i najbolje izglede za budućnost. Profesionalci, obratite pažnju, na vaše terene stiže novi "talentovani draftovac".

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.