Svet na dva točka

Sređen primerak motocikla starog preko 50 godina uvek je privlačio poglede i mamio uzdahe, ali posedovanje dvotočkaša je nešto više – to je poseban način života, oblačenja i razmišljanja. Iako vode poreklo iz Italije, Vespe su postigle veliku popularnost u Velikoj Britaniji. Sedamdesetih se, kao otpor pankerima, pojavio pokret modsa: njihova odeća se u potpunosti razlikovala, nosili su odela, kravate, bili su kratko podšišani i vozili su Vespe. Slušali su grupu The Jam, a 1979. godine snimljen je i film o životu modsa Quadrophenia, u kome je glumio Sting.

Od aviona do skutera

Zvanična prezentacija posvećena Vespama nalazi se na www.vespaday.it. Za početak treba se upoznati sa ovim ne baš mladim skuterom koji upravo slavi 50. rođendan. Do danas je proizvedeno 15 miliona Vespi širom sveta, a podatak da je 1995. prodato čak 280,000 primeraka govori da interesovanje kupaca ne opada. Fabrika Piaggio je osnovana daleke 1884. godine i bavila se uglavnom proizvodnjom aviona, a 1924. su imali čak i svoju avio kompaniju za prevoz putnika. Krajem rata, većina fabrika je bila uništena i od strane saveznika sravnjena sa zemljom, tako da su naslednici porodice Piaggio bili primorani da posao otpočnu od samog početka.

U tome su im pomogli isti oni saveznici pozajmivši im novac, a inženjeri koji su se bavili projektovanjem aviona, bacili su se na dizajniranje novog dvotočkaša, koji je trebalo da predstavlja proizvod niske cene za šire narodne mase. Ipak, nije sve išlo glatko. Prvi prototip koji je bio nazvan Paperino nije se svideo tadašnjem vlasniku – zato je izmenjen izgled i sam motor, kako bi se došlo do nečega što asocira na današnje Vespe. Precizni dizajneri, kojima je smetalo to što su motocikli bili prljavi i teški za upravljanje, premestili su menjač na upravljač, a točkovi su pričvršćeni na sličan način kako je to urađeno kod aviona. Vozač je zaštićen od prljavštine, a promenjen je i njegov položaj, sad sedi sigurnije i udobnije.

Ako se odlučite da vidite kako je tekla ova evolucija, posetite opciju portrait gallery. Tu zaljubljenici u motorna vozila prilažu fotografije svojih ljubimaca, sa malim spiskom vozila koja su posedovali i onih koja se još uvek nalaze u njihovom vlasništvu. U nastavljanju tradicije lepog dizajna i lepog oblačenja, Piaggio je formirao i modnu liniju za proizvodnju odeće, naočara i torbi. Najnoviji modeli se nalaze na opciji life style i tu saznajemo da su u svoj tim uključili i neke od najpoznatijih dizajnera.

Poseban deo zaslužio je Giorgio Bettinnelli, koji je putovao oko sveta na novom modelu PX200 za 1998. godinu. Sponzorisan od ove italijanske firme, putovanje je započeo u Čileu 1997, a dolazak na destinaciju u Australiji očekuje se 2000. godine, posle pređenih 150,000 kilometara. Put će ga voditi preko cele Amerike, Aljaske, severnih delova Azije i Evrope, zatim će se spustiti kroz Portugaliju na Afrički kontinent, koji će skroz obići i, preko Indije, stići do cilja. Na prezentaciji se nalazi njegov dnevnik u kome, iz podršku IBM-a, prilaže slike sa putovanja, doživljaje i susrete sa ljudima.

Vespa kao kult

Sa izavačkom delatnošću ove kompanije upoznaćete se na opciji The Cult of Vespa. Na prezentaciji ove knjige bili su i poznati pisci, poput Umberta Eka, koga Vespa asocira na period romantičnih maštanja u školi. Taj duh romantičnosti i lagodnog letnjeg života svi smo osetili gledanjem filma „Praznik u Rimu“, u kome se Odri Hepbern, kao princeza, vozi po večnom gradu. Do fotografija novih modela i tehničke dokumentacije stižete kliknuvši na New Vespas, a preporučujemo i virtuelni salon. Ljubitelji ovog praktičnog vozila su se lepo organizovali, tako da njihovi klubovi, koji postoje širom sveta, imaju svoje prezentacije, a linkovi se nalaze na zvaničnom sajtu. Za kraj možete poznanicima poslati i neku od razglednica, a na raspolaganju vam stoji nekoliko reprodukcija starih reklama.

Vespa-fanatik iz Holandije, napravio je svoju prezentaciju na www.leonardo.nl/ showcase/vespafac. Za razliku od zvaničnog sajta, ima lepše urađenu galeriju modela, od prve koja je napravljena sredinom četrdesetih, preko modela koji su korišćeni u alžirskom ratu (ugrađena bazuka!), do novijih primeraka iz 1989. Poseban odeljak se bavi poznatim ljudima koji voze Vespu, a trenutno se tu nalazi slika Belmonda iz šezdesetih godina. Priložen je i veliki broj zanimljivih adresa, na kojima se nalaze informacije o raznim takmičenjima, a i uputstva kako restauirate svog ljubimca.

Još jedna adresa koja obiluje zanimljivostima je www.vespa.org, gde se na početku daju lepu definiciju da Vespa predstavlja ne objekat želje, već objekat neispunjene želje, nešto više od vida transporta. Osim uobičajenih informacija koje su se nalazile i na drugim sajtovima, ovde ćete pročitati priče i zanimljivosti iz Vespaland-a.

Kreator sajta se potrudio da nabavi zanimljive fotografije modela pre i posle sređivanja, tako da imate priliku da vidite jedan od najstarijih modela, kako stoji napuštenom hangaru u prašini i nekoliko meseci kasnije, u punom sjaju. Neki ljudi su se posvetili samo restauraciji Vespi – neke od njih koštaju i preko 8000 dolara.

Nešto sasvim drugačije

Vlasnici Harley Davidson motocikala imaju totalno drugačiji imidž. Njihovi znaci su kožne jakne i prsluci, duge kose i tetovaže, kao i devojke sa naslovnih strana Plejboja. Prvi model, koji je nastao pre 90 godina, više liči na bicikl, a na prezentaciji www.harley-davidson.com se možete upoznati sa istorijatom fabrike. Ako ste već zagriženi vlasnik ovog motocikla, naći ćete vredne informacije koje se tiču najboljih tura za vožnju, savete za daleka putovanja i linkove na sajtove koji daju vremenske prognoze – ako idete na daleki put motociklom, morate voditi računa o vremenskim prilikama! Tu je i spisak hotela, barova i restorana u kojima se okupljaju ljubitelji Harley Davidson-a, datumi njihovih okupljanja, kao i najpopularniji saloni za tetoviranje.

Na svakom tamičenju se bira mis, kao i najlepša tetovaža – ovde možete videti slike njihovih lepotica i krupnih muškaraca čija su tela pokrivena raznolikim crtežima, a i sastavi žirija su zanimljivi, jer je u poslednjem bila mis Plejboja za april. Predstavljanje najnovijih modela je lepo urađeno, uz priliku da vidite sve što ova fabrika nudi za narednu sezonu.

U Njujorku je otvoren i Harley Davidson kafe, koji ima za cilj da ljudima približi kulturu motociklista – tu su fotografije slavnih sportista i političara koji su vlasnici ili ljubitelji Harley-a. Ukoliko planirate da ih posetite, obratite pažnju na posebnu ponudu besplatnih suvenira koju su dostupni svim gostima, ali obratite pažnju i na cenovnik, usklađen sa cenama osnovnih proizvoda.

Jedan od dilera je postavio prezentaciju na www.hareydavidson.com. Posebna opcija pruža mogućnost da se pridružite njihovom timu i zaposlite u kompaniji. Koga interesuje samo zabava, tu su opcije galerije najlepših primeraka, tržišta potrebnih delova i polovnih motocikala, kao i vesti iz sveta. Trenutno važi popust od 60% na odeću, povodom 95. godišnjice pokretanja proizvodnje dodatne opreme, a pobrojane su i prodavnice u kojima možete da se obučete kao pravi vlasnik Harley Davidson-a.

Preporučujem da posetite i www.netctrl.com/~henry/opp.html, gde se nalazi banka linkova koji su podeljeni po kategorijama. Možete se opredeliti za viceve koji su aktuelni kod motociklista, videti prezentacije žena – vlasnica Harley-a, upoznati se sa umetničkim delima koja se izlažu u posebnim galerijama, ili posetiti neki od on-line časopisa. Ako vam je cena motocikla visoka, možete sebi priuštiti da iznajmite neki od modela i barem nakratko osetite zadovoljstvo vožnje na otvorenom putu, kao što su to radili Piter Fonda i Džek Nikolson u filmu Easy Rider. Poseban način života ovih ljudi dovodi i do čestih susreta sa čuvarima reda i mira, tako da postoje i linkovi do dobrih advokata.

Vreme Triumph-a

Ukoliko vas interesuju zbilja stari modeli, posetite members.aol.com/histracing – tu je oživljeno zlatno doba britanske vladavine na tržištu. Tada su se pravili modeli sa posebnim mestom za suvozača, što je bilo zgodno za trke, a stabilnost vozila je bila važna da bi on postao jeftin vid transporta za porodice. Za one koji su zainteresovani da učestvuju na trkama, date su informacije o karakteristikama koje vozila moraju da ispune. Nisu dozvoljene sve prepravke: na primer, jasno je definisano od čega moraju biti izrađeni rezervoari na modelima koji su proizvedeni pre 1935. godine.

Proizvođač koji zaslužuje da bude pomenut je britanski Triumph (www.triumph.co.uk). Posle kraće pauze, u sam vrh su se vratili 1990. godine, dokazujući skepticima da se neće povlačiti. Njihova proizvodnja se deli na trkačke motocikle, klasične i modele koji su namenjeni dalekim putovanjima. Na sajtu imate mogućnost da se upoznate sa svim modelima koji su izašli iz fabrike, njihovim tehničkim karakteristikama i glavnim idejama koje su vodile stvaraoce da naprave ovakve mašine. Dodatna oprema je dostupna svima koji nisu zadovoljni osnovnim modelom koji stiže iz fabrike. Ovde se nalazi lista kofera, alarma, lanaca koji obezbeđuju sigurnost vozila; pretražite ih po modelima motora ili po godinama proizvodnje.

Vlasnici ove kompanije su u proizvodni katalog svrstali i odevne predmete, obuću, rukavice i kacige, a vama pružili mogućnost da se sa svime upoznate preko Interneta. Učlanjenje u klub košta 30 funti, a za taj novac dobijate popuste za sve događaje koje klub organizuje, časopise i neke vrlo ekskluzivne poklone.

Iz prošlosti za budućnost

I motocikli imaju svoje muzeje: u Bostonu postoji muzej koji ima primerke od 1955. godine, a bavi se i trgovinom (www.allenmuseum.com). U zgradi koju je dizajnirao poznati arhitekta iz Konektikata održava se određena temperatura i vlažnost vazduha, kako bi se eksponati zaštitili od požara i raznih insekata i parazita. Zaposleni se trude da kolekcija raste, a sa njom se povećava i količina informacija na prezentaciji.

Na sajtu su fotografije najlepših primeraka, od modela Honda iz sedamdesetih, preko Triumph-a iz pedesetih, do Harley-a. Tim stručnjaka se potrudio da svi izgledaju kao da nikada nisu bili na drumu, a ako želite da doterate i vašeg ljubimca, ovde se nalaze adrese za kontakte. Spremnost kolekcionara da plate svaku cenu zarad hobija potvrđuje i motocikl iz daleke 1928. godine koji je dostigao cenu od 35,000 dolara, iako nije restauiran.

Poznati Muzej moderne umetnosti u Njujorku, Guggenheim Museum (www.guggenheim.org/motorcycle.html), pripremio je izložbu pod nazivom „Umetnost motocikala“. Posmatrajući motocikle kao prvi lični vid transporta, izložba nas vodi kroz „motoristički svet“ od samog nastanka do današnjih dana. Eksponati su podeljeni u tri velike grupe, u zavisnosti od toga da li su doprineli napretku u dizajnu, tehnologiji ili razvoju društva. Najstariji primerak je Hildebrand & Wolfmueller iz 1894. godine – nastao je zbog čovekove fascinacije brzinom i inspirisan napretkom železnice, korišćenjem električne energije, pojavom bioskopa i ostalim posledicama tehničkog napretka sa kraja XIX veka...

Motocikli su sa ulica došli u muzeje, ali to ne znači da su oni postali deo prošlosti. Naprotiv, više nego ikada ljudi se interesuju za najnovije i najbrže primerke, inženjeri se trude da ih dovedu do savršenstva, a kolekcionari da nađu neki stari i zapušteni primerak u koga će uložiti svoje slobodno vreme. Svi oni se okupljaju na Internetu, razmenjujući iskustva i važne informacije. Pridružite se!

© 1995-2024 PC Press. Sva prava zadržana.