|
Kako se ophoditi prema ovom balastu prošlosti i onima koji su zaslužni za preživljavanje YUSCII rasporeda i ružnih fontova u Windows-u? Vektorski fontovi su ušli u treću generaciju, Unicode tabela podržana je praktično do kraja, definiše se šetnjom mišem kroz nekoliko dijaloga, a YUSCII i dalje postoji. Moram da citiram kolegu Bojana Stojanovića: „YUSCII fontovi predstavljaju neprihvatljiv šum u digitalnoj tipografiji“. O ogromnom spektru problema koje ovakvi fontovi prouzrokuju pisano je mnogo puta, ali treba znati da je loš izgled teksta štampanog lošim fontom jedan, a nepoštovanje standarda drugi, mnogo ozbiljniji problem.
Lako ćemo...
Sve ima svoje uzroke: sankcije su ostavile traga. Na prste se mogu nabrojati prevedena i štampana uputstva za programe, a uputstvo za valjanu lokalizaciju Windows-a nije među njima. I piraterija je uticala, a mnogi neiskusni korisnici su videli priliku da angažuju svoje računare bilo kako, ne razmišljajući o standardima.
Ipak, koren problema nije u neiskusnim korisnicima, jer početnik neće slučajno izabrati YUSCII. On neće umeti ni da instalira Windows, nego će to za njega učiniti neko „ko se razume“. Problem je u „majstorima“ koji se trude da impresioniraju kupce firme „Šrafciger Express“, instalirajući programe čija bi legalna kupovina prevazišla cenu novog automobila. Usput im dodaju stotinak YUSCII fontova i objasne da programi rade na srpskom.
E, takve bih na stub srama. Ne na pravi, nisam sadista, nego na neki virtuelni: makar da ih pitam zašto se tako ponašaju i da li su svesni onoga što rade. Shvatanje da je PC „mašina kod koje je sve jednostavno i jeftino“ vremenom je spalo na ravan „bilo kako i besplatno“. Nekoliko pokušaja zastupnika Microsoft-a i drugih firmi da „probiju“ tržište nije prošao najbolje. Razloge te pojave ćemo analizirati drugi put, a sada samo ukažimo na posledicu: nemamo prevedeni Windows, nemamo prevedeni korisnički softver i, što je najgore, nemamo naviku o nužnosti poštovanja standarda.
Uspešno sam se snalazio sa standardizovanim fontovima još na Windows-u 3.11, u vreme kada su Word 6 i Excel 5 bili novi programi. Nekada sam radio sa tri, a danas sa 10-15 fontova koji interpretiraju Unicode. Znam za programe namenjene grafici koji prave probleme, ali se svaki od tih problema može rešiti bez YUSCII-ja. Rešenje sam često prenosio drugima, nadajući se da će doći vreme kada više neću videti one strašne fontove. Kako je vreme prolazilo, bilo je potrebno sve manje dodatnih „pajser-alata“ da bi se aktuelni operativni sistem bar donekle prilagodio našem jeziku.
Ne, nećemo lako
Neke stvari izazivaju podsmeh, mada zapravo nisu smešne: čak i na Web-u postoje korisni sadržaji ispisani YUSCII rasporedom, što je tragikomična krajnost. Nisam znao kako da nastavim razgovor kada mi je rukovodilac velikog informacionog sistema rekao: „YUSCII je standard i ostaće standard u firmi“. Ako je ova strašna izjava uspela da stigne i do dokumenata ISO procedura te firme, skidam kapu Ljudskoj Gluposti. Ne, nisam začuđen: imam staža u poslovnim informacionim sistemima, pa me malo šta začudi.
Drugi kolega svedoči kako je u firmu stigao naručeni CD sa katalogom aktuelnih zakona i standarda. Napisan je „standardno“, YUSCII rasporedom. Kaže: „mogli smo da tražimo od njih da ga prerade, ali nije bilo šanse. Ide im ovakav ko alva...“. Ovde imamo slučaj drugostepenih štetočina, onih koji indukuju primenu YUSCII rasporeda kod drugih korisnika, ne hajući za svoju reputaciju. A i zašto bi: nisu oni krivi što se CD dobro prodaje, zar ne?
Imam i tužnijih primera, ali da ne trošimo vreme na njih. Umesto toga, ne libim se da prozovem tebe, kolega. Tebe, koji tvrdiš da nema ničeg lošeg u radu mimo standarda. Tebe, koji igraš pasijans u radno vreme, umesto da si potrošio nekoliko minuta da obrišeš YUSCII fontove sa svih računara mreže za koju si odgovoran. Počni od svog računara.
Ipak, lako ćemo, ali...
U čemu je problem? U strahu da „ona plavuša neće razumeti kako se koristi makro YuConv u Word-u“? U lenjosti? U razmišljanju o mogućim posledicama („a šta sa arhivom dokumenata“)? Ili je, ne daj Bože, problem u kompetentnosti tehnički odgovornih lica? Ima tu svega pomalo, ali ključna pojava nije tehničke, nego organizacione prirode: kako obezbediti realnu podršku rukovodstva da se sistem dovede u red? Kako objasniti korist koju donosi standardizacija? Kako se izboriti sa demagoškim opstrukcijama direktora, poput „Ja (i samo ja) se trudim da obezbedim platu za petsto radnika, a ti samo ... uz vetar!“.
Odnekud mora da potekne inicijativa o poštovanju standarda u primeni računarskih tehnologija. Napišite dokument namere o ukidanju kvazi-standarda i uputite ga nadređenima. Objasnite razloge postojanja YUSCII rasporeda i ponudite se za definisanje i uvođenje važećeg standarda. A kada jednom proterate YUSCII fontove iz Windows-a, znaćete da ste tek na uspešnom početku konačnog dovođenja informacionog sistema u red.
Svaki profesionalac koji misli da ga se to ne tiče i da nije njegov posao da „ispravlja krive Drine“ – grdno greši. Naprotiv: baš smo mi najviše pozvani da dovedemo priču o standardima, a potom i o punoj lokalizaciji softvera, do efikasnog razrešenja. Taj proces je neminovan i desiće se pre ili kasnije. Jedino pitanje je da li ćemo, kad vreme dođe, biti išta pitani.
|
