PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Komentari Komentari
PC #67 : Maj 2001

 Naslovna  Sadržaj 
Branko Tadić  

U ženskoj Mreži

U svakodnevnom životu se svakako trudite da postanete (i ostanete) "pravi muškarac", ali kad dođete na Internet lako možete pasti na bojnom polju cyber muževnosti...

Internet je jedino mesto na kome su žene uspele da preokrenu mit „jačeg pola“ – kako cyber-vreme teče, tako njihova dominacija na Web-u postaje sve očiglednija. Dok muški deo auditorijuma privlače ogromne količine (polu)besplatne pornografije, ženski super-um se u digitalnom svetu crnog i belog snalazi kao riba u vodi – za razliku od nas ostalih, koji smo se „upecali“...

Krivica nije samo naša – u pokušaju da kompenzuju naš manjak prirodne potrebe za šopingom (koju pripadnice lepšeg pola imaju u izobilju), marketinški mozgovi su posegli za našim primalnim nagonima i formirali pornografske mreže koje se zatvaraju oko svakoga od nas ko neoprezno ostavi ikakav „pisani“ trag svog boravka na Mreži. Lepo reče Christine Tamblyno, teoretičarka Interneta: „Interakcija je druga reč za kupovinu“. Porno block-buster-i su samo vrhunska produkcija jednog od osnovnih ženskih umeća – naivna muškarčina se uz pomoć par ukusno sklopljenih banera i obećanja dovuče u roze-crni svet čipkica i veša, da bi se zatim veoma grubo odvukla na formular za proveru „muškosti“, gde više ne pali nijedna prevara: cyber žene padaju samo na cyber pare, a cyber pare padaju samo sa cyber neba; u ostalim slučajevima moraju da se zarade ili barem ukradu...

Čari chat-a

Čak i ako govorimo o bliskim susretima „neprofitne“ vrste, dlakavije od dva stvorenja za tastaturama obično izvuče deblji kraj. Tipična cyber ženka na seks chat-u ne traži virtuelni seks, već ono što joj po definiciji pripada, a bilo joj je uskraćeno zbog viška/manjka godina ili kilograma – vladavinu nad čoporom mužjaka. Dok oni (opet isplaženih jezika) prate njen miris po IRC kanalima, ona (samo)zadovoljno koketira sa novom žrtvom stvarajući oko sebe atmosferu koja dovodi do neizbežne eksplozije muških sujeta. Posle toga cyber mužjaci odlaze u stvarni svet da kontakt-sportovima izvidaju svoje rane, kako bi ih već sledeće večeri neka nova cyber dama na cyber štiklama povukla za cenjeni cyber nos.

Generalno govoreći, najisplativije je u svakom chat-u proglasiti žensko za OP („chat-ovođu“); ono što bi muškarac protumačio kao dah kreativnosti učesnika ili sasvim opravdanu borbu za prevlast u sobi, Gvozdena_Ledi će glatko odstreliti, pokazavši pri tom da nijedna varijanta samoafirmacije nije pozitivna: chat, ipak, treba da otelotvori ono sto predstavlja ogovaranje, dakle sponu međuženskih odnosa. Ima li idealnijeg napretka ove drevne veštine od istovremenog chat-ovanja sa više ljudi u različitim prozorima?

Tokom proteklih godina došao sam do zaključka da žene iz Interneta crpe jednu posebnu vrstu energije, potpuno stranu muškarcima. Nebrojeno puta sam na ICQ-u sretao žene koje imaju po dva posla, troje dece i u isto vreme po čitav dan „vise“ na Web-u. Sretao sam i devojke koje se žale kako u stvarnom svetu ne mogu da nađu muškarca koji „odgovara njihovom senzibilitetu“, dok je nalaženje takvog na chat-u pitanje trenutka. I, naravno, između svake dve žene sam sretao po 27 Horny_John-ova iz Teksasa koji su želeli da me poseduju, ne znajući da je moje ime muško (u nekim slučajevima ih možda nije ni bilo briga!?).

Jelena plavuša

Kao ilustraciju navodim i sledeće iskustvo: jednom sam radoznalu drugaricu (koja nikada pre toga nije chat-ovala) ulogovao na SerbianCaffe pod imenom Jelena_Plavusa; u roku od 10 minuta otvorilo se 19 (i slovima: devetnaest) private prozora, a ona se silno zabavljala na javnom chat-u i ne znajuci šta znače sve te okolne „kockice“ i kako da ih aktivira. Zamislite samo kolika moć leži u prstićima manje naivnih korisnica najpopularnije svetske razbibrige koje svoj urođeni modul za A/D konverziju (zlo)upotrebljavaju da zabludele muške ovčice sateraju u neki od cyber-torova, gde sledi (zasluženo) šišanje.

Naravoučenije: osobe ženskog pola (kada pišem kao šovinista, ne smem da kažem „žena“, to mu dođe kao „crnja“ kod rasiste) imaju priliku da, pod senkom naših sopstvenih zabluda, preko milog nam & dragog klupčeta žice koje zovemo Web, prodaju svakojake andrmolje i sulude ideje koje u „treznom“ stanju ne bi dovukli kući ni sa buvljaka, ni iz parlamenta. Smatrajte se upozorenim – cyber dame imaju oružje sposobno da vas za tili čas pretvori u cyber-papučare. Muškarci, sa druge strane, nemaju takav modul i jedini firewall kojim mogu da se zaštite od spider-žena jeste samodisciplina. Neki preporučuju i vezivanje za jarbol, uz presecanje modemskog kabla...

Na kraju, imam i jedno prevodilačko pitanje: da li je Eva posegla za jabukom... ili je to ipak bio Apple?