|
Da li i računari, poput ljudi, rastu do dvadesete godine? IBM PC je 12. avgusta proslavio 20. rođendan, a upravo u to vreme ugledni IDC je prognozirao da će prodaja računara u SAD, po prvi put u istoriji, ove godine biti manja nego prethodne. Čuli su se i komentari da su računari izvukli privredu iz recesije osamdesetih, a da je za ovu recesiju potreban novi recept. Ipak, niko ne spori značaj "projekta PC" koji je, uz Internet, promenio svet.
Prvi IBM PC se zvao IBM 5150, radio je na 4.77 MHz, imao 16 kilobajta memorije i 11" crno-beli monitor, snimao 160 KB na disketu i koštao 1.565 dolara, što odgovara iznosu od 3.000 sadašnjih dolara. Zasluga IBM-a za uspeh PC-ja se procenjuje na razne načine - gigant nije mnogo verovao u taj projekat i u njega je uložio "samo" novac: korišćeni su Intel-ov procesor i standardni čipovi, operativni sistem je kupljen od Microsoft-a, a prodaja organizovana kroz mreže kao što je Sears; čak je i naziv personal computer "pozajmljen" od firme Hewlett-Packard, koja ga je još 1968. koristila u oglasima za HP 911A kalkulator sa magnetnim karticama. Pa ipak, ime IBM je dalo pečat ozbiljnosti čitavom poslu jer, kako se tada govorilo, "ko bi verovao industriji u kojoj se takmiče firma nazvana po voću (Apple) i firma čiji proizvod (TRS-80) čak i oni koji ga najviše vole zovu Trash-80"?
Možda u skladu sa kosmičkom pravdom, IBM je izvukao iz PC-ja više nego što je očekivao (planirana je prodaja 240.000 komada u prvih pet godina, a prodato je 3 miliona), ali su drugi na njemu izgradili čitave imperije. Otkako su 1982. Jim Harris i Rod Canion u jednoj teksaškoj poslastičarnici došli na ideju da prave PC klonove i osnovali firmu Compaq, kompatibilci su se sve bolje prodavali, da bi već 1986. više ljudi kupovalo kopiju nego original. Nova industrija stvorila je i nove zvezde; na čelu liste su Bill Gates (Microsoft) i Andy Grove (Intel).
Kao što 1981. niko nije mogao da sagleda daljine do kojih će PC stići za dvadeset godina, tako je i danas teško prognozirati njegovu budućnost. Skloni smo da razvoj računara posmatramo po MOTS (more of the same) principu - mislimo da će oni imati dva, četiri ili sto puta više memorije, brže procesore i veće diskove, ali ih uvek zamišljamo kao sive kutije na našim stolovima. A za dvadeset godina računar lako može biti ugrađen u naše naočare, našu odeću ili u naše telo, dajući tako novi smisao terminu "personalni". Sa zadovoljstvom ću pratiti nastavak tog rasta u koji, i pored sadašnje krize, ne sumnjam. Vidimo se 5. oktobra!
|
