|
Dobar znak ozdravljenja ili, ako vam je tako draže, povratka na stari put našeg informatičkog tržišta je pojava korporacijskih računara. Proteklih godina domaće firme su za svoje potrebe uglavnom kupovale računara po kriterijumu "da budu što jeftinije". Jedina dobra strana takve kupovine je ušteda; o kvalitetu, podršci, kompatibilinosti, servisu i drugim rečima iz standardnog rečnika svetskih IT menadžera ni traga ni glasa. Upućeni će reći da su lokalni prodavci nudili garanciju, servis i podršku, i u tome ima istine, ali mora da primetimo da se teško može da govori o kvalitetu koji zadovoljava iole strože kriterijume.
U poslednje vreme kroz Redakciju je prošlo nekoliko konfiguracija koje spadaju u poslovnu klasu. Sve su "plemenitog" porekla i predstavljaju dobar presek ponude na svetskoj računarskoj pijaci. Zato smo odlučili da im posvetimo više pažnje u ovom prikazu - proverićemo koliko su savremeni svetski trendovi i ponuda kompanija iz "prve lige" prisutni kod nas.
Novi kriterijumi
Većina prikaza računara u domaćim časopisima bavi se konfiguracijama koje su dizajnirane tako da zadovolje potrebe kućnih korisnika. Tu se izdvaja nekoliko kategorija: jeftin, srednje snažni i super-brzi kompjuteri koji treba da zadovolje pasionirane igrače. Međutim, ako imate zadatak da preduzeće oprmite informatičkom opremom, teško da ćete među ovim prikazima naći sve potrebne informacije. Zahtevi koji su postavljeni vama su sasvim drugačiji, pa prema treba da se i ravnate.
Za IT menadžere najvažnije pitanje je skriveno u skraćenici TCO ili, u prevodu, koliko vas ukupno košta računar tokom eksploatacionog veka. Da bi se odredila ukupna cena vlasništva (Total Cost of Ownership) treba razmotiriti četiri aspekta: inicijalne troškove, pouzdanost hardvera, održavanje i performanse. Najlakše je proceniti prvu stavku: cena po kojoj kupujete računare je jasno istaknuta u svakom poslovnom razgovoru, pa čak i u oglasu. Pored računara, za izdvojeni novac se dobija softver i osnovni paket usluga koji obuhvata i garanciju.
 |
Sledeće pitanje koje se nameće je da li je računar dovoljno pouzdan, što ne zavisi samo od izbora svake komponente pojedinačno, već i od njihove uzajamne kompatibilnosti. Najveći svetski proizvođači računara upravo na tom mestu skupljaju poene pred malim dilerima hardvera - veliki timovi inženjera i tehničara imaju isključivi zadatak da neumorno testiraju kombinacije komponenti i softvera kako bi se postigla maksimalna pouzdanost. I tako smo stigli do trećeg aspekta: cena održavanja je najmanje očigledna u trenutku kupovine, jer na nju utiče niz parametara koji se menjaju tokom eksploatacionog veka računara. Nije isto ako u mreži firme imate 100 računara i svakog dana treba, makar i zbog najbanalnijeg razloga, da intervenišete na nekoliko ili ako je taj broj za samo nekoliko procenata manji. Od velike pomoći je savremeni softver za kontrolu i upravljanje klijentima u mreži preko kojeg možete da sa jednog mesta testirate pouzdanost sistema i performanse, kao i da centralizovano unapređujete sistemski i aplikativni softver.
Performanse samog računara je za savremenog IT menadžera pri dnu liste prioriteta. Logika je jasna: šta će vam ultrabrzi računar za pisanje dopisa ili razmenu pošte? A ako još pritom nema dovoljni nivo pouzdanosti u radu, takva konfiguracija sigurno nema šta da traži u ozbiljnom informacionom sistemu.
Naš test smo prilagodili opisanim principima. Izabrali smo četiri kompjutera renomiranih proizvođača koji su već prisutni na našem tržištu. Igrom slučaja radi se o četiri tradicionalna lidera upravo na segmentu prodaje sistema velikim korporacijama (nedostaje jedino Dell), sa do tančina razvijenom tehnologijom prodaje i podrške kupaca. Kod nas mnogi mehanizmi još nisu u potpunosti zaživeli, ali prisustvo samih kompanija daje nadu da će distributeri i dileri brzo dostići svetske standarde.
Za prikaz i poređenje računara IBM Netvista A20, Compaq Deskpro EXD, Fujitsu Siemens Scenic D 1170B i HP ePC c10 pogledajte oktobarski broj časopisa "PC".
| 
