|
Primerak časopisa „PC“ koji upravo čitate pojavio se u prodaji 5. oktobra 2001. Tog istog datuma pre 71 godine, sudeći prema „Politici“, dan je bio neobično miran. Kraljica Marija je automobilom sa Bleda doputovala u Ljubljanu. Avijatičarima je zabranjeno noćno letenje nad Parizom. Najavljeno je da će nemački dirižabl „Grof Cepelin“, na proputovanju preko Francuske, Italije, Grčke, Turske i Mađarske, 5. oktobra 1930. nadleteti Jugoslaviju. Sve ove vesti pročitao sam sa požutelih listova papira, ali dug vremenski period nije ozbiljnije uticao na prepoznatljivost slova. Novinska hartija, boja i olovni slog su pouzdan nosač informacija.
Kakve veze sve ovo ima sa računarskom tehnologijom? Prijatelj kome sam 1992. uradio pripremu za štampu za kutije čajeva zamolio me je za sitniju izmenu na jednoj od kutija. Pošto čuvam u elektronskom obliku sve dokumente koje pripremam, pomislio sam da se radi o poslu koji će mi oduzeti najviše petnaestak minuta vremena. Bila je to pogrešna procena...
Ubrzo po okončanju našeg telefonskog razgovora postalo mi je jasno da se CorelDraw 2 datoteke nalaze na disketama od 5.25“. Diskete sam lako pronašao, ali je problem bio u drajvu. Srećna okolnost je bila ta što sam sačuvao dosta hardvera koji je odavno trebalo da završi na đubrištu – pronašao sam drajv, priključio ga, ubacio disketu i sa zebnjom sačekao da se završi kopiranje. Operacija je uspešno okončana, što svedoči o pouzdanosti 5.25“ disketa – da sam se onda odlučio za diskete od 3.5“, lako se moglo desiti da informacije „pojede“ zub vremena.
Devetogodišnji Metuzalem
Usledilo je neprijatno iznenađenje. Verzije programa CorelDraw 9 i 10 koje trenutno koristim ne mogu da učitaju datoteku snimljenu verzijom 2. Trebalo je naći i instalirati poslednju verziju Corel-a koja je još uvek bila u stanju da učita format verzije 2 – jednostavan zadatak se pretvorio u nekoliko sati mukotrpnog rada čiji je ishod do samog kraja bio neizvestan. A te 1992. godine sam uradio sasvim regularnu stvar – snimio sam na disketu datoteku pripremljenu aktuelnom verzijom tada (a i sada) najpopularnijeg programa za crtanje. U čemu je greška?
Velika prednost elektronskih dokumenata i medija jeste njihova robustnost, otpornost na raznovrsne „šumove“ i promene koje sa sobom nosi protok vremena. Prevaga kompaktnih diskova nad polivinilskim pločama je još odavno potvrđena, a svedoci smo polaganog odumiranja analogne satelitske televizije i prelaska na digitalno emitovanje. Rastuća popularnost elektronskih knjiga nameće i pitanja o budućnosti „papirnate“ knjige. Međutim, digitalna informacija je postojana i upotrebljiva koliko i tehnologija koja omogućava njeno dekodiranje. Ako se, kao ja ovih dana, pitate šta se to značajno nalazi na mikrodrajv kertridžu koji vam je ostao posle davnašnje prodaje ZX Spectrum-a, moraćete da nabavite Spectrum, mikrodrajv i interfejs; bez svega toga kertridž možete samo da gledate. Slično važi i za bušene kartice i trake za mainframe računare ili diskete u nestandardnom formatu – informacije na njima su potpuno neupotrebljive ukoliko nemamo na raspolaganju kompletan sistem koji je sposoban da te informacije učita, prikaže ili obradi.
Proces starenja digitalnog zapisa je veoma složena pojava koja se može posmatrati iz mnogo uglova. Kada napravimo svežu kopiju CD-a na kome čuvamo važne podatke, uradili smo to svesni činjenice da je CD ploča podložna hemijskim promenama koje mogu da ugroze integritet informacija. Ovaj postupak možemo da ponavljamo na svakih nekoliko godina, ali šta će se desiti kada CD bude tehnološki prevaziđen? Vertikalna kompatibilnost je nužan balast koji opterećuje računarsku tehnologiju, ali odbacivanje standardnog medija ili formata zapisa i prelazak na novi uvek teče postepeno i gotovo neprimetno. DVD čitači mogu da pročitaju i CD zapis, a u ne tako dalekoj budućnosti naše CD arhive prebacićemo na DVD diskove. Ne čini li vam se da neminovan pravac razvoja tehnologije ujedno znači i neprestano bdenje korisnika nad svojim dokumentima? Tu nema opuštanja, jer zaborav od nekoliko godina može da znači da u rukama imamo neupotrebljivu digitalnu informaciju.
Bitka za digitalni zapis
Ako se izborimo sa promenama koje donosi tehnološki napredak nosača digitalnih informacija, još uvek nas može sačekati hladan tuš u vidu nekompatibilnosti formata datoteka. Čak i da sam pomenuti CDR presnimio na CD, i dalje ne bih mogao da ga učitam u CorelDraw 9. Mala je verovatnoća da će neki univerzalni sistemi beleženja informacija, kao što je ASCII, ikada postati nečitljivi, ali ako u igru uključimo slike, fontove, zvuk, animaciju... Formati zapisa kakve danas poznajemo postepeno će nestati, a njihovi „potomci“ će u jednom trenutku do te mere izmeniti „genetski kod“, da će prestati da budu kompatibilni sa praprecima.
Paralela sa izbledelim stranicama „Politike“ sa početka teksta sada postaje jasna: ako u budućnosti istoričari računarstva budu čitali članke iz ovog broja „PC“-ja, najverovatnije neće imati većih problema da protumače tekstualne sadržaje na stranicama. Mnogo je neizvesnija sudbina onoga što se nalazi na elektronskim izdanjima i Internetu. Razmišljajte o tome kada pravite nešto što treba da bude trajna arhiva vašeg kreativnog rada na računaru!
|
