 |
Predstavljanjem XP-a kao osnovne desktop (ili, kako u Redmondu više vole da kažu, klijentske) platforme, Microsoft mora da pređe na novu strategiju - korisnike ke godinama ubeđivao da su NT i Windows 2000 "sistemi za poslovnu primenu", a sada mora da im objašnjava kako je njihov naslednik zapravo sistem koji podržava i kućne, zabavne primene. Zbog toga se, za razliku od Windows-a 2000 kampanje koja je na sve strane gurala oznaku NT, sada ta osnova skriva, čak i na ulaznom ekranu. Bez obzira na natpis, XP je očigledni naslednik NT-a, što u datom kontekstu ima pozitivno značenje. Iako NT, kao tržišni subjekt, pripada prošlosti, pod ovim terminom se danas najčešće podrazumevaju kernel, te dizajn i organizacija operativnog sistema. Taj dizajn postoji već nekih 13 godina, konkretna implementacija stara je oko osam godina pa se može reći da su za to vreme "NT" kao kernel i dizajn sazreli i preležali sve "dečije bolesti". Kao što je Windows 2000 već pokazao, u pitanju je zrela, stabilna platforma koja nudi osnovu za najšire primene i izuzetno visoke performanse. Naravno, uvek će biti problema, sigurnosnih propusta, bagova i ostalih neprijatnih pratećih pojava, ali na njih nisu imuni ni drugi operativni sistemi.
Treba istaći da je XP isključivo klijentski sistem - neće postojati ništa što bi se zvalo XP Server; serversko izdanje operativnog sistema zvaće se .NET Server i imaće tri ili četiri verzije. Microsoft-ov marketing često ističe kako je XP idealan klijent za .NET, iako većini još uvek nije najjasnije šta je uopšte .NET - zna se samo da ta tehnologija treba da sistematizuje izgradnju softverske podrške za Web aplikacije i usluge.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Među brojnim protivnicima Microsoft-a kruži nekoliko verzija priče o onome što se "zaista" krije iza Microsoft-ovih ogromnih ulaganja u .NET. Jedni tvrde da je jedini razlog uvođenja .NET-a u tome da Microsoft mora da ima stabilnu platformu koja će im obezbediti tranziciju iz dosadašnjeg modela "prodavanja stalne licence" (ako platite softver, kupujete dozvolu da ga koristite) u model "pretplate", odnosno izdavanja licence na određeni vremenski period. Drugi tvrde da Microsoft koristi dominantnu poziciju na tržištu softvera za personalne računare kako bi sebi obezbedio istu ili sličnu poziciju na tržištu Internet biznisa. Microsoft kaže da je u pitanju prirodan način proširenja dosadašnjih poslovnih aktivnosti i način da se Web, njegov način funkcionisanja i (naročito) primene učine boljim. Čini nam se da je za konačan sud o .NET-u suviše rano - očekujemo da ga prvo vidimo na delu.
Upgrade procedura
 | | (kliknite za veću sliku) |
Nakon nekog vremena provedenog u isprobavanju XP-a u odvojenom direktorijumu i sa "pola snage", o čemu ste mogli čitati u prethodnom broju "PC"-ja, odvažili smo se da probamo upgrade proverene instalacije Windows-a 2000 koja je funkcionisala kao "proizvodno okruženje". Dakle, tipična situacija u kojoj će se naći priličan broj budućih korisnika XP-a - ako nešto krene po zlu, moraćemo da instaliramo sistem od nule, što bi oduzelo poprilično vreme. Uz pakovanje Bensedina pri ruci, za svaki slučaj, upustili smo se u avanturu upgrade-a.
Pokazalo se da Bensedin nije bio neophodan, mada je bilo i potencijalno stresnih situacija. Najpre je instalacioni program ljubazno ponudio da se samo-ažurira, što smo uz zahvalnost odbili jer iz iskustva znamo da to ažuriranje ume da "teži" nekoliko desetina megabajta, što bi potrajalo. Zatim se program požalio na PGP desktop Security koga koristimo, pa smo morali da ga uklonimo. Posle toga, Setup-u je smetao drajver za virtuelni CD (program Daemon Tools) što je bilo malo neobično pošto smo isti Daemon tools koristili bez problema na probnoj instalaciji XP-a. Nakon što smo i tom zahtevu udovoljili, krenula je procedura nadogradnje.
 | | (kliknite za veću sliku) |
Nadogradnja postojećeg Windows-a 2000 na XP nije trajala ni duže ni kraće nego "čista" instalacija. Postojeće drajvere XP je prepisao svojima tamo gde ih je imao, čak iako su postojeći drajveri bili kompatibilni sa XP-om i noviji od ugrađenih. Prilikom probne instalacije XP nije prepoznao PCTV karticu (standarna PCI verzija sa Bt848 čipom koji XP ne podržava, za razliku od svih ostalih savremenih operativnih sistema, uključujući i neke ospkurne). Ovoga puta, XP je prihvatio postojeći drajver iz Windows-a 2000 i kartica je funkcionisala sasvim normalno. Sa druge strane, iako je drajver za GeForce2 MX karticu bio noviji, XP ga je prepisao sopstvenim drajverom, baš kao i drajver za SB Live, što nas je lišilo mogućnosti da imamo višekanalni zvuk, dok Creative ne objavi posebne XP drajvere. Korisnički profili i logon informacije su netaknuti, pa se XP umesto prikazivanja login prompta sam ulogovao korisnika Administrator što čista instalacija ne omogućuje. Sve u svemu, nakon pola sata imali smo funkcionalan XP sistem, a svi instalirani programi koji su radili sa Windows-om 2000 su radili i sa XP-om.
 |
Ako isključimo poslovičnu gnjavažu sa nVidia drajverima (verzija xx.yy podržava osobinu A ali ne podržava osobinu B, verzija pp.qq podržava B ali ne podržava A, a verzija zz.ww na papiru podržava i A ni B ali u praksi ni A ni B ne rade - kako li je ta kompanija uspela da dostigne poziciju tržišnog lidera?) prelazak se može oceniti kao bezbolan. Uzgred, dotični problemi sa nVidia drajverima su i razlog zašto u ovom tekstu nećete naći planirana dva pasusa o ponašanju XP-a sa igrama. Krivica u svakom slučaju nije do XP-a, jer se drajveri pomenute firme slično ponašaju i u Windows-u Me i u 2000...
Za detaljnu analizu Luna korisničkog interfejsa, rada u mreži, performansi NTFS-a, Windows Messenger-a koji se (gotovo) obavezno mora instalirati uz XP i drugih aspekata Windows-a XP pogledajte novembarski broj časopisa "PC". Posebni tekstovi se bave mrežnim iskustvima i YU lokalizacijom 
|
