|
Zaboravite na tastaturu – pišete i vaš rukopis se prenosi na odgovarajući uređaj, bilo da je to ekran mobilnog telefona, PDA ili računar. Slova, brojevi, komplikovane matematičke formule, skice, crteži, više ne predstavljaju problem. Anoto koncept je prvi put prikazan na Comdex-u 2000. godine – tada je na štandu kompanije Ericsson, uz pomoć prototipa olovke Chatpen, karikaturista crtao na (naizgled) običnom papiru, a crtež se pojavljivao na ekranu notebook računara. Kasnije se pokazalo da papir nije bio običan, ali je Anoto bio u najužoj konkurenciji za nagradu Comdex-a; na kraju ga je Microsoft pobedio sa svojim Tablet PC-jem. Ipak, Anoto tehnologija je veoma neobična, čak i za današnje standarde. Zato krenimo redom...
Digitalni papir i olovka
Papir je tokom prethodnih dvadesetak godina preživeo digitalizaciju svega i svačega, a opet je ostao suštinski nepromenjen. Anoto papir se ne razlikuje previše od običnog, na koga smo navikli – primećujete tek blagu nijansu sive boje. Kao i obično, suština je u onome što se ne vidi: šema tačkica kojih u kvadratu od 2×2 mm ima približno 36. Tačke se na papir bilo kog oblika i veličine nanose ofset štampom sa carbon mastilom (Anoto black), kako bi mreža bila vidljiva u infracrvenom delu spektra. S obzirom na dimenzije tačaka, mapa je nevidljiva golim okom, ako se izuzme „sivi utisak“.
Anoto olovka je lepo stilizovana, ali ne privlači preteranu pažnju. U nju je ugrađena LED dioda koja emituje u infracrvenom spektru, sistem sočiva sa CMOS čipom, mikroprocesor, memorija, Bluetooth čip (predajnik i prijemnik) i baterija koja, prema tvrdnjama proizvođača, izdržava celodnevni rad. Tu je, naravno, i kertridž sa običnim mastilom koji ostavlja trag po papiru. Važno je napomenuti da to nije karbonsko mastilo, koje bi uticalo na odštampanu mapu tačaka.
Kako Anoto radi? Tačke formiraju mrežu, ali ne po preciznim XY koordinatama. Svaka tačka je malo pomerena (gore, dole, levo, desno) u odnosu na nominalnu poziciju određenu u XY koordinatnom sistemu, tako da se nijedna površina od 6×6 tačaka (minimalni broj tačaka koji kamera vidi) ne ponavlja nigde drugde na listu papira. Na osnovu toga, svaka kombinacija određuje jedinstvenu poziciju na listu. Digitalna kamera u olovci sto puta u sekundi snima ono što se nalazi ispod nje.
Olovka „ne vidi“ ono što pišemo – mastilo za pisanje je tu zbog nas, jer smo navikli da olovka ostavlja trag. Kamera „vidi“ samo infracrveni deo spektra, a tačke koje čine mapu apsorbuju infracrvenu svetlost koju emituje LED, pa tako postaju vidljive za kameru. Koristeći mapu tačaka, olovka precizno određuje poziciju na ogromnoj mreži i te pozicije smešta u memoriju. Sto puta u sekundi kamera snima i svaki snimak prosleđuje procesoru na obradu. Procesor iz snimka određuje potrebne informacije: XY koordinate, ugao između olovke i papira, pritisak olovke na papir (pogodno za kasniju analizu verodostojnosti potpisa). Olovka, dakle, pamti lokacije koje ste prešli, a ne sliku koju ste formirali crtajući.
Sinhronizacija je veoma važna: uz svaki snimak se beleži i vreme, pa se pomoću vremenske reference može odrediti tačan položaj u nizu prošlih i budućih snimaka. Obrađene slike smeštaju se sukcesivno u memoriju i formiraju simbol koji smo nacrtali na papiru. Memorija je dovoljnog kapaciteta za skladištenje teksta koji odgovara stotini ekrana standardnog notebook-a. Fascinira pre svega preciznost određivanja pozicije – trideseti deo milimetra! Takođe, mogući broj različitih kombinacija pozicija svih tačaka na papiru iznosi 4.722.366.482.869.645.213.696! Kada bi se svi ti znaci ispisali na jedan papir, njegova površina odgovarala bi površini Evrope i dobrog dela Azije.
Ima toga još...
Delovima lista papira mogu se dodeliti posebne funkcije. Pošto olovka „zna“ gde se na listu nalazi, znaće i da li je u pitanju deo za pisanje ili nešto drugo. E, to „drugo“ i jeste revolucionarno: kada napišemo na papiru ono što želimo, dovoljno je da štikliramo odgovarajuće polje pored ivice, na primer Send e-mail, i olovka će uraditi sve što je potrebno: aktivira Bluetooth čip (bežični prenos podataka na druge uređaje koji podržavaju Bluetooth, u dometu od oko 10 metara); podaci stižu do računara koji šalje sliku kao e-mail. Osim polja send e-mail, moguće su i druge varijante: send fax, send SMS (šalje ispisani tekst kao grafičku SMS – Short Message Service) itd. Što se tiče sigurnosti prenosa podataka, olovka koristi 128-bitni sistem zaštite (Public Key Infrastructure), a tu je i ugrađena zaštita koja je već implementirana u Bluetooth uređajima.
Naglašavamo da Anoto nije tehnologija za prepoznavanje rukopisa; Anoto olovka ne razume jezike, već samo prenosi upravo ono što napišete, dakle vaš rukopis. Ipak, na papiru postoje odgovarajuća polja u kojima treba pisati malo pažljivije i gde se vrši OCR. To su, na primer, polja za e-mail adresu primaoca, Subject, polja za broj kreditne kartice itd.
Jedno od važnih polja primene Anoto tehnologije jeste mobilna elektronska trgovina (m-commerce), kao sledeći logični korak razvoja e-commerce-a. Biće dovoljno prelistati katalog sa proizvodima i pored željenog artikla označiti polje za kupovinu. Time se aktivira niz akcija koje predstavljaju još jednu revoluciju u svetu koji poznajemo. Procesor u olovci se povezuje sa mobilnim telefonom, računarom ili PDA uređajem koji preko ugrađenog modema ima izlaz na Internet. Svaka olovka je opremljena jedinstvenim identifikacionim brojem koji se, zajedno sa podacima koji se čitaju sa papira (nose informaciju o proizvođaču odnosno prodavcu), šalje na Anoto servere (trenutno se grade Anoto Look-up Unix serveri kod Stokholma). Anoto Look-up server vraća olovci informaciju o adresi servera proizvođača kod koga je roba iz kataloga naručena, vrši se razmena potrebnih informacija između olovke i tog servera i... kupovina je obavljena!
Na kraju
Ne bih ulazio u detaljne analize koliko će ovaj scenario zaista biti realizovan, ali da bi Anoto doživeo komercijalni uspeh, treba računati na veliko tržište. Bluetooth tehnologija sporo napreduje i još se nije došlo do željene koncentracije proizvoda. Ipak, proizvođač Anoto tehnologije ne vezuje olovku samo za Bluetooth, već za bilo šta „što može da uradi istu stvar“.
Uspeh Anoto-a zavisi od reakcije ostalih proizvođača na raznim tržištima. Tu su pre svega proizvođači papira, sa kojima treba potpisati ugovore. Zatim prodavci opreme koji treba da štampaju kataloge na Anoto papirom; svaki od njih potpisuje ugovor sa Anoto kompanijom i na taj način zakupljuje funkcije na Anoto papiru koje želi da ima. A tu su i famozni Anoto serveri bez kojih nema komunikacije.
Ako uspe, Anoto će drastično pojednostaviti život, a ispunjava uslove da bude najšire prihvaćen: tehnologija je gotovo „nevidljiva“ za korisnika, a zna se da krajnjeg korisnika retko zanima „kako to radi“.
Anoto je podružnica kompanije C-Technologies u kojoj je Ericsson jedan od vlasnika. Početkom 2002. godine izlazi na tržište prva Anoto olovka – Chatpen. Slede slični proizvodi firmi Motorola i Logitech. U „igru“ se uključio i poznati proizvođač olovki Montblanc koji će za olovku osmisliti malo prefinjeniji dizajn. Tu su i digitalni Franklin planeri luksuzno opremljeni kožom, At-A-glance organajzeri, Finance Times dnevnici... Sve u svemu, ne treba biti mnogo skeptičan – Anoto dolazi iz Skandinavije, kolevke GSM tehnologije. 
|
