|
|||||||||||||
|
|
||||||||
Boris Stanojević | |||
Sa slajda na disk |
|||
Kupili ste digitalni foto-aparat, sve nove fotografije čuvate na CD-ovima, ali šta sa onim (kilo)metrima starih filmova? Isprobali smo skenere koji omogućavaju (i) transformaciju filma u digitalnu formu. |
Sećate li se godina "romantičnog rata" vinila i CD-a? Najpre smo slušali priče kako "to nije to", kako zvuk sa diska ne može da zameni uživanje u diskretnom krčanju ploče, a onda su svi tiho kupili CD plejere. Mnogima je ostala zaliha LP-ja za koje su sentimentalno vezani ali koje je sve teže slušati - kada sam pre sedam godina hteo da promenim iglu na gramofonu, trebalo je obići pola okolnih država, a danas... Prebacivanje sa ploče na CD nije baš jednostavno, ako želite da sačuvate kvalitet. Olakšavajuća okolnost (koja se naročito dopada diskografskim kućama) je mogućnost kupovine CD-a na kome su pesme koje već imate na ploči. Kada se radi o vašim starim fotografijama, te olakšavajuće okolnosti nema - vaše porodične fotografije se ne prodaju ispred SKC-a. Vreme je, dakle, da se ozbiljno pozabavimo arhiviranjem filmova i fotografija koje želimo da sačuvamo, jer im životni vek ističe - osim prvih crno-belih filomova i Kodachrome slajd filma, većina onoga što je u amatarskoj primeni ima vek od nekoliko desetina godina. Prvi korak je digitalizacija negativa i slajdova, odnosno fotografija koje ste uspeli da sačuvate. Najjednostavniji je da čitavu konverziju prepustite stručnom licu - kvalitet je zagarantovan (pravi slajd skeneri daju rezultate potrebne profesionalcima), ali je pitanje da li vam je taj kvalitet uopšte potreban i, naročito, da li ste spremni da ga platite (oko) 1 evro po konvertovanom slajdu. Jedan film ima 36 slika, imate više desetina filmova... začas ćete "potrošiti" cenu solidnog kućnog skenera. Ako radite sami, jednostavna i efektna mogućnost, kojom ćemo se opsežnije baviti sledećih meseci, jeste korišćenje adaptera za slajdove koji se povezuje sa objektivom digitalnog foto-aparata: ubacite slajd u "crevo" i slikate u makro modu. Rešenje zahteva posedovanje dobrog digitalnog foto-aparata kao i kasniju doradu, pre svega "skidanje" narandžaste maske sa negativa, pošto se (osim kod crno-belih filmova) pozitiv ne može dobiti jednostavnim invertovanjem boja. Zato se mnogi korisnici opredeljuju za nabavku kvalitetnog skenera pristupačne cene, uz čiju pomoć ćete arhivirati svoje uspomene. Napravili smo presek trenutnog stanja na našem tržištu, u domenu uređaja čija cena ne prelazi 500 evra. Kako smo testiraliNa naš test je stiglo osam skenera od četiri proizvođača. Svi (osim jednog uređaja) su testirani na računaru koji je radio pod Windows-om XP. USB veza je podrazumevana, dok su neki uređaji imali i paralelni, odnosno SCSI interfejs. Pre instaliranja softvera treba pročitati uputstvo, jer kod nekih skenera treba najpre instalirati softver pa tek onda priključiti uređaj. Za test smo koristili jedan slajd sa velikim rasponom osvetljaja, i izuzetno svetlim i tamnim delovima. Posmatrano je da li skener uspeva da prikaže detalje u oba područja, svetlom i tamnom. Istini za volju, kada sam od tog slajda pravio povećanje preko internegativa (slajd je slikan), nije bilo mnogo detalja u crnom području. A da je bilo detalja u crnom delu, bele površine videle bi se kao bele fleke. Za negativ je uzeta slika sa jakim bojama, što stvara poseban problem jer se mora skloniti narandžasta maska kod invertovanja boja. Podešavanje boja je priča za sebe. Teoretski bismo mogli skoro svaki frejm verno da skeniramo i kasnije ispravimo u Photoshop-u, ali je problem vreme. Ako za svaki frejm mora da se uradi nekoliko proba i da se svaki put menjaju setovanja, potrošićete nekih šest sati za jedan film. Testirali smo sledeće skenere:
Epson 1250 photo Za detaljan test ovih skenera, tabelu karakteristika i uzorke skeniranih slajdova pogledajte martovski broj časopisa "PC". Korisne adrese:
PC Centar
Pin Computers
BS Procesor
OnLine Computers
|
|