 |
| Dejan Ristanović |
Teza da je februar mesec u kome programeri imaju puno posla ove godine je dobila novi smisao. Ne mislim samo na promenjene formulare, novi/stari način revalorizacije osnovnih sredstava, pa čak ni na nepoznatog genija iz Ministarstva koji je brisao redove OD obrasca (za plate) a onda zaboravio da ažurira AOP brojeve, koji sada napreduju "u skokovima", po Zakonu. Sve to je urađeno u januaru i mora da se primeni na prošlogodišnje knjigovodstvo, pa je i inače stresan mesec postao još teži. Srećom, iz takvih stvari se nekako "ispliva" - knjigovođe će malo više vikati na programere a programeri na knjigovođe, ali će završni računi biti predati na vreme. Najzad, naši programeri su navikli na to da se zakoni menjaju barem jednom godišnje.
Pravi problem je u tome što nas je zadesilo nešto što autori (već prilično vremešnog) poslovnog softvera nisu očekivali: evro. Najzad, da vam je neko 1993. rekao da će dinar "nadživeti" marku, verovali biste mu taman kao i tvrdnji da će domaći računarski časopis koji znate jednog dana imati više stranica nego američki PC Magazine. Živimo u zanimljivom vremenu u kome se dešavaju čudne stvari, pa moramo da se snalazimo. U programima su predviđeni iznosi sa mnogo ili malo cifara, porezi se mogu obračunavati na mali milion načina, ali je u temelju svega konstanta zvana nemačka marka (kod diskretnijih programera tzv. "bod"), a sada bi merilo vrednosti trebalo da bude valuta koja nema ni simbol u DOS setu znakova (dobro, poslužiće Alt 238). Hoćemo li menjati softver i konvertovati baze podataka usvajajući dolar/evro kao "bod" (eto prilike da poslovni softver konačno pređe u Windows okruženje) ili ćemo gurati po starom (možda dinar nadživi i evro?), ne razmišljajući o budućim generacijama programera koji će, uz sve muke vezane za održavanje tuđeg softvera, lomiti glavu i pitanjem zašto se svi iznosi množe/dele sa 1.95583.
Nisu, srećom, svi programeri - ostatak populacije manje brine o evru u softveru a više o evru u novčaniku, o čemu govore i redovi pred menjačnicama. Ako vas mrzi da čekate, deo "bezvrednih" maraka možete zameniti za nešto što će vam olakšati rad - kompjuterska industrija nas je naučila da napredak ne donosi štednja, nego (dobro osmišljena) potrošnja. Northwood procesor, TFT-ovi, skeneri, kolor laseri i druge lepe stvari o kojima pišemo za mnoge će predstavljati veći izazov od anemičnih evro novčanica, a sledećih meseci stižu i nova potrošačka iskušenja. Vidimo se 5. aprila!
|
