|
Uz primetnu radost neminovno se pojavila i sumnja – da li će to izazvati još veću pometnju na ionako konfuznom tržištu WLAN opreme? WLAN je segment ICT industrije koji beleži najbrži rast u proteklih nekoliko godina. Procene su da će prodaja WLAN opreme, sa oko 2 milijarde dolara u 2001. godini, porasti na oko 5.2 milijarde u ne tako dalekoj 2005. Svi se slažu da je taj rast, u velikoj meri, rezultat standardizacije koja se sprovodi u ovoj oblasti poznatoj po veoma brzim tehnološkim promenama.
Kako je sve počelo
Pre šest godina, 26. juna 1997, IEEE (Institute of Electrical and Electronic Engineers) publikovao je standard za bežične lokalne računarske mreže IEEE 802.11. Tim standardom je specificirana radna učestanost od 2.4 GHz u takozvanom ISM (Industrial, Scientific and Medical) opsegu i brzine prenosa od 1 i 2 Mbps. Ubrzo se na tržištu pojavio veliki broj proizvoda koji su i označili početak ere bežičnog umrežavanja. Od tada je ovaj standard više puta revidiran pa smo dobili verzije 802.11a, b i konačno g. Svako slovno proširenje imena standarda 802.11 donosilo je neko unapređenje, ali je ova slovna zavrzlama istovremeno unela i mnogo zabune. Izbor i kupovina opreme su zbog potencijalne nekompatibilnosti postali prilično neprijatan zadatak.
IEEE 802.11a je usvojen krajem 1999. godine, ali su se prvi uređaji pojavili na tržištu tek krajem 2001. Osnovni cilj kod izrade ove revizije standarda bio je kreiranje nove tehnologije za bežični pristup, koja bi zahvaljujući znatno većim brzinama prenosa, omogućila prenos multimedijalnih sadržaja. Radna učestanost podignuta je na 5 GHz u tzv. UNII band uz korišćenje OFDM (Orthogonal Frequency Division Multiplexing) modulacije. Na taj način su omogućene brzine od 6 do 54 Mbps, ali po cenu nekompatibilnosti sa celokupnom do tada instaliranom opremom. Na raspolaganju je 12 potpuno nezavisnih kanala uz znatno manju osetljivost na smetnje u odnosu na uređaje koji rade na 2.4 GHz uz to je domet kod nove opreme bio znatno manji.
 | | (kliknite za veću sliku) |
U isto vreme kada je usvojen 11a, sa sličnim ciljevima, prihvaćen je i standard IEEE 802.11b. Ovom revizijom osnovnog standarda proširen je opseg brzina prenosa do 11 Mbps i to zahvaljujući novom tipu modulacije. Za brzine 1 i 2 Mbps koriste se varijante PSK modulacije (Phase Shift Keying) a za 5.5 i 11 Mbps CCK (Complementary Code Keying). Obezbeđen je mehanizam pregovaranja tako da uređaji mogu, po potrebi, sami oboriti brzinu prenosa ukoliko ustanove da pri trenutnoj brzini komunikacije postoji značajan gubitak podataka. Manje brzine prenosa omogućavaju znatno veća rastojanja. Na raspolaganju je ukupno 13 kanala (odnosi se na Evropu) od kojih se samo tri ne preklapaju.
IEEE 802.11b u ovom trenutku predstavlja industrijski standard za bežično umrežavanje – ukupan broj instaliranih nodova procenjuje se na oko 35 miliona, a beleži se stalni rast prodaje. IEEE 802.11g je ratifikovan 12. juna ove godine i doneo je značajno unapređenje performansi uz potpunu kompatibilnost sa 11b standardom. To je obezbeđeno korišćenjem radne učestanosti od 2.4 GHz i kombinacijom OFDM/CCK modulacija. Maksimalna brzina koja je obavezna prema ovom standardu je 24 Mbps, ali su predviđene i brzine od 36, 48 i 54 Mbps. Očigledno je da je osnovna namera bila da se preuzme sve što je dobro kod 11a, a da se pri tome obezbedi kompatibilnost sa ogromnom infrastrukturom koja je izgrađena na bazi 11b uređaja. Mada je ovaj standard tek usvojen, na tržištu se već odavno prodaju uređaji za koje proizvođači tvrde da su usaglašeni sa 802.11g. Prava je istina da su ti uređaji usaglašeni sa nekom radnom verzijom standarda, a da će proizvođači naknadno obezbediti odgovarajući firmware za potpunu usaglašenost sa finalnom verzijom standarda.
Mada je reč o nestandardnom rešenju, ovaj tekst ne bi bio potpun kada ne bismo pomenuli 802.11b+ koji neki nazivaju i Enhanced 802.11b. Reč je o čipsetu ACX100 koji je firma Texas Instruments ponudila kao rešenje za 802.11g standard. Kada je to rešenje odbačeno od strane radne grupe, TI je požurio da svoj proizvod plasira na tržište i ugrabi deo kolača pre nego što se pojave pravi 11g proizvodi. Taj potez se pokazao kao vrlo uspešan, pa je tržište skoro godinu dana bilo preplavljeno proizvodima firmi D-Link, SMC, US Robotics, Planet i mnogih drugih koji se baziraju na ovom čipsetu. Osnovna karakteristika je kompatibilnost sa 11b standardom koja je obezbeđena korišćenjem istog opsega učestanosti i istog tipa modulacije. Unapređenje predstavlja korišćenje PBCC (Packet Binary Convolutional Coding) modulacije koja omogućava brzine do 22 Mbps.
Koji standard primeniti?
11b uređaji su i dalje pravi favorit. Na tržištu se nude uređaji pete ili šeste generacije, tako da je većina mana otklonjena a „dečje bolesti“ su izlečene. Ogromna većina uređaja već ima Wi-Fi sertifikat tako da o nekompatibilnosti ne treba ni razmišljati. Cene opreme su drastično pale pa se troškovi uvođenja već mogu porediti sa klasičnim kablovskim umrežavanjem. Problem može predstavljati brzina koja realno ne prelazi 5.5 Mbps, što nije dovoljno za većinu multimedijalnih aplikacija. Naravno, za Internet provajdere je to više nego dovoljno. Drugi problem može predstavljati ogroman broj već instaliranih uređaja što dovodi do toga da je etar potpuno zagušen – nad gradom kakav je Beograd već je teško pronaći slobodan kanal. Ako se ima na umu da su kod 802.11b uređaja stvarno na raspolaganju samo tri kanala, jasno je do čega dovodi nekontrolisana upotreba snažnih omnidirekcionih antena.
Tehnološki gledano, većina stručnjaka smatra da je 11a rešenje najbolje. Pored velike brzine i solidnog imuniteta na smetnje, veoma je važan veći broj potpuno nezavisnih kanala, a veliki problem predstavlja mali domet. Dešavalo se da korisnici kupe ovu opremu za povezivanje dva LAN-a u dve susedne zgrade pa kada sve instaliraju i podese, sa zaprepašćenjem konstatuju da je maksimalna moguća brzina 6 megabita u sekundi. Drugi problem je pravna regulativa, jer je korišćenje ovog opsega dozvoljeno samo u SAD; u Evropi je to još uvek veoma problematično i razlikuje se od države do države, pa su tako Engleska i Holandija dozvolile korišćenje samo četiri kanala. Kako će to biti kod nas u ovom momentu još ne može niko da kaže.
Važno je napomenuti i to da je cena ove opreme znatno viša od cene 11b uređaja. Najveći problem ipak predstavlja to što je ova oprema potpuno nekompatibilna sa svim ostalim standardima pa je migracija na standard 11a, i pored prednosti, veoma skupa i zahtevna. Ako se opredelite za ovu migraciju, pored svih aktivnih uređaja morate zameniti antene i ostale pasivne uređaje kao što su antenski spliteri, filteri, protektori... Nisu zanemarljivi ni troškovi koje ćete imati oko ponovne instalacije i usmeravanja antena. Neki Internet provajderi u Beogradu, verovatno prisiljeni zagušenjem na bandu 2.4 GHz, već duže vreme koriste ovu opremu za pružanje usluga svojim korisnicima.
 |
Opremu sa oznakom Enhanced 802.11b ili 802. 11b+ više ne bi trebalo kupovati. U jednom periodu, pre pojave 11g uređaja, to je bilo primamljivo jer ste za cenu 11b opreme dobijali 22 Mbps a reklamirano je čak i 44 Mbps. U praksi se ipak pokazalo da je dobitak u brzini mali, a da ta oprema često pravi probleme. U više navrata sam potrošio mnogo vremena bezuspešno pokušavajući da dostignem performanse koje je garantovao proizvođač. Čak i ako uspete da ih naterate da rade kao bridge ili repeater, performanse će biti neprihvatljive.
Većina analitičara slaže se da 11g oprema predstavlja prirodan put za migraciju sa 11b standarda i da će, zahvaljujući tome, lagano zamenjivati postojeću 11b opremu. Ti uređaji su potpuno kompatibilni sa 11b uređajima, a pri tome, ako se steknu uslovi, nude brzine do 54 Mbps. Mali nedostatak je to što, ako se koriste u mešovitim instalacijama sa 11b uređajima, ne mogu preći brzinu od 15 Mbps. Kompanije Atheros, Broadcom, Intersil i Texas Instruments već su dobile Wi-Fi sertifikate za svoje 11g proizvode koji se odskora mogu naći i na našem tržištu.
Ako je reč o LAN mreži lociranoj u jednom objektu i pri tome imate potrebu za prenosom multimedijalnih sadržaja, vaše slovo je svakako g. Za pristup Internetu i za sve druge Hot Spots aplikacije 11b je još uvek pravi izbor, mada vam sigurno neće smetati ako je kartica u vašem prenosnom računaru 11g. Ako je vaš zadatak da povežete udaljene LAN mreže ili klijente na mestima gde je velika gužva i više nema slobodnih kanala na 2.4 GHz, izbor vam je veoma sužen, tako da morate koristiti 11a kompatibilne uređaje.
Korisne adrese:
RB General Ekonomik
Bulevar Despota Stefana 59a, Beograd
tel: 011/3224-432
|
