PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Komunikacije Komunikacije
PC #92 : Septembar 2003 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Dejan Ristanović  

GPRS je stigao

Krajem jula Mobtel je ponudio GPRS, mogućnost bežičnog prenosa podataka brzinama do 53.6 Kbps, približavajući se time trećoj generaciji mobilne telefonije. Šta donosi GPRS i kako ga koristiti?

General Packet Radio Service (GPRS) pripada takozvanoj 2.5 generaciji mobilne telefonije i predstavlja uslugu prenosa podataka uz stalnu vezu sa provajderom. Njegova ambicija je da zameni postojeći CSD (Circuit Switched Data), koji je kod nas raspoloživ već nekoliko godina. Da podsetimo, CSD omogućava korišćenje mobilnog telefona kao modema, u kom slučaju uspostavljate vezu sa Internet provajderom brzinom koja ne prelazi 9.600 bps. Ta­kva komunikacija se tarifira kao telefonski razgovor, dakle po trajanju, a dok prenosite podatke ne možete komunicirati glasom - linija je zauzeta.

Onog momenta kada se uključite u GPRS mrežu, stvari se menjaju. Pre svega, stalno ste na Internetu i možete prenositi podatke kad god je potrebno, bez potrebe da eksplicitno pozivate provajdera. Vaš telefon je stalno slobodan za voice komunikaciju, pa možete slobodno primati pozive i zvati. Što je najvažnije, prenos podataka teče znatno brže, pa se u specifikacijama pominju brzine 53.6 Kbps (kilobita u sekundi) ili čak 171.2 Kbps, što je znatno efikasnije od analognih modema koje koristimo na personalnim računarima. Nažalost, ove brzine nisu garantovane; da biste znali na šta možete da računate, treba da upoznate GPRS specifikaciju.

Osnove tehnologije

I pored mnogih najava, treća generacija mobilne telefonije još nije zaživela, pre svega zato što zahteva ogromna ulaganja operatera, koji nisu radi da bace postojeću opremu pre nego što se ona isplatila. Kao svojevrsan kompromis, osmišljena je generacija 2.5 koja bi trebalo da ponudi brži prenos podataka, ali da se pri tom osloni na postojeću opremu i da, štaviše, promene koje se uvode budu kompatibilne sa trećom generacijom, kako bi se troškovi tehnološkog napretka podelili u dve faze. Tako GPRS koristi modulaciju nazvanu GMSK (Gaussian Minimum-Shift Keying) koja se nalazi "na pola puta" prema rešenju zvanom 8PSK (Eight Phase-Shift Keying) primenjenom (makar na papiru) u mobilnoj telefoniji treće generacije odnosno EDGE (Enhanced Data Rates for GSM Evolution).

Da bi implementirao GPRS, mobilni operater treba da instalira dva nova modula: GGSN (Gateway GPRS Service Node) i SGSN (Serving GPRS Service Node). GGSN je interfejs između GPRS mreže i Interneta dok SGSN obezbeđuje komunikaciju sa korisnicima. U baznim stanicama se dodaje Packet Control Unit kao i neki podsistemi za šifrovanje paketa.

Često pominjanje paketa potvrđuje da je GPRS paketna mreža, poput samog Interneta. Umesto da, kao kod komutacije vodova, korisniku bude otvoren kanal prema provajderu koji bi bio samo njegov, podaci se dele na pakete fiksnih dužina koji, mešajući se sa paketima drugih trenutno aktivnih korisnika, putuju do cilja i tamo se sklapaju u originalnu poruku. Glavna prednost takve koncepcije je efikasnost: sa istim resursima može se opsluživati mnogo više korisnika nego kod komutacije vodova, pošto je statistički jasno da svi korisnici neće slati i primati informacije u istom trenutku. Mana je što vreme odziva zavisi od opterećenja mreže - ako mnogo korisnika intenzivno pristupa nekoj od ćelija, komunikacija će biti sporija.

Teoretski maksimum brzine koju GPRS može da pruži je 171.2 Kbps, pod uslovom da se za aktivnog korisnika alocira svih osam raspoloživih timeslot-ova. Naravno, takva varijanta ne bi odgovarala ostalim korisnicima bazne stanice, pa se uvode razna ograničenja. Kod nas je objavljeno da je maksimalna brzina 53.6 Kbps, što znači da je verovatno primenjena takozva­na "4+1 konfiguracija" - alociraju se 4 slota za prijem podataka i jedan slot za slanje, pa je brzina upload-a ograničena na 13.4 Kbps. Ostale poznate varijante su "2+1" (26.8 Kbps za prijem, 13.4 Kbps za slanje) i "3+1" (40.2 / 13.4 Kbps).

Kako sve to funkcioniše u praksi? Iz raznih krajeva grada postizali smo različite brzine prenosa, ali je prosek sličan osrednjoj dial-up konekciji, dakle neuporediv sa dosadašnjih (teorijskih) 9.600 bps preko CSD mreže.

Hardverski zahtevi

Osnovni GPRS terminal je vaš mobilni telefon, pod uslovom da on pripada nekoj od novijih generacija ovakvih uređaja. Kod nas su posebno popularni Ericsson T68 i T610, Nokia 6100 i 7250 kao i Siemens M55. Sam mobilni telefon je dovoljan za pristup GPRS mreži - možete koristiti Wap servise, prenositi elektronsku poštu i obavljati druge operacije koje podržava softver ugrađen u telefon.

GPRS telefon treba najpre da podesite, što nije jednostavan zadatak - podsetio nas je na prve dane Interneta u Srbiji, kada niko nije znao šta gde treba instalirati i kako podesiti pristup, pa su viđane neverovatne konfiguracije. Mobtel je na svom sajtu www.mobtel.co.yu pripremio opsežna uputstva za konfigurisanje različitih modela telefona, kao i mogućnost da sva setovanja preuzmete kroz jednu SMS poruku koju će vam, na zahtev, njihov automatski servis poslati. Ova "prečica" nije raspoloživa na svim telefonima i ne uspeva uvek, tako da se treba naoružati strpljenjem i podesiti parametre.

Ne zaboravite da pozovete Mobtelov korisnički servis (063/9863) kako bi vam pristup GPRS servisu bio omogućen; u pitanju je operacija od svega nekoliko sekundi. Najzad, treba znati da je u prvim danima servis bio ogra­ničen na post-paid korisnike, dok ga sada ravnopravno koriste i vlasnici pre-paid kartica, pod uslovom da pozovu 063/9863 kako bi aktivirali servis.

Za opis podešavanja mobilnih telefona i računara za pristup Internetu kao i testove performansi GPRS mreže pogledajte septembarski broj časopisa "PC".