 |
| Dejan Ristanović |
Nekad smo govorili da bi računari mogli da nauče ponešto od televizora: TV svako ume da koristi, a PC... Stvari su tekle obrnutim smerom - televizori su "učili" od računara, na zadovoljstvo ljubitelja modernih tehnologija, ali ne nužno na zadovoljstvo običnih korisnika
Iako primena svih mogućnosti modernog televizora zahteva znanje stečeno ispred tastature PC-ja, stvari se ipak kreću prema jednostavnijoj, automatskoj upotrebi. Lepo zvuči, a još lepše je uveriti se u to, makar i čistim slučajem. Sedeo sam u dnevnoj sobi i prebirao po telefonu, tražeći u svom Evernote oblaku fotografiju za Vedru stranu, kad primetih da se nešto čudno dešava na obližnjem Samsung televizoru - ton se čuje, ali je ekran prekriven porukom tipa "unknown device pokušava da pristupi televizoru, da li to dopuštate?" Refleksno izaberem Deny, slika se vrati, a i meni sine: bio sam u programu inspirativnog imena Connected Media, da nije možda telefon našao televizor i hteo da prikaže sliku na njemu? Kako je mogao da ga nađe kad ništa nisam podešavao? Pa, telefon je u kućnoj WiFi mreži, a televizor je povezan kablom na Ethernet, sve to stiže u isti ruter i ima IP adrese iz iste C klase... možda su se tako našli.
Nije bilo baš trivijalno potvrditi ovo zapažanje tj. neutralisati ono nesmotreno Deny, ali kada sam pobrisao razne unknown uređaje koje TV primećuje, fotografija iz memorije telefona se pojavila na ekranu. Probao sam da reprodukujem muziku, i televizor je pevao. Strimovanje videa dalo je polovične rezultate, pošto televizor ne podržava sve popularne kodeke, ali dosta toga je radilo. I tako je mali HTC Sensation, kroz WiFi mrežu, pronašao veliki Samsung TV i poslao mu film u HD formatu, a sve bi to radilo samo, bez podešavanja... da nisam rekao Deny.
U našem ovomesečnom testu televizora videćete da su novi modeli znatno pametniji od mog godinu dana starog 46C650 i da je akcenat upravo na smart funkcijama i, naravno, na trećoj dimenziji slike. Antenski priključak je i dalje važniji od Internet priključka, ali se čovek neminovno pita kada će se prioriteti promeniti - zašto sve ne bi stizalo kroz Mrežu? Ne treba zaboraviti ni satelitsku televiziju, koja je tokom devedesetih bila popularna, a onda su je kablovski operatori istisnuli. Danas malo ko govori o njoj, ali kad pogledate broj kanala u globalnoj ponudi i ultimativni kvalitet HD slike koja stiže sa satelita, zapitate se zašto je tako teško pretplatiti se iz Srbije na neke od programa. Kao i toliko puta u istoriji ICT-ja, nekoliko paralelnih pristupnih kanala takmiče se za naklonost korisnika, što obično rezultira konvergencijom u nešto novo. Da li će to biti Internet ili njegov naslednik? Saznaćemo narednih godina, pošto se 2011. neminovno bliži kraju. Vidimo se 28. decembra!
|
